Broj 208-209 


Alternativa

Razmisljanja jednog fizicara

Sistem je obezbedio negativnu selekciju na sve moguce nacine

Uzroci

Prauzrok krize u nasem drustvu su stavovi i delanje politickih partija na vlasti, i to pre svega JUL-a, zatim SPS-a i SRS-a, ali im se u poslednje vreme pridruzio i SPO.
Zajednicki imenitelj za sve te politicke partije je gotovo bolesna zelja za vlascu. Ali ne za vlascu da bi se time uveo red u drzavu, da bi se sredila ekonomija kao motorna snaga napretka, a zatim to iskoristilo za napredak cele zemlje (to serve the nation). Cilj je drugi, uzeti vlast da bi se za svoje potrebe prigrabilo sto vise u sto je moguce kracem vremenu.
Da bi se osvojila a posebno odrzala takva vlast potrebno je sve podvrci kontroli. Prvi korak ka 


Cilj je uzeti vlast da bi se za svoje potrebe prigrabilo sto vise
u sto je moguce kracem vremenu
tome bilo je osvajanje materijalnih dobara, a zatim novca i kontrola tokova novca. Cini se da je taj posao obavljen paralelno sa raspadom SFRJ. Sve sto je moglo od dobara prisvojeno je (od SKJ, od Socijalistickog saveza, od Sindikata, od Penzionog fonda) i proglaseno »opstim« dobrom. Novac je, pak, odnosen na sigurno mesto, u banke u nekoliko zemalja sveta. Volseban nacin kako drzava opstoji unatoc sankcijama UN, hiperinflaciji, prekidu rada u vecini fabrika, potpuno ispraznjenom budzetu i dr., moze da bude objasnjen jedino povremenim i doziranim povratkom dela tih sredstava iz inostranih banaka. Uglavnom zarad odrzanja vlasti, a ne blagodeti naroda. No, dobar deo tih sredstava vraca se sa drugim ciljem, za kupovinu sredstava za rad koja su u medjuvremenu potpuno izgubila vrednost.
Paralelno sa osvajanjem kontrole finansijskih sredstava, partije na vlasti su posle raspada SFRJ preduzele mere da se najvazniji informacioni sistemi, a to su RTS i list Politika, kao najcitanije novine, stave pod neposredan nadzor. Tim sredstvima informisanja zapoceta je nevidjena propaganda i indoktrinacija cele nacije. Propaganda koja se sprovodi vec gotovo 10 godina zasnovana je na precutkivanju istine, a mnogo cesce na lazima. To je kod onog dela stanovnika Srbije, koji ima mogucnosti da dodje do informacija i na drugi nacin, dovelo do nevidjene odbojnosti prema tim medijima. Jedan od najcrnjih perioda propagande odvijao se u vreme rata sa Hrvatskom i u Bosni i Hercegovini. Noviji mracni period je u toku i poklapa se sa razmimoilazenjem vlasti u Srbiji i u Crnoj Gori, kao i borbama na Kosovu i Metohiji. Posledica je bila da je sve manje ljudi uplacivalo pretplatu za RTS. Sve je manje ljudi kupovalo list Politika, a on je nekada bio pojam u Srbiji, pa i Jugoslaviji, i na njega smo bili ponosni gde god bili u svetu. Vlast je nedostatak sredstava za rad RTV sistema resila na jednostavan nacin, ukljucivsi pretplatu u naplatu potrosene struje. Takav nacin prikupljanja novca za RTV sistem ne poznaje nijedna zemlja sveta. To je harac u brutalnom ispoljenju.
Informacije su ipak nekako dospevale do gradjana zahvaljujuci nekim dnevnim i nedeljnim listovima, i nekim radio i TV stanicama, sto vlasti nije odgovaralo. Iz tog razloga su partije na vlasti nakon osvajanja finansijskih sredstava presle na naredni korak, a to je pokusaj potpune kontrole tokova informacija. Pod raznim izgovorima, od kojih su mnogi upravo vanpametski, a na osnovu Zakona o informisanju, vlast je onemogucila istinito obavestavanje javnosti. Sve je manje listova koji jos odolevaju gospodarima misli, i sve je manje TV stanica koje prenose istinu o bilo kojem dogadjaju u zemlji i van nje.
Drugi »neprijatelj« partija na vlasti je univerzitet, njegovi profesori i studenti. Dogadjaji 199697. pokazali su da je to veoma neugodan deo populacije. Jer misli, ume da misli, ume te svoje misli da iskaze, i sto je najstrasnije ne boji se da ih saopsti i drugima. Bespostedna borba studenata i dela nastavnika univerziteta protiv pocinilaca nedela kradje glasova i falsifikovanja izbora bila je veliko upozorenje i veliki izvor brige za vlast. Nista manje brige nije izazivao otpor koji se javio na nivou saveta univerziteta, gde poslusnici partija na vlasti nisu uspevali vise poturati svoje dogovorene stavove i resenja, i na taj nacin potciniti univerzitete. To su bili povodi da vlast donese odluku o promeni ustrojstva univerziteta. Ucinjeno je to donosenjem Zakona o univerzitetu, jednim zdravoj pameti potpuno nepojmljivim zakonskim aktom. Posledice su se javile veoma brzo, i one ce se odraziti na dalji razvoj univerzitetske nastave u narednih najmanje 15 godina.
Razni dogadjaji koji su se odvijali proteklih 10 godina, kao sto su rat sa Hrvatskom, rat u Bosni i Hercegovini, sankcije UN i dr., doveli su do tragicnog slabljenja celokupne ekonomije. A posledice toga prenele su se na sve druge sfere javnog zivota. Drzava nije vise u stanju da sakupi dovoljno novca u budzet. Time bez sredstava za zivot ostaje onaj deo zaposlenih u Srbiji koji zavisi od budzeta: prosveta, zdravstvo, nauka, penzioneri.
S trece strane, vlast, da bi dosla do bilo kakvih sredstava, beskrupulozno pljacka poljoprivredu, kako drzavnu tako i privatnu. Time se podriva i najzdraviji deo ekonomije.
Konacan rezultat nastojanja vlasti da sve stavi pod svoj nadzor je opste siromastvo. Sada se vec ne zna ko zivi jadnije. Da li oni koji su zaposleni, oni koji su na prinudnim odmorima, oni koji ne mogu da nadju zaposlenje ili oni koji su u penziji. Nema vise novca ni za zenidbe, ni za proslavu porodjaja, ni za slave, ni za sahrane.

