Broj 210 

Dogadjanja

Verbalni rituali

Deo ovog naroda jos neguje magijsko misljenje u kojem nema elemenata racionalnog i pomocu kojeg se ne gradi demokratski nacin misljenja i zivljenja

Mracno vreme zla, lazi i prevara, koje je obelezilo proteklu deceniju u zivotu gradjana Srbije, ponovo je donelo mitinge sa kojih su lideri, ostrasceni, izbezumljeni i zaslepljeni mrznjom, koji su sebi dalo pravo da govore u ime svih nas, porucili svetskoj zajednici da smo za sukob spremni.
Kada bi izgovorene reci i recenice analizirali sociolozi, antropolozi i psiholozi koji ne korespondiraju sa nasim apsurdnim nacinom zivota, mogli bi da zakljuce da su verbalni nastupi celnih ljudi vladajuce oligarhije specificni rituali u kojima magijske reci i bajalice sluze specijalnom obredu koji ima zadatak da otkloni sumnju u ispravnost verovanja u ucinjeno ili planirano. Kao vracevi u plemenskim zajednicama, kada zele da prenesu neku nameru, realizuju plan ili prikriju neku akciju, pa besmislenim, nesuvislim recima i pokretima koje nebrojeno puta ponavljaju, postepeno iskljucuju svojim saplemenicima racionalni deo psihickog aparata, tako su i asistenti tiranina, ispraznim frazama, nebrojeno puta ponovljenim, doveli svoje pristalice u svojevrsno stanje transa, u kojem njihovo skandiranje da »ne daju Kosovo« ili »da ce ginuti za Kosovo« nema izreceno znacenje. U transu, opijeni snagom glasova, zamagljene svesti, ucesnici zloslutnih, morbidnih predstava stite licno osecanje ugrozenosti, nedovoljnosti, neafirmisanosti i mentalne konfuznosti. Uplasena i nerealizovana jedinka, ponizavana i neslobodna, nema hrabrosti niti potencijala da se suoci sa sobom i sebi prizna poraze na sopstvenim putevima. Nespreman da prizna sopstvene poraze, zablude i promasaje, neafirmisani pojedinac, u okruzenju nesrecnika kakav je i sam, biva lako ponet magijskom atmosferom, zacinjenom melodramaticnom energijom. Reci koje skandira sluze 

privremeno kao eliksir koji ga, u kratkotrajnoj bajkovitoj atmosferi, pretvaraju u snaznu, herojsku licnost iz sopstvene maste. Trenutni iskorak iz realnosti daje mu osecanje moci i njegovu licnu bedu pretvara u anticki mit u kojem nadmeni bogovi sa Olimpa, personalizovani u medjunarodnoj zajednici, zele iz hira da uniste anticke junake, momke bez mane i straha, personalizovane u hipnotisanom srpskom mitingasu.
Verbalizam neodmerenu upotrebu reci i njihovo prihvatanje umesto realnosti, cesto kao vid bekstva od realnosti opisao je pre jednog veka Jovan Cvijic. U antropogeografskoj studiji, ovaj umni Srbin navodi rezultate sopstvenih istrazivanja i zakljucuje da su Srbi skloni da recima previse veruju i da ih prihvataju kao apsolutnu zamenu za realnost, cak i uprkos samoj realnosti.
Iz svih svojih stradanja ovaj je narod nosio rane koje nisu zalecene, jer je na njih stavljao lekove spravljene od bajki, mitova, legendi i pesama koje su velicale smrt. Deo ovog naroda jos neguje magijsko misljenje u kojem nema elemenata racionalnog i pomocu kojeg se ne gradi demokratski nacin misljenja i zivljenja. Magijskim misljenjem ne formira se slobodna i autonomna licnost. Ovakvim nacinom misljenja ne mogu se razumeti elementarna prava drugog coveka. U nacionu u kojem se javlja ovakvo misljenje nema osnovnih preduslova za demokratizaciju zivljenja. Mozda je na taj nacin razmisljao i veliki pisac Ivo Andric kada je rekao da je duh ovog naroda zauvek otrovan i da mozda nikad vise nece moci nista drugo do jedno: da trpi nasilje i da ga cini.
Dragica Stanojlovic 
 

© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar