Broj 211 

Hronika
 
Kalendar

Cetvrtak, 25. mart
Agresija na sire podrucje grada. Gadjan aerodrom Batajnica, Vozdovac i Grocka. U Pristini je pogodjena fabrika plasticnih masa.

Predsednik Srbije Milan Milutinovic doneo je uredbu o radu republickih drzavnih organa za vreme ratnog stanja.

Predsednik SRJ i vrhovni komandant VJ Slobodan Milosevic odrzao je sastanak najviseg rukovodstva zemlje, na kojem je ocenjena situacija posle agresije NATO.

Ruski predsednik Boris Jeljcin izjavio je da je »agresija NATO protiv SRJ gruba greska« americke diplomatije i predsednika Bila Klintona.

Vlada SRJ prekinula je diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Nemackom i Francuskom.

Generalni sekretar UN Kofi Anan »izrazio je razumevanje« za vazdusne udare NATO na SRJ, i dodao da je u odlucivanje o preduzimanju ove akcije trebalo da bude ukljucen i Savet bezbednosti UN.

Generalni sekretar NATO, Havijer Solana, izjavio je da je krajnji cilj operacije NATO, ukoliko predsednik SRJ ne prihvati mirovni sporazum o Kosovu, unistavanje jugoslovenskih oruzanih snaga.

Predsednik SAD, Bil Klinton, rekao je da Slobodan Milosevic mora da »izabere mir« ili ce NATO nastaviti sa napadima.

Ministar prosvete, Jovo Todorovic, odlucio je da u Srbiji, zbog NATO agresije, uskrsnji skolski raspust pocne ranije.

Uvedeno je racionisano snabdevanje gorivom.

Stranim dopisnicima iz zemalja koje ucestvuju u napadu NATO na SRJ, odlukom srpskog ministarstva za informisanje, naredjeno je da napuste Srbiju.

Petak, 26. mart
Napadnuti su Cacak, Aleksinac, Nis, Kraljevo, Brus, Gornji Milanovac, Leskovac, Pristina, Gnjilane, Arandjelovac, Uzice i Podgorica. Tvrdi se da je ostecen i manastir Gracanica.

Savet bezbednosti UN nije prihvatio ruski predlog rezolucije kojom se zahteva prestanak akcije NATO na SRJ.

Djijang Cemin, predsednik Kine, rekao je da napadi NATO na SRJ »ugrozavaju mir u regionu Balkana« i pozvao na brzo pronalazenje resenja za resavanje krize u SRJ.

Moskva je nalozila predstavnicima NATO u Rusiji da napuste zemlju i prekinula je sve kontakte sa Alijansom.

Ruske strateske raketne jedinice, opremljene mobilnim lanserima i projektilima smestenim u silosima, stavljene su u »stanje najvise pripravnosti«, prema recima glavnokomandujuceg ruskih strateskih raketnih jedinica, general-pukovnika Vladimira Jakovljeva.

Skupstina Crne Gore usvojila rezoluciju da i u uslovima NATO agresije civilne vlasti u Crnoj Gori nastave da obavljaju svoje funkcije u skladu sa ustavom i zakonom.

Subota, 27. mart
Boris Jeljcin je uputio pismo podrske Slobodanu Milosevicu, a Donji dom ruskog parlamenta ogromnom vecinom usvojio je izjavu kojom se ostro osudjuje agresija NATO na SRJ.

U vise gradova Evrope i sveta odrzane su demonstracije protiv NATO napada na SRJ, a narocito brojne bile su u Atini, Skoplju, Moskvi, Parizu i Cikagu. Ovi protesti su nastavljeni i narednih dana.

Francuska je pozvala Rusiju da pomogne u nastavku diplomatskih napora za resavanje kosovske krize.

Generalstab VJ saopstio je novinarima da je u agresiji na SRJ ucestvovalo deset zemalja sa izmedju 100 i 200 aviona, a od pocetka akcije ispaljeno je od 250 do 300 krstarecih raketa i projektila na 90 vojnih objekata na citavoj teritoriji SRJ.

Pristinski Medija centar saopstio je da su albanski teroristi izveli vise od 20 napada na policiju.

Nedelja, 28. mart
Protivvazdusna odbrana VJ oborila je americki avion F-117, »Nocni soko«, u sastavu NATO, u ataru sela Budjanovci u Vojvodini.

Gadjani su ciljevi u Pristini, Prizrenu i Gnjilanu. Domaci komentatori tvrde da je na meti NATO projektila bila zgrada drzavne televizije u Pristini pogodjeno je napusteno skladiste goriva u krugu kasarne »Car Dusan Silni« u Prizrenu.