Simptomi

Gotovo da nema oblasti zivljenja u kojoj se simptomi krize nisu pojavili. Oni prekrivaju sve od rodjenja do sahrane.
Nedostatak novca odrazio se na neredovnu ili gotovo nikakvu isplatu decjih dodataka. Suoceni sa nemogucnoscu da ishrane sopstvenu decu, stanovnici Srbije sve se redje odlucuju na podizanje potomstva.
Skolovanje nije vise besplatno. Sve sto je potrebno za redovno skolovanje dece postalo je toliko skupo da roditelji jedva uspevaju da im priuste najpotrebnije. Tu su ukljucene skolske potrepstine i odeca i obuca dece. Posledice su visestruke. Deca u sve vecem broju na nastavu dolaze gladna, sto umanjuje njihovu sposobnost pracenja nastave. Tome treba dodati cinjenicu da nastavno osoblje takodje zivi na ivici bede, i da nije ni na koji nacin motivisano da radi sa djacima. Rezultat je katastrofalan pad kvaliteta skola. To ce se osvetiti naciji najmanje u narednih 20 godina. I to u vreme kada ceo svet ubrzanim koracima ide ka 21. veku i tehnoloski potpuno drugacije ustrojenom zivljenju. Vec na srednjoskolskom nivou kod djaka se javlja zelja da zauvek napuste ovu zemlju. Jer, ona im gotovo nista ne pruza u sadasnjosti, a jos manje im obecava u bliskoj buducnosti.
Naredni korak je univerzitetsko obrazovanje koje treba da obezbedi strucnjake u svim oblastima zivota za 21. vek. Na tom nivou stanje je zastrasujuce lose vise od 15 godina. Novi zakon o univerzitetu je stvar doterao do dna. Sredstava za normalnu nastavu nema, opremanja studentskih vezbanja nema. Rezultat je pad kvaliteta visokoskolske nastave. Rezultat ce biti opsti pad znanja u zemlji. A to ce se odraziti u prosveti, medicini, inzenjerstvu i dr. Cak i ako prestanu sve vrste sankcija prema Srbiji, ona se od ovakvog soka nece moci oporaviti za manje od 20 godina.
Kada se tome doda i cinjenica da najbolji mladi strucnjaci, neposredno posle diplomiranja ili nesto kasnije, napustaju ovu zemlju da bi negde nasli uhlebije i pristojan zivot, slika je potpuna. Sistem je obezbedio negativnu selekciju na sve moguce nacine. Odlaze najbolji, a ostaju oni manje dobri. A manje dobri, po prirodi stvari, ne dozvoljavaju boljima od sebe da napreduju. To je drugi kanal daljeg opadanja kvaliteta znanja u zemlji. To se ovih dana najbolje vidi na primeru nekolikih novih dekana Univerziteta u Beogradu.
Veoma su zabrinjavajuci simptomi dezaktiviranja mnogih strucnjaka od dnevnih dogadjaja. Alarmantan primer su profesori univerziteta, koji su bez i reci suprotstavljanja potpisali ugovore sa svojim fakultetima u skladu sa novim zakonom. Zapravo iskaze lojalnosti postojecoj vlasti. Profesori, i uopste nastavnici, koji nemaju hrabrosti da se suprotstave nakaradnoj vlasti, a svesni su kuda vode njeni postupci, cini mi se da nisu podobni za uzgajanje nove generacije. Novu generaciju treba uciti slobodi misli, suprotstavljanju represiji, a pogotovo suprotstavljanju mentalnom zaludjivanju i zatupljivanju celog naroda. Profesori koji to nisu u stanju dovode do formiranja nove generacije jos podloznije manipulisanju no prethodne. Taj proces vodi u potpunu degradaciju nacije, i za cije lecenje treba da prodju najmanje dve generacije.

