Broj 208-209 


'umor u glavi
 

Smrtozborci

Smrtozborci u Srbiji ponovo imaju puno posla. Smrtozborstvo je ovde postalo ne samo unosan zanat vec i vid nakaznog zadovoljstva.
Postoji jedno srpsko narodno kolo sa pevanjem, koje se zove »podvala«. Glavni srpski kolovodja, ovih dana, ceo narod zaziva u jedno kolo, s pevanjem i pucanjem, koje bi se moglo zvati »pozarevacka podvala«.
Kolovodja porucuje narodu: »Dolazak NATO-trupa na Kosovo bio bi okupacija dela nase zemlje! Necemo dati Kosovo ni po cenu bombardovanja!«. Glavni dedinjski general klikuje: »Branicemo Kosovo i po cenu najvecih zrtava!«. (Znaci li ovo hiljade ili stotine ili desetine zrtava, to ostaje nejasno.) »Tvrdi opozicionar« i »nacionalni radenik« Kostunica veli da bi dolazak »natovaca« na Kosovo bio samo predigra, oni bi se vrlo brzo razmileli i okupirali vaskoliku Srbiju.
Gde se zacuje poj smrtozboraca odmah se okupe nekrofili. Veliki srboljubac Handke porucuje da ce pohitati u Srbiju »ne da bi osetio bombardovanje« vec kao potpora Srbima.
Podvaladzijska igra koju zaplice dedinjski gazda i zapetljana je i prozirna u isti mah. On siri talase paranoje da bi dolazak »natovaca« kao »mirovnjaka« bila samo maska za okupaciju. U stvari, podvala medjunarodne zajednice za njega je u tome sto ona ne pristaje na to da joj on (jos jednom) podvali. Pesmica Milana Milutinovica da ce se, ako bude postignut dobar mirovni sporazum, takav sporazum, takoreci, sprovesti sam od sebe, svakom realisti mora delovati fals. Posto, dakle, ne moze da podvali medjunarodnoj zajednici, gazda Milosevic odlucuje da podvali kome drugom svom narodu. Njemu moze sve da proda. »Dolazak NATO trupa bio bi okupacija.« Ta tvrdnja 

nema pogovora. A Srbi kao »najslobodoljubiviji narod u Evropi« (kako rece nacelnik kremaljskog generalstaba) ne mogu da smisle okupaciju. I zato ce se braniti »po svaku cenu«, »po cenu najvecih zrtava« i, naravno, »svim sredstvima«. Smrtozboracka graja se primila, mecka Bozana je zaigrala.
A kroz svu tu graju jedva da moze da se cuje glas logicnog pitanja: zasto bi dolazak trupa za implementaciju nekog mirovnog sporazuma predstavljao okupaciju?
Taj glas ne sme da se cuje zato sto bi implementacija jednog takvog sporazuma (koji gazdini izaslanici prihvataju na recima a ne i u stvarnosti) zahtevala objasnjenje za desetak godina promasene, satrapske (i preskupe) politike na Kosovu.
Milosevic je svojim podanicima uspeo da proda laznu hamletovsku dilemu: okupacija ili bombardovanje. Umesto da shvate podvalu, podanici ustaju u njenu odbranu i hvataju se u lazno sudbinsko kolo. »Branicemo se i ginucemo za slobodu kao sto su i nasi dedovi cinili!«, porucuju dedinjskom smrtozborcu. A gazdin postar Dacic ushiceno klikce: »Zemlja koja ima ovakav narod zivece dugo!« (a hoce da kaze: »Vlast koja ima ovakav narod bice dugovecna!«).
Postoje razne vrste besmislenih pogibija i zrtvovanja, ali o stradanju koje obezbedjuje verodostojnost jednoj podvali tesko je reci nesto suvislo. Osim da smrt za propalu i nepravednu stvar nije tragicna, vec, naprosto, glupa.

Samanski trans

Srbi su u transu svenarodnog jedinstva koji po svemu slici samanskom transu. Drzavna televizija emituje nekoliko minuta skandiranja (tacnije receno ponavljanja opsesivne samanske formule) »Ne-da-mo Ko-so-vo! Ne-da-mo Ko-so-vo!«. Ko to hoce da nam uzme Kosovo ako je medjunarodna zajednica stotinu puta ponovila da se protivi nezavisnosti i otcepljenju Kosova, da je protiv promene granica, da je za ocuvanje teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije, da kosovski Albanci mogu da racunaju samo na »siroku autonomiju«? Svejedno, samanski trans ne jenjava: »Ne-da-mo Ko-so-vo! Gi-nu-ce-mo za Ko-so-vo!«.
Samansko-smrtozboracki trans ne moze se svesti samo na ono sto sam nazvao »pozarevackom podvalom«. Iza nacionalnog transa »vaskolikog Srpstva« krije se osecaj ugrozenosti nekog osobitog srpskog prava. Za sta su to Srbi spremni da zaloze svoje zivote (mada u to nikad ne treba verovati zdravo-za-gotovo). Za »odbranu rodnog mesta svih Srba«? Za »vrelo srpske duhovnosti«? Za »najskuplju srpsku rec« koja je »genetski zapisana u svakom od nas«? Kad se prospe mutna voda melodramaticnih metafora, iza svega proviruje sablasan osecaj ekskluzivnog srpskog nad-prava na Kosovu.
Tamo gde je narod podlozan dejstvu samanskih formula nema osecanja za elementarna prava drugih, a bez osecanja za prava drugih nema ni minimalnih preduslova za demokratiju. Pokazalo se, ovih nedelja, da i »najdemokratskije« beogradske politicke partije smatraju da bi medjunarodni nacrt »sustinske autonomije« za Kosovo bilo stvaranje »drzave u drzavi«. Sto ce reci da i one veruju u srpska nad-prava i da je za kosovske Albance dovoljna »oktroisana autonomija«, po dedinjskom arsinu.
Medjutim, tamo gde se u igru uvode nad-prava jednog super-naciona potreban je i super-cuvar takvih prava. A on, po prirodi svog posla, mora biti vecan i nepromenljiv.

Miodrag Stanisavljevic

 


© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar