Ljiljana Lucic: Vlast nema kredibiliteta 
                    da ucestvuje u obnovi zemlje

I pre rata, Demokratska stranka je bila na sve moguce nacine izopstavana iz javnog i politickog zivota. Nas vise od dve i po godine nema na drzavnoj televiziji. Dakle, za nas nije nista novo da budemo pod jednim stalnim pritiskom rezimske koalicije. Takvo stanje posebno je karakteristicno od nase odluke da bojkotujemo izbore, koja je bila rezultat naseg osecanja odgovornosti prema gradjanima koji su ucestvovali u gradjanskom protestu, a u kojoj smo rekli da u uslovima u kojima kradu izbore vise necemo ucestvovati. S druge strane, nasa procena da, nazalost, nemamo pravi parlamentarni zivot u Srbiji i Jugoslaviji i da, i u parlamentu i van parlamenta, mogucnost uticaja na donosenje krupnih politickih odluka u ovoj zemlji ne postoji, jer se politika vodi iz jednog centra ili, da budem jos konkretnija, vodi je jedan covek. Dakle, od tada mi imamo tu represiju. Kad je poceo rat, analizirajuci nasu poziciju – sta mozemo da uradimo – nama je bilo jasno da, ma kako imali objektivan, patriotski odnos prema onome sto se dogadja u zemlji, jer za nasu stranku nije sporno da je intervencija NATO agresija, sto je jasno iz svakog naseg saopstenja... mi smo znali da, bez obzira na takav jasan i precizan stav o NATO intervenciji i o odgovornosti medjunarodne zajednice, mi necemo biti pusteni u taj »patriotski zabran« i mi nismo ni hteli da se utrkujemo u nekoj vrsti patriotskih izliva, pre svega zato sto je patriotizam jedno subjektivno osecanje svakog miroljubivog gradjanina, ali i zato sto postoji i nesto sto jeste objektivni patriotizam, nesto sto je, sa stanovista interesa zemlje i gradjana, najcelishodnije ponasanje, a danas je to, prema nasoj proceni, da treba sve uciniti da se ovaj rat zaustavi, da se zaustavi razaranje zemlje i zrtve koje su sve brojnije i brojnije.
Dakle, nije bila neocekivana potpuna marginalizacija stranke, potpun embargo u drzavnim medijima, jer je toga bilo i pre ovog ratnog sukoba. Bilo nam je jasno da ce ubrzo poceti i napad na stranku zbog koncepcije delovanja stranke u ovim ratnim uslovima... Ne samo Demokratska stranka, nego uopste demokratske snage u Srbiji nisu mogle spreciti otpocinjanje ratnog sukoba, iako su apelovale i znale sta ce se desiti, a nisu ni ucestvovale u vodjenju ovog sukoba. Takodje nam je bilo jasno da, osim apelovanja da se rat zaustavi, ne mozemo uticati na njegov ishod, ali da postoji nesto sto Demokratska stranka i svi oni koji su danas deo demokratskih snaga u Srbiji mogu i sada da rade, a to je da otvore neke perspektive za buducnost Srbije. To danas mozete uraditi jedino intenzivnom komunikacijom sa medjunarodnom zajednicom, sa onim njenim delom, mislim pre svega na Evropu, koji oseca odredjenu odgovornost za to sto se vec deset godina na ovim prostorima ponasala kao vatrogasac u resavanju uzroka krize. Intervencija NATO je pogresna u ovoj situaciji, tim pre jer je Evropa posebno odgovorna da sutra, odmah po zaustavljanju rata, ucini sve da se prilike u ovom regionu, u jugoistocnom delu Evrope stabilizuju, da se obezbede mehanizmi jednog stabilnog mira, ali i ekonomske i demokratske obnove. E, to je bila ona kap koja je rezim i vlast naterala da krenu u linc protiv Demokratske stranke... Ja ocekujem da napadi na Demokratsku stranku budu pojacani jer osnovna poruka koju mi saljemo povodom buducnosti ove zemlje jeste da ova vlast vise nema kredibiliteta da ucestvuje u demokratskoj obnovi zemlje, ona ga nema ni kod suseda ni kod medjunarodnih organizacija i institucija koje moraju u tome da ucestvuju, pri cemu su izbori jedino mesto gde se to moze proveriti.