Pismo srpskom patrioti

Postovani druze patrioto,
Upravo sam se vratio sa protestnog skupa koji je u nedelju 28. marta odrzan ispred americke kasarne »Ederle« u Vicenci. Nisam se pokajao, nas svet je pristojno i bez ijednog incidenta stavio do znanja ne samo da je protiv onoga sto NATO analiticari nazivaju »sprecavanjem humanitarne katastrofe« nego i da je lepo vaspitan, te da postuje zakon i pravila ponasanja zemlje u kojoj zivi. Lepo sam se osecao na tom skupu, a kolektivno vikanje pomoglo mi je da se unekoliko oslobodim uzasa koji su mi u dusu unele vesti koje su stizale iz zemlje. Sa nama, gradjanima Srbije, bilo je i dosta Italijana, pre svega clanova PDS-a i Zelenih a moglo se primetiti i nesto Bosijevih ligasa koji vaze za najozloglasenije italijanske separatiste. Bilo nas je oko desetak hiljada, a rec je, mozda to nisi znao, o novoj, skorasnjoj emigraciji koja je bezeci od blagodeti Milosevicevog puta ka sreci potrazila utociste u ovoj zemlji.
Video sam da ti se smeskao brk dok si slusao vesti o tome kako se ceo svet podigao »u odbranu Srbije«, da protesti u nekim gradovima prerastaju u prave ratove sa lokalnom policijom u kojima ucestvuje uglavnom domaci zivalj. Sklon takozvanom guslarskom tumacenju politicke stvarnosti bio si uveren da je to sasvim normalna pojava posto se zna da smo mi bili i jesmo u pravu, pa stoga za podrsku ne moramo da brinemo. Stoga nisi osetio ni najmanju potrebu da se upitas sta to nagoni strani svet da se maklja sa sopstvenom policijom a sve samo zbog tamo nekakve Srbije izgubljene u skoro desetogodisnjem krvavom balkanskom cirkusu. Vidis, dragi druze patrioto, moram da te razocaram i kazem da ljudi u svetu ne protestuju za Srbiju nego protiv nasilja. Oni ne prave razliku izmedju nasilja u Srbiji i nasilja u Bocvani, oni su protiv zla svake vrste, ma odakle dolazilo, a narocito ako ga stvaraju ljudi koji vode njihove sopstvene drzave. Podseticu te: clanovi D’Aleminog PDS-a (italijanske Demokratske partije levice koja je zahvaljujuci krhkoj koaliciji trenutno na vlasti) kidisali su na sediste sopstvene partije u Rimu ne pristajuci na stav svojih predstavnika u vladi da se intervencija NATO-a podrzi. Protestne skupove organizuju i Zeleni u Nemackoj ciji je lider ujedno i ministar spoljnih poslova ove zemlje. Bune se Grci cija je zemlja clanica Pakta. Mnogi su Francuzi na strani nasih demonstranata, a Vladimir Volkov, francuski pisac, objavljuje svoje otvoreno pismo pod naslovom »Stidim se sto sam Francuz«. Zbog svega toga ni njega tamo niti bilo koga drugog po Evropi i svetu sunarodnici drugacijeg misljenja nisu nazvali srpskim placenikom, prodanom dusom, izdajnikom. Tamo je normalno da ljudi razlicito misle i razlicito govore, a vlast zazire od javnog mnenja kao djavo od krsta. Od tih i takvih i ti sada dobijas podrsku, mada im se licno gadi tvoja nadutost, tvoj primitivizam i prostakluk. Gadi im se i to, dragi druze patrioto, sto si licno, glavom i bradom cutao dok je bombardovan Zagreb, Zadar, dok je unistavan Vukovar, Osijek i Vinkovci, dok je sistematski razarano Sarajevo a njegovi zitelji artiljerijskom i snajperskom vatrom dovodjeni do ivice kolektivnog nervnog sloma. Cutao si i o Srebrenici a kada su kolone srpskih izbeglica krenule u bezaniju dugu stotinama kilometara, nisi ih pustao u Beograd da te ne bi kojim slucajem uznemirili, okretao si glavu, jer ti je tako bilo naredjeno a tvoja dusa nije mogla da se otrgne iz okova partijskog zadatka: uciniti sve, ali ne dozvoliti da »one budale«, kako je Krajisnike nazvao tvoj Vodja, ugroze njegovu svetu Vlast. Posle si im podelio po dva cebeta i rasturio po misjim rupama bez prava, da cute, cekaju i ljuto se klone pitanja o tome sta im je sve ovo trebalo i ko ih to u sve ovo gurnu.