Izlazak

Kriza je Srbiju zahvatila veoma intenzivno. Propaganda koja traje godinama uspela je da usadi u glave dobrog dela stanovnistva pokornost vlasti, kao i strah od nje. To su krajnje nepogodni preduslovi za promene.
Za izlazak iz krize moguca su dva puta.
Jedan put, veoma pozeljan, jeste da do promene dodje na prvim parlamentarnim izborima. I to promenom sastava vlasti, te uklanjanjem partija koje su ovu zemlju dovele u bedu i sukob sa celim svetom, a to su pre svega SPS, JUL i SRS, a donekle i SPO. Najbolji nacin za to je uz pomoc ustavotvorne skupstine.
Cak i pod povoljnim uslovima da uskoro dodje do promene sastava vlasti, perspektive oporavka drzave veoma su lose. Steta nanesena Srbiji za 10 godina vladavine SPS-a i JUL-a toliko je velika da za lecenje treba najmanje 20 godina. I to uz podrsku sveta. A ako ta podrska izostane, posledice ce trajati mnogo duze. Veoma je tesko izreci ovakva predvidjanja.
Svi koji su sada stariji od 40 godina treba da se pomire sa cinjenicom da ce do kraja svog radnog veka, a mozda i duze, ziveti u zemlji bede i nemastine. Za sve one koji su mladji od 40 godina ostaje veliko preispitivanje. Da li ostati u ovoj zemlji jada i bede i nadati se da ce jednog dana, posle 


Profesori, i uopste nastavnici, koji nemaju hrabrosti da se
suprotstave nakaradnoj vlasti, a svesni su kuda vode njeni postupci, 
cini mi se da nisu podobni za uzgajanje nove generacije
mnogo godina, krenuti nabolje, ili otici nekuda u beli svet. Sadasnja procena da je iz Srbije od 1990. godine otislo preko 250 000 osoba, uglavnom mladih, znak je za alarm. Mali deo ce se kad-tad vratiti, ali ce veci deo ostati. A ti nasi ljudi izrodice decu u inostranstvu. Njihovi potomci vise nece biti stanovnici Srbije, a neki nece vise biti ni Srbi. Za svakog koji ostaje u inostranstvu Srbija gubi bar jos dvoje u narednoj generaciji. To je bilans delovanja sadasnjih partija na vlasti: SPS, JUL i SRS, a delimicno i SPO. Svako medju njima, ako ima jos pomalo casti, a shvati da je doprineo svojim delovanjem, ili nedelovanjem, bedi ovog naroda, treba da preduzme maksimalan napor da sve krene nekim drugim tokom. A ako nije to u stanju da uradi, tada treba sam sebi da presudi za zlodelo nacinjeno narodu Srbije, ali i Srbima iz Like, Banije, Korduna, zapadne Slavonije, istocne Slavonije, Bosanske krajine i Kosova i Metohije.
Drugi put za izlazak iz krize nikako nije pozeljan. To je uklanjanje krivaca za sve ovo sto nam se desilo silom. Pitanje je da li su oni svesni svog zlodela prema narodu, da li prepoznaju sebe kao krivce, i da li ce se prepoznati na vreme. U takvom nacinu promene mnogi zivoti ce biti izgubljeni. To ni po koju cenu ne sme biti dozvoljeno! To bi trebalo da shvate svi koji spadaju u krivce za bedu ovog naroda.

Milan Kurepa

   


© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar