Moze li feniks iz blata

Otpor Zakonu o univerzitetu na BU

»Univerzitet je zajedno sa narodom kroz vek i sest decenija prolazio bas kao sto i danas prolazi kroz teske trenutke. Ratovi, drustvena previranja, politicki i ekonomski potresi, unisteni materijalni i kadrovski resursi, ostavljali su dubok trag u tkivu i duhu ove institucije. Ona je, medjutim, svemu tome odolela, bivala je osiromasena i osakacena, ali nikada unistena. Kao feniks se uvek sa puno samopouzdanja ubrzano dizala iz pepela i napredovala ka novim granicama svetske nauke i visokoskolskog obrazovanja. Nas univerzitet uvodio je narod, njegov duh i stvaralastvo u moderni svet. On najbolje razbija predrasude i o narodu i o drzavi sireci slobodu naucnog stvaralastva, koje nema granica ni ogranicenja. Poslednjih godina krize i sankcija Univerzitet je bio jedna od spona sa svetom. Nasi profesori, naucnici i umetnici, iako u teskim uslovima, odrzali su izuzetno za nauku, ali i za drzavu, vaznu saradnju sa univerzitetima i naucnim institucijama u svetu«, rekao je rektor Beogradskog univerziteta Jagos Puric na proslavi godisnjice ove najstarije visokoskolske ustanove u Srbiji, obelezavajuci 27. februar 1905. godine, kada je u Skupstini Kraljevine Srbije usvojen prvi zakon o visokom skolstvu.

»Visi ciljevi«

Rektor Puric nijednom recju nije pomenuo da je izmedju dve godisnjice univerzitet dobio novi zakon, niti da je na nekim skolama »bilo problema« i sa studentima i sa profesorima. I u vreme proslave godisnjice BU jos uvek nije bilo redovne nastave na Filoloskom fakultetu. Na ovom fakultetu je nakon tromesecne obustave rada nastava pocela normalno da se odvija tek prvog marta.
Vaznija pitanja bila su u fokusu interesovanja univerzitetskih vlasti, a pre svih resavanje kosovskog problema. Tokom februara i marta upravni odbori fakulteta ucestalo su izdavali saopstenja o bezrezervnoj podrsci »nasem drzavnom rukovodstvu« da se ne popusti u pregovorima i da se odbrani Kosovo, a »akcija« je okoncana 10. marta u beogradskom Centru »Sava«, na skupu Univerzitetske levice Jugoslavije. Govorili su i predsednica Direkcije JUL-a, profesor Mirjana Markovic i predsednik Univerzitetskog komiteta JUL-a profesor Milovan Bojic, ali i studenti.
Da gubitak nastave nije »neki problem«, ako su »visi ciljevi u pitanju« potvrdio je i dr Milovan Bojic, potpredsednik u Vladi Srbije i jedan od onih koji su svojevremeno obrazlagali »kvalitet« novog zakona o univerzitetu. On je u Centru »Sava« rekao da »smo mi danas u krajnjoj opasnosti« i da » smo spremni odloziti vezbe, predavanja i ispite i polagati svoj najtezi i najcasniji ispit na Kosovu, za Kosovo, Srbiju i Jugoslaviju«.
Ova izjava potpredsednika Vlade Srbije i profesora BU otkrila nam je zasto se vlast nije mnogo uzbudjivala zbog izgubljenih casova i vezbi na nekim fakultetima, gde je mesecima trajao otpor zakonu koji je usvojen sa obrazlozenjem da je »doslo vreme da se univerzitet depolitizuje« i da se »okrene naucnom i nastavnom radu«. Bojic nam je »otkrio« da vezbe, predavanja i ispiti nisu najvaznija stvar kojoj studenti treba da se posvete.

Procenti i principi

»Da, ja se mogu ponasati kao dekan. Po zakonu imam, kao i svi dekani izvanredna ovlascenja. To je mozda najbolnija tacka zakona, ali toga ima i na zapadu – da se dekani i rektori postavljaju. Sada, da li ih postavi drzava ili neko u ime drzave, druga je prica. U ranijim vremenima dekana je postavljala partija, ili ako ne ona, onda jaki klanovi. Imate podosta fakulteta na kojima su stvoreni jaki klanovi. Velika ovlascenja dekana su sigurno najslabija strana Zakona, jer dati velika ovlascenja nekim ljudima, u situaciji u kojoj jesmo kao drustvo i kao zemlja, pokazalo se kao vrlo riskantan potez. Medjutim, ne smemo zaboraviti na cinjenicu da je na celom BU velikih problema bilo samo na tri fakulteta. Zelim da kazem da je to procentualno vrlo malo«, ocenio je novi dekan FF, profesor Bozovic u intervjuu koji je dao beogradskom dnevniku Danas.
Boris Karajicic, jedan od studentskih lidera na Filoloskom fakultetu, po okoncanju protesta je rekao: »Studenti su spasili ovaj fakultet sramote zvane Radmilo Marojevic. Moramo se dogovoriti o nasim buducim koracima, ali pre toga svi treba da se odmorimo. To i nije bila stvar pojedinaca, to je bilo pitanje principa i svima ovde mora da bude jasno da samo od nas samih mora da zavisi kako cemo studirati«.
Umor o kojem je govorio Karajicic kao da je savladao i nastavnike, ali i javnost. Profesor Zoran Radic sa Geografskog fakulteta, govoreci na tribini koja je pocetkom marta odrzana na Filozofskom fakultetu, a pod nazivom »Efekti zakona o univerzitetu«, dobro je ocenio kako je »cilj da se univerzitet i univerzitetska javnost umrtvi i postignut«.

Zaborav akademskih sloboda

»Clan 4. Zakona o univerzitetu zabranjuje politicko delovanje na fakultetima, a u Centru ‘Sava’ je prosle srede odrzan veliki skup univerzitetske levice. Zakon je kontradiktoran i sa drugim pravnim aktima«, podsetio je Ljubisa Protic, profesor Matematickog fakulteta na istom skupu.
I drugi ucesnici u raspravi slozili su se da je zakonodavac u najvecoj meri uspeo u svojim namerama.

Henry van de Velde
Illustration

»Drzavna i politicka kontrola nad univerzitetom je ostvarena. Negativni efekti i dalje produbljuju drustvenu marginalizaciju univerziteta, pa tako ova institucija nema vecu ulogu od osnovne skole. Dati u ruke dekanu da odlucuje o izboru profesora je katastrofalna sistemska greska. Otvara se mogucnost finansijskih malverzacija, a zbog bure koju je izazvao u Evropi i svetu doveo je do pogorsanja medjunarodnih odnosa«, ocenio je profesor Ivan Ivic sa Filozofskog fakulteta.
»Ova vlast se potrudila da nam uzme pamet. Ovaj zakon nas vodi u mrak. Gospodin rektor i ministar su bili konsultovani za svaku odluku Milosa Labana i Vlade Teodosica. Ugled ETF-a je apsolutno srozan. U ovom trenutku mi imamo ljude koji su kao roboti, nema naucnog istrazivanja, a jedan broj ljudi se priklonio vlasti. Zao mi je, ali nema pravog ETF-a«, rekao je profesor Jovan Radunovic, jedan od kaznjenih profesora sa tog fakulteta govoreci o posledicama Zakona o univerzitetu.
Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu, Vesna Rakic Vodinelic, podsetila je da je Zakon omogucio da na rukovodeca mesta »stanu ljudi koji tu nikada ne bi dosli voljom zaposlenih«.