Rukovodstvo SRJ ocenilo je da zemlja uspesno funkcionise u uslovima agresije NATO na SRJ.

U Beogradu su bivsi ruski premijer Igor Gajdar, kao i bivsi vicepremijeri Rusije Boris Njemcov i Sergej Grizunov razgovarali sa potpredsednikom Vlade SRJ Vukom Draskovicem. Prethodno su neuspesno, u Budimpesti, pregovarali sa specijalnim americkim izaslanikom Ricardom Holbrukom o prekidu agresije na SRJ. Radio-televizija Srbije ih je optuzila da su »izaslanici krvolocne Medlin Olbrajt«.

Vlada SRJ donela je niz uredbi sa zakonskom snagom vazenja za vreme ratnog stanja.

Na Trgu Republike u Beogradu odrzan je prvi koncert, u znak protesta zbog agresije NATO na SRJ. Ova praksa odrzavanja koncerata nastavice se i narednih dana i prosiriti i na druge gradove u SRJ. Crtez mete (»target«) postao je simbol ovih protesta.

Ponedeljak, 29. mart
Najjaci napadi NATO-a izvrseni su na podrucju Pristine gde je odjeknulo 20 snaznih eksplozija. Gadjana je uza periferija Novog Sada, Pristina, Cacak, gde je meta napada opet bila fabrika »Sloboda«.

Vlada Srbije donela je uredbu kojom se za vreme trajanja ratnog stanja vojnim obveznicima VJ zabranjuje putovanje u inostranstvo.

U agresiji NATO na SRJ korisceno je 430 aviona, od cega 330 borbenih, izvrseno je 1300 poletanja, lansirano 400 krstarecih raketa, a oboreno je sedam aviona NATO, tri helikoptera, 30 krstarecih raketa i tri bespilotne letelice. Poginulo je sedam pripadnika VJ, a 17 je ranjeno, pricinjena je steta od 300 miliona dolara, saopstio je novinarima komandant RV i PVO Vojske Jugoslavije general-potpukovnik Spasoje Smiljanic.

Kosovska verifikaciona misija (1400 ljudi), snage za evakuaciju te misije (12 000 vojnika) i pripadnici mirovnih snaga UN (oko 1000), smesteni u Makedoniji, stavljeni su pod jedinstvenu komandu NATO.

Nastavljeni protesti protiv agresije NATO na SRJ, u zemlji i svetu.

U Zrenjaninu, Subotici, Vrscu i Kikindi demolirano vise pekara ciji su vlasnici Albanci, a u Beogradu izlozi kulturnih centara zemalja koje ucestvuju u agresiji na SRJ.

Predstavnici svetske zajednice crkava pozvali su NATO da prekine bombardovanje Jugoslavije i zatrazili od UN da pokrenu novu mirovnu inicijativu.

U beogradskim pozoristima odrzavaju se i po dve predstave dnevno, besplatno ili po simbolicnim cenama.

Utorak, 30. mart
U Beogradu je boravila ruska delegacija na visokom nivou sa premijerom Rusije Jevgenijem Primakovom.

Politicki predstavnik OVK, Hasim Taci, odbacio je svaki kompromis sa jugoslovenskim predsednikom Milosevicem.

Strane agencije i mediji govore o snaznoj ofanzivi VJ protiv OVK i albanskim izbeglicama koje, u sve vecem broju, napustaju teritoriju Kosova. Pristizanje albanskih izbeglica sa Kosova zvanicno je potvrdjeno od strane makedonskih, albanskih i crnogorskih vlasti i nevladinih organizacija.

Predsednik Rusije Boris Jeljcin je u godisnjem obracanju federalnom parlamentu rekao da se ne sme dozvoliti da Rusija bude uvucena u bilo kakav rat.

U SRJ su osnovani ratni vojni sudovi i imenovani ratni vojni tuzioci.

Bugarski ambasador u SRJ Ivajlo Trifonov odbio je da prihvati protestnu notu o tome da se bugarska teritorija koristi za vazdusne napade NATO na SRJ.

Elizabet Ren je rekla da bi NATO trebalo da rasporedi kopnene snage na Kosovu.

Crveni krst Srbije saopstio je da su njegove rezerve lekova i hrane nedovoljne i pozvao sve koji to mogu da pomognu.

Policija je od 24. marta uhapsila 112 osoba »zbog nezakonitosti«.

Na njujorskoj berzi zapazeno su skocile akcije americkih proizvodjaca oruzja i vojnog materijala, sto se dovodi u vezu sa agresijom NATO na SRJ.

Sreda, 31. mart
Na podrucje Pristine baceno je vise od deset bombi, javio je pristinski centar za obavestavanje.

RTS je javila da NATO koristi medjunarodnim konvencijama zabranjene kasetne bombe.

Evropska unija je odustala od odrzavanja specijalnog sastanka sa Rusijom o krizi u SRJ.

Rusija je zatrazila dozvolu za prolaz kroz Bosfor sedam brodova Crnomorske flote, a SAD su zbog toga izrazile zabrinutost.

General Vesli Klark, vrhovni komandant NATO, dobio je ovlascenja da prosiri broj ciljeva za napade NATO u SRJ.

Britanski ministar odbrane Dzordz Robertson je rekao da ce NATO prekinuti vazdusne napade samo ako predsednik SRJ odmah obustavi vojne akcije na Kosovu, povuce vojne i policijske snage iz pokrajine i omoguci povratak izbeglica pod zastitom medjunarodnih vojnih snaga.

Ruski ministar odbrane Igor Sergejev saopstio je da je u napadima NATO na SRJ poginulo vise od hiljadu civila, 28 pripadnika VJ, a 90 ih je povredjeno, kao i da ja pogodjeno 60 lokacija, a 30 odsto napada koncentrisano je na Kosovu.

OVK je proglasila opstu mobilizaciju, saopstava Radio Tirana.

Specijalni izvestilac UN za ljudska prava, Jirzi Dinstbir, izjavio je za »Nedeljni telegraf« da je bombardovanje SRJ »strasna greska« i da to samo moze pogorsati situaciju.

Slobodan Milosevic je uputio poruku zahvalnosti libijskom vodji Moameru Gadafiju zbog njegovog apela za prestanak bombardovanja SRJ.

Fehmi Agani, potpredsednik DSK i Baton Hadziju, glavni urednik lista »Koha ditore« zivi su, saopstili su americki diplomatski izvori ali i izvori kosovskih Albanaca.

»Na Balkanu je potrebna politika manjih koraka«, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov, rekavsi i to da nije tacno da je ruska diplomatska misija u SRJ propala.

Cetvrtak, 1. april
Srusen je Varadinski most u Novom Sadu, a delovi grada ostali su bez vode, dok je Dunav zatvoren za saobracaj.

VJ je zarobila tri americka vojnika kojima, kako je receno, sledi sudjenje. Bil Klinton je rekao da predsednika Milosevica smatra licno odgovornim za njihovu sudbinu.

Predsednik SRJ Slobodan Milosevic i predsednik DSK i lider Albanaca Ibrahim Rugova potpisali su, prilikom susreta u Beogradu, zajednicku izjavu o »punoj saglasnosti da se problemi mogu resiti samo politickim sredstvima«. Zapadni zvanicnici izrazili su zabrinutost za bezbednost Rugove, sumnjajuci da mu je ogranicena sloboda kretanja i delovanja.

U Beograd je stigla delegacija ruskih parlamentaraca koju je predvodio potpredsednik Donjeg doma ruskog parlamenta Dume, Sergej Baburin.

Ministar inostranih poslova Vatikana Zan Luj Toran preneo je, prilikom boravka u Beogradu, poruku pape Jovana Pavla II najvisim licnostima drzave i Pravoslavne crkve. U poruci, izmedju ostalog, papa poziva lidere SAD, NATO i Jugoslavije na jednonedeljno uskrsnje primirje.

Ruski predsednik Boris Jeljcin zatrazio je hitan sastanak Grupe G-8.

Generalni sekretar NATO, Havijer Solana, izjavio je da Severnoatlantski savez blisko saradjuje sa Rusijom u resavanju kosovske krize i da ocekuje da ce sva razmimoilazenja biti razresena.

Belorusija je prekinula veze sa zapadnom Alijansom zbog njenog napada na SRJ.

Petak, 2. april
U napadima NATO na Kursumliju jedan covek je poginuo a jedan je ranjen. Pogodjena je i kasarna u Vranju.

Ruski ratni brod »Liman« isplovio je iz ruske luke Sevastopolj na putu za Jadransko more.

Ministar odbrane SRJ Pavle Bulatovic zatrazio je vojnu pomoc Rusije i Belorusije. Delovi oborenog americkog aviona F-117 predati su Rusiji.

Visoki komesar UN za izbeglice Sadako Ogata saopstila je da je najmanje 230 000 kosovskih Albanaca izbeglo iz pokrajine za poslednjih deset dana. Albanija je uputila apel za pomoc izbeglicama.

