 |
Broj 211 |
|
|
|
| Dogadjanja
Vojvodina nakon mesec i po dana rata Imitacija zivota Vecina stanovnistva Pokrajine bila je uverena da po njima NATO nece
udarati, a rat je poceo upravo napadom na Novi Sad, 24. marta nekoliko
minuta pre 20 sati.
 Novi Sad je presecen na dva dela i potpuno odvojen od Petrovaradina potapanjem sva tri mosta: Petrovaradinski je srusen na medjunarodni dan sale 1. aprila. Tri dana kasnije pao je i Most slobode, pre najave vazdusne opasnosti, oko 20 sati, u vreme kada su se Novosadjani vracali iz vikendica na Fruskoj gori. Dramaticno spasavanje ljudi koji su pali u vodu zavrsilo se, kako zvanicne informacije kazuju, bez zrtava, sa 8 povredjenih gradjana. Nezvanicno saznajemo da se od onda cetvoro Novosadjana vode kao nestala lica. Najverovatnije su ostali u hladnim talasima Dunava. Nekoliko dana kasnije je, nakon cetiri neuspela pokusaja, srusen i Zezeljev drumsko-zeleznicki most, gadjan zbog svoje izuzetno jake konstrukcije »letecim tvrdjavama« B52 i specijalnim snaznim projektilima. Zezeljev most je kostao 2,5 milijarde maraka, a da bi se podigao novi, po procenama strucnjaka, danas je potrebno 100 miliona dolara. S tim novcem moguce ga je izgraditi za nesto vise od godinu dana. Rusenjem mostova kod Novog Sada osteceni su dovodnici vode iz gradskog vodovoda, pa je stanovnistvo Petrovaradina, Sremske Kamenice, Sremskih Karlovaca i drugih mesta na desnoj obali Dunava i obroncima Fruske gore ostalo bez vode za pice. Tehnickom vodom, koja za pice mora da se prokuva, gradjani se snabdevaju iz bunara na Petrovaradinskoj adi, dok se voda za pice doprema cisternama. U redu za pijacu vodu ceka se satima. Stariji ljudi i roditelji s decom, noci, a cesto i dobar deo dana, provode u sklonistima i podrumima svojih kuca. Najveci broj zaposlenih ne prima plate ili su one drasticno smanjene, pa je stoga pozeljno imati bar jednog penzionera u kuci! Prodavnice su dobro snabdevene iako se strahuje da su uzrok tome vec nacete gradske rezerve. U redu se satima stoji samo za kafu i cigarete. Tradicionalni vojvodjanski strah od gladi, prisutan gotovo u svim predratnim ispitivanjima javnog mnenja, u ratnim danima se moze prepoznati po sunkama i tablama slanine koje na terasama visespratnica vise zaklonjene belim carsavima i jos se ne nacinju! Svako parce baste u dvoristima ili njive na privatnim gazdinstvima je zasejano. Uvek pune vojvodjanske kafane uglavnom su prazne, a prvi mrak opustosi i ulice. Ne cuju se cak ni vicevi, o tamburasima da i ne govorimo. Imitacija zivota u Vojvodini tece gotovo bez smetnji. Branislava Opranovic |
|
|
|
|