Jugurta

Kada su se na snimku beogradske televizije, u ranim popodnevnim satima prvog aprila, g. Milosevic i g. Rugova rukovali i u saopstenju kazali da se krvava drama Kosova moze resiti »jedino politickim sredstvima«, od prve je bilo jasno da je ovde djavo odneo svaku salu pa i prvoaprilsku.
Francuski MIP je zvanicno pozvao g. Rugovu da sve objasni, pozvali su ga u London i Brisel, sledeceg jutra se pojavila izjava g. Rugove nemackom listu Der Spiegel sasvim suprotna onom iz beogradskog saopstenja i tada su se pojavile i prve sumnje.
Veo tajne oko beogradskog sastanka nece biti skoro skinut, ali se u vezi sa svim neodoljivo namece jedno poredjenje.
Davno, godine 105. pre nase ere, »nadajuci se da ce odvratiti paznju od kritickih problema u drustvu, na koje su ukazivali reformatori braca Grah«, rezim u starom Rimu poveo je rat sa Numidjanima; njihov prkosni vodja Jugurta vodio je i »gerilski rat« sa Rimljanima, pregovarao je, politicki trgovao, sluzio se svim lukavstvima i godinama je odolevao mocnim legijama jednog Marija koji ga je na kraju zarobio, unistio i surovo ponizio – nesrecni kralj Numidjana se nasao u »trijumfalnoj povorci, u lancima i kraljevskom odelu« da bi na kraju skoncao u kavezu umoren gladju i prljavstinom.
Istorija se ponavlja, tragedija se pretvara u farsu, o cemu su cesto govorili Hegel i Marks. Na kosovskim poljima smrti to se upravo i zbiva.