Dodji pa vidi

Oni koji imaju predrasude prema Srbima veruju da smo olicenje Dobra ili Zla, pa i ne pitaju sta se ovde dogadja. A oni bez predrasuda navale sa zapitkivanjem, narocito onda kada se ovde zapodenu vece kavge i sukobi. Neki od njih rizikuju da dodju i posmatraju sta se zbiva. I pisu o tome, i knjige.
Postoje, pak, i oni nasi sugradjani koji se, cim zagusti, sklone iz zemlje. Ne zameram im zbog toga, niti svi mi koji ostajemo imamo narocite razloge da se hvalisemo svojim ostankom. Izvesnu neprijatnost, ipak, osecam kada se oni koji tako odlaze raspricaju kako je iz zemlje »otisla sva pamet« ili da ovde »nema nikakve opozicije« sili i nasilju. Ali, ni tada nema razloga za narocite proteste. Ko bi u svemu ovom znao ko je pametan, a ko nije; ko je hrabar, a ko kukavica; ko ce koga, i kako, preziveti i nadziveti?
Trpeljivost, ipak, prestaje na izvesnoj crti. Desava mi se da poneko ko tek sto je otisao, otuda odmah zove i pita: »Kako je tamo?«. Odgovaram: »Dodji pa vidi«.