Kriza u jugoistocnoj Evropi traje vec desetak godina, a nasilno razbijanje jugoslovenske federacije nastavlja da uzima svoj krvavi danak. Resavanje izuzetno slozenog srpsko-albanskog pitanja i statusa Kosova i Metohije, konacno zapoceto na mirovnim pregovorima u Rambujeu i Parizu, naglo je prekinuto nerazumnom jednostranoscu i ucenama dela medjunarodnih posrednika. Sama pomisao da bi se taj problem, star mnogo decenija, mogao resiti bombama, iracionalna je, a tvrdnja da je akcija NATO usmerena na sprecavanje, odnosno okoncavanje humanitarne katastrofe, duboko je cinicna. Zapocinjanje te akcije izvan okvira medjunarodnog prava protivreci moralistickoj retorici koja se koristi radi njenog opravdanja. Njome se ne ugrozava samo mir na sirem prostoru jugoistocne Evrope vec, po njenim mogucim konsekvencama, u celokupnom svetu.
Sistematska razaranja ne samo vojnih nego i civilnih ciljeva: stambenih zgrada, fabrika, mostova itd., ugrozavanje: kulturno-istorijskih spomenika, obrazovnih i medicinskih ustanova i sl. – po celoj teritoriji Jugoslavije, ljudske zrtve koje razulareno nasilje sve vise uzima na svim stranama, ne priblizavaju nas resenju. Svakim danom rata uslovi za sklapanje mira postaju sve tezi.
Zbog toga apelujemo na sve pripadnike akademske zajednice u Jugoslaviji i u svetu da se – na sve nacine koji su im dostupni – zaloze za trenutni prekid bombardovanja Jugoslavije od strane NATO-a, za prekid svih vojnih akcija na Kosovu i za hitno obnavljanje pregovarackog procesa.
Beograd, 3. 04. 1999.                                                                Udruzenje profesora i istrazivaca