Broj 211 

'umor u glavi
   
Legenda o velikoj sramoti

Za samo nekoliko dana zemlja je uplovila u sazvezdje Velike Sramote u kojem su i zvezde zmirkale zlurado i cinicno. Gotovo prekonoc to je postala neka sasvim druga zemlja; sve se odvijalo brzo, toliko brzo da stanovnici te zemlje nisu imali prilike da na svojim obrazima osete postupno zazarenje od dolazeceg stida, naprosto su se obreli u halapljivoj maglustini koja im je razjedala kolena, magli koja je osujecivala svaki povratak. Omamljeni nebeskom bukom i popovskim pojanjem, verom u nafrakane informacije, zauzeti pevanjem plemenskih pesama i igranjem starih ratnickih plesova stanovnici te zemlje nisu shvatali da su prekonoc postali saucesnici u necem nepojmljivo strasnom i odvratnom.
To nije bio nas dogovor, mi smo samo pevali pesme i bezazleno izvikivali neke kratke recenice, razlazuci ih na slogove, rekli su neki, osetljiviji. Bezazlenost uvek zavrsava mucninom i povracanjem. Ostali nisu rekli nista; vecini stanovnika te zemlje odavno je bilo zatrto osecanje posramljenosti a, kao sto vele stari pisci, sposobnost da se, zbog malih povoda, oseti posramljenost zastita je od zapadanja u veliku sramotu. I zato, kad se neka individua ili ceo jedan narod obre u barustini velike sramote nema vise reakcija, niceg osim sveopste tuposti.
Tupost, naravno, ne moze trajati beskonacno. Ubrzo su se pocele javljati odbrambene reakcije. Na scenu je, sto je i razumljivo, najpre izasla Hitna Sluzba Peraca Sramote (ogranak sluzbe Drzavne Cistoce). Uzas koji se desio, pojasnili su, ne ide na nasu dusu i obraz, za sve su krivi nasi neprijatelji. Oni hoce da satanizuju bogocovecanski narod i da otupe nasu nepodatnost. Peraci sramote, cistaci uzasavajucih dela, svaljivaci krivice, vitezovi besramnosti odavno su u toj zemlji postali kultni heroji. Livnice su danonocno stancovale medalje za bestidnost i ordenje za cinizam. Niko se nije setio da je, onomad, jedan od vitezova besramnosti propovedao, po novinama, da cemo Mi, ako pokusaju da nas saviju i ucine podatnim mozda stradati, ali da ce oni koji nisu nase gore list nestati. Ali ko cita stare novine? Ko pamti jucerasnje reci? Uostalom, stare novine se mogu unistiti i ponovo stampati sa drugacijim izjavama (ideja iz jednog starog romana).

Stranci koji su pokusali, prilicno trapavo, da nadju neko srednje resenje problema te zemlje, bili su konsternirani nisu shvatili da vodje tog naroda ne zanimaju srednja resenja vec konacna resenja. Izjavili su da su posramljeni sramotom te zemlje, ali tu im se ne moze pomoci. Izjavili su da su iznenadjeni spremnoscu glavnog vodje tog naroda na najgore (vozd tog naroda dobio je nadimak Nazlobrz) ali »spremnost na najgore« bilo je tajno, stratesko oruzje tamosnjeg vodje i vojskovodje.
A kako su reagovali stanovnici te zemlje kad su se trgli iz stanja tuposti?
Mnogima se pred ocima ukazao veliki pejzaz puste, obezljudjene zemlje, pejzaz koji im se, u jutarnoj izmaglici, obecavajuce smesio. Prolecna jutra lepa su cak i iznad zgarista.
Samo najbeslovesniji i najblentaviji su poverovali u objasnjenja Peraca Sramote da ce svet prihvatiti njihovu plaknutu istinu o cistom obrazu i cistim rukama. Vecina je znala da je sramota u koju su gurnuti ireverzibilna i da ce sa njom morati ziveti. A sramota se lakse podnosi, veli jedan stari pisac, »ako neku polzu donosi«. Pogotovu ako je ta polza konacna, neotudjiva. U takvom slucaju ni cena Velike Sramote nije previsoka.
Velika Sramota ce, razvijali su matematicki dalje ovu misao, vremenom izbledeti, plodovi koje je ona donela ostace u posedu celog naroda. Sramota ostaje na plecima danasnje generacije, ali buduce generacije moci ce da se ograde od nje i da, sa manje ili vise cinizma, uzivaju u dobicima koje je ona donela. I mislice, krisom i od samih sebe, s neznoscu i zahvalnoscu, o pozrtvovanosti predaka koji se nisu libili da na svoje obraze pokorno prime pecate bezocnika i zlocinitelja da bi sto vise toga ostavili potomcima u nasledje.
Postojala je, naravno, ozbiljna strepnja da se plodovi sramote nece uknjiziti u stalno vlasnistvo i da polza nestane, a u nasledje ostane samo sramota. Ali, mudri vodji te zemlje imali su odgovor i na to iskusenje: preduzeli su korake da se iz Sazvezdja Sramote uplovi u Sazvezdje Velikog Medveda koji ce svojom velikom sapom lupiti o sto i reci odlucno NJET!

Miodrag Stanisavljevic  



© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar