Broj 208-209 


Dogadjanja
 

Fragmenti iz istorije delovanja nevladinih organizacija u Srbiji

Poceci nastajanja nevladinih organizacija u Srbiji

Termin »nevladina organizacija« upotrebljen je prvi put 1874. godine, a medju prvim organizacijama se nalazi Religiozno dobrotvorno drustvo »Hevra kadisa«, koje je osnovano 1729. godine u Rackom Selu, danasnjem Novom Sadu

Nevladine organizacije su sastavni deo tradicije ovog podneblja i zajedno sa zaduzbinama i seoskim mobama zacetnik su neprofitnog sektora i volonterskog rada kod nas. One nisu izmisljotina »novog svetskog poretka« i »belosvetskih mocnika«. Termin nevladina organizacija nismo preuzeli od drugih i nije sinonim za nesto sto je antivladino. Treba praviti jedino distinkciju izmedju organizacija koje osniva vlada i onih koje osnivaju sami gradjani. Takvih organizacija je bilo i u proslom veku, pa se shodno tome i zadrzala podela na vladine i nevladine organizacije; termin »nevladina organizacija« upotrebljen je prvi put 1874. godine, u listu Glas javnosti.
Vremenom zaboravljene i prepustene, uglavnom, neistrazenoj arhivskoj gradji, nevladine organizacije ponovo su aktuelizovane pocetkom devedesetih godina ovog veka. O nastanku nevladinih organizacija postoje pisani zapisi jos iz proslog veka. Pojavi nevladinih organizacija prethodile su zaduzbine, koje u danasnjem smislu reci spadaju u domen neprofitnog sektora. Religijske zaduzbine nastale su u ranom srednjem veku, a privatne zaduzbine javljaju se sredinom proslog veka.

Prve organizacije

Bilo je organizacija koje su radile i pre pojave termina i donosenja Zakona o slobodi zbora i udruzivanja (1. 04. 1881). jedna od njih je Religiozno dobrotvorno drustvo »Hevra kadisa«, koje je osnovano 1729. godine u Rackom Selu, danasnjem Novom Sadu, a tek 1748. godine odobrava se rad i Jevrejskoj opstini. Godinu dana kasnije rad je otpoceo i prvi srpski fond na podrucju Vojvodine.
Pored pojma nevladina organizacija u upotrebi su jos bili termini: druzina, skupina, savez, drustvo. Sve tadasnje nevladine organizacije imale su, kao i danasnje, svoje statute, tj. pravila rada. Danasnji sistem registracije prethodio je odobrenju rada. Pravila rada (statuti) podnoseni su na odobrenje Upravi varosi beogradske, koja ih je podnosila na uvid Ministarstvu unutrasnjih dela. Ima i drugih slucajeva, npr. Druzini za potpomaganje srpske knjizevnosti pravila (koja su brojala 32 clana) je odobrilo Ministarstvo finansija 14. juna 1881. godine. Godinu dana kasnije, na glavnom skupu te druzine Jovan Ristic ce, izmedju ostalog, reci: »Ne samo drzave i pojedinci, no i stranke i druzine ne smeju biti ravnodusne na pitanje dostojanstva«. Pravni polozaj zanatlija i njihovih esnafa, preteca danasnjih sindikata, regulise se Esnafskom uredbom iz 1847. godine, iz vremena vladavine Aleksandra Karadjordjevica. Pravila rada Radnickog saveza potvrdio je ministar narodne privrede, 19. maja 1903. godine, na osnovu cl. 2 t. b Zakona o ustrojstvu Ministarstva narodne privrede. Pre ovog udruzenja postojala su mnoga druga, ali se tek ovde taksativno navodi ko je odobrio Pravila rada. Tako je 1875. godine osnovana Druzina tipografskih radnika u cilju pomaganja tipografskih (slagackih) radnika. »Velika je pak promena u uredjenju radnickih udruzenja izvrsena 1904. godine. Tek tada su ona dobila izgled cisto radnickih sindikata« (P. Zrnic, Srpska radnicka udruzenja, 1921, str. 30).
Uporedo sa prvim zacecima liberalizma u Srbiji, nastajale su i NVO kao sto je Druzina mladezi srpske (18471851). U njenom programu stoji, pored ostalog, da ce se »zalagati za vise slobode i demokratije u unutrasnjem zivotu zemlje«. »Druzina mladezi srpske obrazovana je od mladezi sa Liceja, ja sam kao djak iz Gimnazije isao na te njihove skupove kao slusalac« zapisace u svojim Uspomenama Dimitrije Marinkovic. Druzini je 1851. godine zabranjen rad zbog kritike upucene Ustavobraniteljima.

Na samim pocecima i zabrane

Vecina tih organizacija nije uspela duze da se odrzi. Mnoge od njih su nakon kraceg perioda rada nestajale, a dolazilo je i do zabrane rada takvih udruzenja. Zabelezeno je da je knez Mihailo ukinuo rad Drustva srpske slovesnosti samo zato sto je Vladimir Jovanovic, tadasnji profesor Visoke skole, predlozio da pocasni clanovi udruzenja postanu Garibaldi i Hercen. Zakazano predavanje profesora Jovanovica, »Srbenda i gotovan«, nije odrzano, a knez Mihailo je sutradan, 22. 01. 1864. godine, zabranio rad Drustva i neposredno posle toga osnovao Srpsko uceno drustvo, pretecu Srpske akademije nauka. Jovanovic je uklonjen sa katedre Visoke skole i ubrzo je morao da napusti zemlju.

Slicnu sudbinu dozivljava i Matica srpska osnovana 16. februara 1826. godine u Novom Sadu. Kazu da je pestanski cenzor, carski diplomata visokog ranga, osnivanje Matice prokomentarisao: »Dakle, zabranicemo je«! Potom je umocio pero i zapisao: »Obustaviti svaku delatnost dok se ne utvrdi kakvo je to drustvo i ko ga vodi. Nema odobrenja za rad, a ni za izdavanje Letopisa«. Osnivaci Matice posluzili su se malim lukavstvom. Osnivajuci ovu instituciju oni su se pozvali na jednu odluku Franca Prvog iz 1812. godine, kojom je car, produzavajuci prava Univerzitetske stamparije u Budimu, dozvolio da se osnuje Fond za stampanje i korisno rasprodavanje knjiga dobrih pisaca, a od njegovih buducih prihoda da se stampaju klasicne knjige i zasluzni pisci pristojno nagradjuju. Tako, osnivanje novog drustva nije bilo nista drugo do ostvarivanje carske zelje. Povod za osnivanje bio je casopis Serbski ljetopis, pokrenut 1824. godine u Pesti, koji je dospeo u krizu. Grupa srpskih gradjana odlucila je da osnuje drustvo, kako bi se omogucilo dalje izlazenje Letopisa i korisnih knjiga uopste.

Branka Petrovic
 
 


© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar