"Republika"

	Broj 211

*Rat/Mir* Privremeno i trajno izmestanje naroda Uzroci etnoteritorijalnih ratova, u danasnje vreme sve izrazenijih procesa globalizacije, sve su besmisleniji i jos su manje razumljive motivacije i postupci etnickog ciscenja Poslednje u nizu proterivanja stanovnistva, ovoga puta Albanaca sa Kosova (etnickog ciscenja smo bili svedoci na brojnim stranama tokom rata kojem jos nisu definisani ratni ciljevi), poteze pitanja najblaze receno tragicnih, nehumanih postupaka vezanih za koncepte prava na teritoriju, vezanosti za mesto, i to u danasnje postmoderno vreme sve prisutnijih procesa globalizacije i povecane mobilnosti stanovnistva. Rasprostiranje dostignuca tehnologije komunikacija i transporta, koja omogucavaju povecanje mobilnosti radne snage i kapitala, otvaraju pitanja pomeranja stanovnistva, koja se razlikuju prema stepenu (ne)dobrovoljnosti, pri cemu poremecaji politicko-teritorijalnih ravnoteza otvaraju najdrasticnije nepozeljnosti. Sve nas podseca na trajno prisutni fenomen seoba, migracija, egzodusa, preseljavanja, raseljavanja i naseljavanja (rec selo u korenu nagovestava stalnost naselja ali i vrstu socijalne grupe vezane za mesto). Ucestalija putovanja rasprostiru ideju privremenog smestaja i ustaljivanja novih boravista, fenomene koje ilustruju brojni primeri razlicitih oblika mobilnosti stanovnistva. Pomenimo boravista poslovnih ljudi jos i pre srednjeg veka, npr. »kolonije dubrovackih trgovaca«, naselja diljem Balkana privremenih ali i veoma trajnih svojstava, zatim osvajanjem ustaljenih boravista nomadskih ratnika Mongola i Turaka, izmestanje robova iz Afrike, kojim su »obojeni« delovi americkog kontinenta, preplavljivanje Amerike, Australije, Kanade i dr. Evropljanima s kraja proslog i pocetka ovog veka itd. Danasnje migracije radne snage od pecalbara do »gastarbajtera« ilustruju razlicite namere i stepene stabilnosti ili privremenosti boravka i stepene dovrovoljnosti, dok legende o proterivanjima naroda iz biblijske mitologije, egzodusi, seobe naroda, podsecaju i na seobe Srba i mozda egzodus najtrajnije privremenosti Jevreja. Novodefinisana kategorija »izmestenog naroda« (displaced people), izbeglica, prognanih lica u varijantama i nijansama (ne)dobrovoljnosti, poprima globalne razmere (Bosna, Krajina, Ruanda, Etiopija, Kurdistan, Sri Lanka, Cecenija, Kosovo itd.), milionske brojke se svakim danom umnozavaju. Ljudi bez dokumenata koja podrazumevaju pravo trajnog boravka u drzavi i druga prava koja iz toga proizlaze, prava na rad, prava glasa itd., potucaju se u zagrljaju nametnute privremenosti. Nemogucnost efikasnog resavanja i polemika o nedorecenosti Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima bi nas odvela u pricu o nedorecenosti globalnog sistema OUN i u cepidlacenje nijansi medjunarodnog prava. Za to vreme inzenjeri vazdusnog saobracaja usavrsavaju sve glomaznije letelice transportere kojima ce biti moguce s kraja na kraj sveta za nekoliko sati izmestiti hiljade ljudi (mozda stotine hiljada u nekoliko letova) pa kada bude potrebno na isti nacin ih vratiti, ljude kao i humanitarnu pomoc, robu, ali i citave vojske, sa sve teskim naoruzanjem. Arhitekti i urbanisti smisljaju sklonista i naselja unapredjujuci poznate oblike privremenosti satora, kapsula, kontejnera, baraka – do stalnih naselja sa privremenim boravistem, tipa hotela, rezervata, da ne pominjemo termin logor koji pored planinarsko/izvidjacko/vojnih pobudjuje i jeziva znacenja koncentracionih stratista. Sami prognani uvidjaju razlike u kategorijama naseljavanja prema stepenu dobrovoljnosti, iskazuju normalnu zelju da kao »izmesteni«, iz kategorije prognanih predju u kategoriju ekonomskih migranata, cemu se protive zemlje uspostavljene etnicke i ekonomske ravnoteze i nekog stepena zivotnog i socijalnog standarda. Razvijene zemlje suocene sa sopstvenim oblicima protekcionizma ili odbijaju prijem ili namecu selekciju prema starosti, polu, obrazovanju, bracnom stanju itd. (citaj radnoj sposobnosti) prema kojima (ne) primaju, asimiluju, integrisu, izgradjuju obrasce multikulturalnosti itd. Pitanje izbeglica danas je nemoguce ignorisati, zabasurivati ili potiskivati u drugi plan, niti lokalno niti globalno. Pored stalnosti ili privremenosti boravista, dobrovoljnosti ili prinude, vezanosti za mesto, zavicajnosti, ova pitanja pokrecu razmisljanja o uklanjanju ili umanjenju delovanja prinude (nesrece, nezadovoljstva, mrznje i sl.) zamenom progona i egzodusa svojstvima koja karakterisu ekonomske migracije. Pitanja ljudskih motivacija oko izbora boravista odvodi u dugorocna, fundamentalna socio-antropoloska razumevanja poriva ali i realnosti migratornih izazova koje pragma svakodnevice i hitnost problema izmestanja potiskuju u drugu ravan. Svakodnevna realnost i stalno prisustvo potrebe za privremenim boravistem izjednacuje vidove brzog smestaja posle katastrofa: zemljotresa, poplava, a sve vise i lokalnih ratova, pobudjujuci i inspirisuci razlicita tehnicka i humanitarna resenja. Takodje, pravo na povratak a mozda i na ostanak, poteze pitanja reintegracije, integracije u zemlju privremenog boravka, pitanja smestaja, radnih mesta, zadovoljavanja socijalno/obrazovno/zdravstvenih, i da ne zaboravimo psiholoske funkcije identiteta, osecanja pripadnosti i sl. Ova se pitanja resavaju razlicito od drzave do drzave i tesko je sagledati univerzalne odgovore i recepte, ali zajednicka polazista moraju da oslikaju pokusaje eliminisanja elemenata prisile. Novonastala masovnost pojave provocira u parlamentima i vladama drzava i OUN, humanitarnim NVO, strucnjacima mnogih profila inspirativne ideje i odgovore. Kao primer je moguce pomenuti eksperimentalno realizovane pokusaje nekih danskih humanitarnih organizacija. Razgranicavajuci znacenja privremenog boravista kuce nasuprot domu, koji pored fiziolosko-funkcionalnih oznacava i psiholoska stanja, predlozili su tip kuce/stana kojima bi stanovnik zadovoljavao ali i razvijao okvire koliko-toliko normalnih zivotnih funkcija u privremeno/stalnom opusu. Funkcije ukljucuju i gradjenje uspomena kolekcijom dragih predmeta, namestaja, knjiga, slika, posudja i sl. koje po normalizaciji (prestanku privremenosti) ceo kompleks zivotnog prostora sele na zeljeno mesto. Zavicaj se kao zeljeno mesto ispostavlja u mnogim slucajevima najprihvatljivijim, zavicaj u znacenjima memorija detinjstava, prvih iskustava i ucenja. Teznja delova medjunarodne zajednice da se raseljenima neutralise, ukloni ili umanji nesreca i prinuda, daje optimizam da je ipak moguce ceo proces uvoditi u bezbolnije tokove. Naravno, ne zaboravljajuci da pokusaj resavanja posledica ne umanjuje potrebu za razumevanjem ili uklanjanjem uzroka. A uzroci etnoteritorijalnih ratova, u danasnje vreme sve izrazenijih procesa globalizacije, sve su besmisleniji i jos su manje razumljive motivacije i postupci etnickog ciscenja. *Milan Prodanovic*

Posaljite nam vas komentar