Nacelnik Generalstaba Ruske vojske Anatolij Kvasnjin rekao je da je vojna pomoc Rusije SRJ »moguca ali da zavisi od situacije«.

Predstavnici NATO u Briselu izjavili su da ce nastaviti sa vazdusnim napadima na SRJ, cime su odbacili zahtev Vatikana i svetskog saveza crkava da prekinu agresiju na SRJ u vreme katolickog uskrsa.

Subota, 3. april
U napadu NATO u Beogradu su srusene zgrade republickog i saveznog ministarstva unutrasnjih poslova. U Novom Sadu je srusen jos jedan most, a ostecen je i most kod Backe Palanke.

Sef OVK, Hasim Taci, saopstio je da sastavlja novu vladu Kosova u kojoj nece biti mesta za predstavnike DSK Ibrahima Rugove.

SFOR je digao u vazduh deo pruge Beograd-Bar, kod mesta Strpci, na teritoriji BiH. Ubijen je, pod nepoznatim okolnostima, cuvar pruge.

Nedelja, 4. april
Dvojica radnika su poginula u napadu NATO na energanu pancevacke rafinerije nafte. Pogodjena je toplana na Novom Beogradu i tom prilikom je poginuo jedan radnik.

SRJ je zatrazila hitno zasedanje Saveta bezbednosti.

Papa Jovan Pavle II apelovao je na SRJ da otvori humanitarni koridor za izbeglice sa Kosova i zatrazio da se zaustavi krvoprolice na Balkanu.

Ponedeljak, 5. april
Pogodjena je zgrada RV i PVO u centru Zemuna i vojna kasarna u blizini centra. Pogodjeni su i vojni objekti na Zvezdari, a u Nisu su osteceni skolski i drugi civilni objekti.

U napadu NATO na Vranje poginule su dve, a 23 osobe su teze i lakse ranjene.

SAD najavile ukljucivanje borbenih helikoptera »Apac« na Kosovu, a Bil Klinton je rekao da NATO nastavlja sa napadima na SRJ »dok ne pobedi«.

Ibrahim Rugova sastao se u Pristini sa Nikolom Sainovicem, potpredsednikom Savezne vlade, i Jurijem Kotovim, ruskim ambasadorom u SRJ.

Ucesnici tradicionalnog uskrsnjeg marsa mira, sirom Nemacke, oko 50 000 ljudi, protestovali su protiv NATO napada na SRJ.

Utorak, 6. april
Trinaestog dana napada NATO je gadjao ciljeve sirom SRJ. U Aleksincu je pogodjen stambeni kvart. Poginulo je dvanaest civila, a vise od 30 ljudi je ranjeno.

Vlade SRJ i Srbije proglasile su jednostrani prekid borbi na Kosovu, a clanice NATO su izjavile da ce napadi biti nastavljeni dok Beograd ne ispuni zahteve medjunarodne zajednice.

Nemacki ministar spoljnih poslova, Joska Fiser, najavio je stvaranje pakta stabilnosti za juzni Balkan.

Sreda, 7. april
Tokom noci napadi NATO po celoj teritoriji SRJ (Beograd, Pristina, Novi Sad, Nis, Podgorica, Sombor, Pancevo, Cacak, Lucani, Kraljevo, delovi Srema).

U Pristini je poginulo deset ljudi prilikom rusenja jednog stambenog kvarta.

Sefovi diplomatija drzava zapada zakljucili su u Bonu da su ponude SRJ u vidu jednostranog prekida borbenih dejstava nedovoljne i zatrazile od SRJ da prihvati mirovni sporazum iz Rambujea.

Boris Jeljcin je pozvao lidere sedam najrazvijenijih drzava Zapada da ne odbacuju predloge Beograda i da ih razmotre »konstruktivno i bez predubedjenja«.

Americki ministar odbrane Vilijam Koen izjavio je u Briselu da nece biti popustanja u izvodjenju napada NATO na SRJ.

Cetvrtak, 8. april
U napadu NATO na ciljeve na podrucju Zlatibora poginulo je troje ljudi.

U centru Beograda pogodjena je jedna administrativna zgrada. Bombardovani su i Lucani, okolina Kraljeva, Sombor, centar Cuprije.

Vlada SRJ je saopstila da su borbena dejstva na Kosovu prekinuta i da je tamo »zavladao mir«.

Marsal Igor Sergejev, ruski ministar odbrane, saopstio je da bi kriza na Balkanu mogla rezultirati »dugom i ozbiljnom krizom u svetu«.

Rusija je zatrazila dozvolu za prolazak jos tri ratna broda kroz Bosfor, a Boris Jeljcin je saopstio da njegova diplomatija radi na novim predlozima za resavanje kosovske krize.

Preko 60 brodova zaustavljeno je na Dunavu u juznom delu Madjarske, zbog rusenja mostova u SRJ.

Clanice Kontakt grupe nastavljaju razgovore o posrednickoj ulozi Rusije u okoncanju kosovske krize, saopsteno je u Bonu.

Joska Fiser je predstavio nacrt dokumenta koji bi »trebalo da Balkanu donese mir i prosperitet«, na sastanku sefova diplomatija EU u Luksemburgu.

Spiros Kiprijanu, predsednik Skupstine Kipra, dosao je u Beograd da pokusa da oslobodi zarobljene americke vojnike.

Petak, 9. april
Sest laserski navodjenih bombi pogodilo je fabriku »Zastava« u Kragujevcu. Teze i lakse je povredjeno oko sto dvadeset ljudi koji su kao »zivi zid« cuvali fabriku. Gadjani su i siri centar Beograda, Pristina, Smederevo, okolina Jagodine, a pogodjen je i predajnik RTS na Golecu.

Boris Jeljcin je upozorio NATO da ne gura Rusiju u jugoslovenski sukob jer bi to moglo da izazove evropski, a mozda i novi svetski rat.

Rusija je demantovala vest da su ruske balisticke rakete okrenute prema Zapadu.

NATO je, na konferenciji za stampu u Briselu, priznao da je, gadjajuci Pristinu, promasio cilj za oko 200-300 metara.

Podgoricki radio Antena M i Radio free Montenegro odbili su zahtev komande Druge armije VJ da svoje programe prilagode ratnom stanju i prestanu da prenose programe koji se emituju iz inostranstva.

Drama albanskih izbeglica se nastavlja. Iz Makedonije, gde iz zvanicno ima oko 230 000, izbeglice se deportuju na druga mesta, pri cemu se porodice razdvajaju sto izaziva veliko uznemirenje i strah kod ljudi, javlja Radio Slobodna Evropa. Humanitarne organizacije traze da im se dozvoli da provedu 15-20 dana na podrucju Makedonije, kako bi se clanovi istih porodica pronasli. U Crnoj Gori, gde izbeglica ima oko 38 000, prema recima predsednika crnogorskog Helsinskog odbora, Slobodana Franovica, izbeglice stizu sa pricama o spaljenim kucama, proterivanjima i ubistvima.

Procene o izbeglim Albancima sa Kosova variraju. Od onih da je sa Kosova izbeglo vise od polovine albanskog stanovnistva, do toga da ih je izbeglo trista hiljada. Vecina zapadnih izvora, medjutim, tvrdi da ih ima najmanje petsto hiljada, a verovatno i vise.

Subota, 10. april
Dzejmi Sej je u Briselu izjavio da je intervencija NATO u SRJ »sudbonosna i za NATO i za medjunarodnu zajednicu«, jer, kako je rekao, NATO pokazuje odlucnu spremnost da spreci nasilje u jednom delu sveta.

Na jedinom preostalom mostu u Novom Sadu, kao i na Brankovom i Pancevackom mostu, gradjani su formirali »zive lance« za odbranu mostova od bombardovanja. Medju njima su primeceni funkcioneri vladajucih partija, a NATO izrazava sumnju u potpunu dobrovoljnost tih okupljanja i tvrdi da nece gadjati mostove.

Nastavljeno je raketiranje ciljeva u SRJ i za vreme pravoslavnog uskrsa ali, kako se tumaci, smanjenim intenzitetom.

Nedelja, 11. april
U sirem podrucju Kursumlije u bombardovanju je poginulo sestoro ljudi, medju kojima i jednogodisnje dete, dok je 23 ranjeno.

U centru Beograda ubijen je novinar Slavko Curuvija, vlasnik i glavni urednik »Dnevnog telegrafa« i »Evropljanina«.

Za spijunazu je optuzen i uhapsen Australijanac Stiv Pret, iz humanitarne organizacije »Care international«.

Ponedeljak, 12. april
NATO projektili pogodili su medjunarodni putnicki voz Beograd-Solun dok je prelazio Grdelicki most. Poginulo je izmedju 30 i 50 ljudi, a 16 je teze povredjeno.

Skupstina Jugoslavije izglasala je pristupanje SRJ savezu Rusije i Belorusije. Ovaj potez SRJ razlicito se tumaci, od toga da je »propagandisticki«, do toga da SRJ tako sebi omogucava dobijanje stvarne pomoci od Rusije i Belorusije.

Nastasja Radovic  



© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar