»Sezdesetosmasi« kao bombasi

Medju onima koji bombarduju nasu zemlju »otkriveni« su i »sezdesetosmasi«, ucesnici pokreta protiv americkog rata u Vijetnamu, pokreta koji je kulminirao 1968. godine u citavom svetu i ostao poznat ne samo po odlucnoj osudi pomenutog rata, nego i protiv svih oblika represije. Na prigodnoj tribini »Francuska 7« Eduard Dajc je osudio smrtonosce i izrazio gadjenje prema »reviji zapadnih degenerika« u kojoj narocito mesto imaju »sezdesetosmasi tipa Solane, Klintona, Blera, Sredera...« (Knjizevne novine, 11. 04. 1999). Slican stav izlaze, raspricanije, Teofil Pancic na stranicama Vremena (17. 04. 1999), isticuci vec u naslovu (»Paradoksi napalm-humanizma«) procenu da se ovaj rat ne vodi u uobicajenom kodu »jezika mrznje« vec »bismo ga cinicno mogli nazvati ratom iz ljubavi« (prema ljudskim pravima itd.). Bombarduju nas, smatra Pancic, »izdanci ‘dece cveca’, se’setosme« i odmah dodaje: »To nije tesko dokazati«. »Dokazi« su detalji iz biografije u stilu »duvao, ali nije uvlacio« (Klinton), »vilenio« (Joska Fiser)... Izdanci nekadasnje »dece cveca«, poput opakog »cveca zla« su, prema Pancicu, i glasaci koji su bastinici i potomci te (sup)kulture«. U takvoj »basti« obreo se i Jirgen Habermas (»reform-marksist iliti levi liberal«) zbog jednog teksta iz 1997. u kojem kritikuje klasicno shvatanje suvereniteta i zalaze se za afirmaciju »kosmopolitskog prava«, sto Pancic cita kao »prointervencionisticki stav«.
Pokret iz 1968. nije, svakako, »sveta krava«. Pokret kritickog misljenja podrazumeva kritiku i njega samog. Ali, kritiku glavnih protagonista i njihovih ideja i delovanja, a ne birkanje detalja iz naknadno »otkrivane« biografije onih ucesnika o kojima jedva da je neko nesto znao. Slicno bi bilo kada bismo o sadasnjem rezimu u nasoj zemlji sudili prema biografijama Ljubise Ristica, Vuka Draskovica i Milorada Vucelica, koji takodje spadaju u »sezdesetosmase«. Inace, tada je na delu bila kontrakultura, a ne potkultura; potonja se formirala tek razaranjem i rastakanjem one prve, cime se sirilo polje cinizmu svih vrsta. A Habermas onda nije bio samo istaknuti pripadnik pokreta kritickih intelektualaca, vec i kriticar izvesnih pojava u studentskom pokretu (antiintelektualizma i »levog fasizma«) zbog cega je dolazio i u sukob s pojedinim vodjama pokreta. Ako taj pokret nije »sveta krava«, ne mora biti ni kljusina po kojoj ce mlatarati svako kako mu se prohte.
Zene prolaze jos gore. Prema Tanjugu, kako prenosi Politika (28. 05), Luiz Arbur, tuzilac Haskog tribunala, jeste »zavodnica iz istrosene kanadske levice«, a prema NIN-u (3. 06) tek samo »isluzena zavodnica«.
Ugled lucidnih posmatraca, medju kojima mnogi vide i Pancica i Dajca, ipak, podrazumeva promisljenu upotrebu reci i procenu stvarne tezine argumenata i ocena koje izlazu.