Cui bono?

Sta je zajednicko Ibrahimu Rugovi, Danijelu Siferu, Igoru Ivanovu, Kristoferu Hilu, Milanu Milutinovicu, Madlen Olbrajt, Zaku Siraku, Vuku Draskovicu, Volfgangu Petricu, Ljiljani Milanovic i njenom »poznatom francuskom muzicaru srpskog porekla«?
Ama bas nista.
Varate se: nije rec o trik-pitanju. Svi su oni ucesnici farse u Rambujeu, ciji je cilj da ubedi narod na Kosovu, srpski, albanski, turski, egipatski – narod na Kosovu uopste – a i van Kosova, kako se tamo (ali ne na Kosovu) nesto vazno odlucuje, dogovara, pregovara, da je doslo do ozbiljnog sukoba stanovista (interesa), te kako ce svi od toga imati neke (grandiozne) koristi.
Lepo zamisljeno, izvrsno dramatizovano. NATO avioni spremni za akciju, Sesta flota ponovo u Jadranu, mobilizacija jugoslovenske vojske, samari verifikatorima, ankete, mitinzi, izjave o odbrani principa bez obzira na zrtve, sve je zaista vredno Oskara za specijalne efekte. No, ako se sve zavrsi kako je planirano, a svi znamo da hoce, na kraju, ako nastupi mir, sta ce biti sa junacima s pocetka price?
Da, verovatno je da ce pobrati pohvale za »dobro uradjen posao«, da ce upravo sebi pripisivati zasluge za »postizanje zadovoljavajuceg sporazuma«, stizace im hiljade telegrama podrske, napredovace u sluzbi, kao najveci karijerni podvig imenovace Rambuje. Nakon svega, postigli su mir. Ima li sta vaznije od toga?
Ipak, bice interesantno posmatrati kako nasi junaci objasnjavaju svoje ustupke, pocevsi od zajednickog obedovanja, preko sedenja s ljudima, sa kojima su se vise puta javno zavetovali da nece sedeti (sve i kad bi to bila jedina stolica na svetu), do usvajanja politickih, ekonomskih i drugih resenja, neprihvatljivih do nedavno. I, najzanimljivije od svega, ako im je za postizanje mira bilo potrebno svega tri sedmice u kraljevskom dvorcu, zasto se tamo nisu okupili, bar, pre godinu dana? Kako ce objasniti narodu, ne samo na Kosovu i oko njega, vec citavom covecanstvu, zasto su cekali? Da li ce reci da je toliko ljudi poginulo, obogaljeno bez razloga? Da su kuce rusene iz necijeg kaprica? Da su zrtve morale pasti da bi se u njima konacno iskristalisali mirotvorci? Cui bono? Cui bono?
Saucesnici su krivi koliko i akteri, bez razlike. I to im je zajednicko.

B. al P.-B.