Lose vibracije

Veliki ratnik  i kosovski veliki patnik, cuvar temelja svetskog pravnog poretka (a, usput, i svoje vlasti) izrekao je svoje Odlucno Veliko NE belosvetskim huljama koje ne znaju sta je to Veliko Narodno Dostojanstvo i koje ne znaju sta je to Velika Istorija.
Novi car Lazo, veliki patnik i veliki ratnik pobedice, uz pomoc naroda kojem je vojna vestina u genima, zapadne vojne neznalice koje ne umeju ni da koriste kako valja sve te tomahavke i bombonosce (ih, kad bi ih on imao pokazao bi im kako se ratuje!).
Cuvar narodnog ponosa (a, usput, i svoje vlasti), postidjivac sirotih Engleza i Francuza i drugih naroda koji ne znaju da razlikuju globalizaciju od kolonizacije, odlucio je da svoje podanike casti plamenim isijavanjem ljubavi prema samom sebi (i, usput, prema njemu), odlucio je da im pruzi priliku da se, u memljivim sklonistima i podrumskim rupcagama, osecaju kao u rimskim katakombama, kao bezgresni vernici i nebesnici. U podzemnim rupcagama covek se lakse koncentrise na objekat svoje ljubavi.
Da, ipak, ne bi bilo zabune i lutanja misli, naredio je da se iskljuce odasiljaci koji sire lose vibracije (stetne po duhovno stanje nacije) a ostale je podsetio da je njihova duznost da sire otacastvoljublje (i, usput, vodjoljublje). Podanici mogu, zavisno od temperamenta, da izaberu tri oblika otacastvoljublja: da izmisljaju patriotske fraze, da ih revnosno sire ili, barem, da u njih veruju. Drugog izbora u ovoj zemlji danas, izgleda, nema. Jedan stari filosof, pripadnik jedne nacije kojoj je nas vodja porucio da treba da se stidi, govorio je svojevremeno rodoljubima od zanata da ga mogu uveriti da je potrebno da se bije za otadzbinu, da ako treba i pogine za nju, ali da ga nikako ne mogu uveriti da je njegova duznost da za nju laze.

Prevaranti optuzuju da su prevareni

Prevara! Prevara! Podmetacina! Kukavicko jaje! Pokusali su da nas namagarce, podmetnuli su nam za potpis dokument koji nismo ni videli ni omirisali!
Latini, stare varalice, i ostale hulje sa zapadnih strana upropastile su »iskrene« namere naseg veleumnog pregovarackog tima da se postigne mirovni sporazum o Kosovu. Zivi, zivi duh guslarski. Uistinu, ovde smo imali posla sa jednim od postupaka za izazivanje komicnih efekata koje je opisao Bergson u svom cuvenom delu. Umesto zamisljenog dramskog efekta postignut je komicki: prevaranti optuzuju druge za prevaru.
Dedinjski tim cicikovskih dusa otisao je u Francusku sa namerom da uveri medjunarodne posrednike u dve stvari: da sporazum mora obezbediti ocuvanje multi-kulti principa kojem smo mi iz dna duse privrzeni (sto je posle etnickih ciscenja u Bosni bilo groteskno) i da za implementaciju sporazuma nisu potrebne nikakve strane trupe (doista, za sporazum kakav su predlozili Ratko Markovic i Milutinovic nije potrebna nikakva implementacija jer je on vec desetak godina »implementiran«).

Gospodin Teve Dnevnik

»Na Kosovu nema humanitarne katastrofe, kao sto kaze TV DNEVNIK!« Ovo je izjava jednog od ulicnih patriota, ucesnika u jednoj od bezbrojnih anketa RTS-a. (Jedan ministar izjavljuje da nema spaljenih sela vec da to strani snimatelji iz daljine snime zapaljeni plast sena a kao kolonu izbeglica snime »porodicu koja je posla u setnju«.) No, ovo nije predmet ovog zapisa. Ono na sta obracam paznju je sintagma »kao sto kaze TV DNEVNIK«. Ova sintagma valja da udje u prirucnike iz stilistike kao specijalan slucaj stilske figure zvane personifikacija (koja se sastoji u pridavanju ljudskih svojstava nezivim stvarima i zivotinjskim stvorovima). Ovde je proces malo slozeniji: najpre se vrsi obezlicavanje i obezljudjenje brojnih ucesnika u stvaranju dnevnika da bi se potom, postupkom personificiranja, tom apstraktnom bicu dala svojstva nekog novog zivog stvora. TV DNEVNIK tako postaje personifikacija srpskog kolektivnog super-uma. Taj super-um funkcionise po zakonima osobene srpske logike, logike cije premise se crpu sa nacionalnog buvljaka. Ta logika stancuje ograniceni broj »zakljucaka« kao kod nekog lose sklepanog govornog robota. To se najbolje dâ cuti u izjavama ucesnika pomenutih ulicnih anketa. Stotine njih izgovara samo nekoliko robot-recenica: »Kosovo je nase!«, »NATO nema sta da trazi ovde!«, »Ne damo Kosovo!«, »Kosovo je nas Jerusalim!«, »To je nasa unutrasnja stvar«, »Podrzavam mudru politiku naseg Predsednika« itsl. A ljudi sa robotizovanim mislima nemaju osecaj odgovornosti za sopstvenu sudbinu.