Iznenada, kako smo se i sreli, rastajemo se od profesora Kazica.
Najpre sam dobio pravo profesorsko pismo kojim izrazava nezadovoljstvo neskladom izmedju sadrzaja tekstova i forme naseg lista. Profesor smatra da valja ozbiljno poraditi na slogu, prelomu i opremi lista. O tome zaista nismo vodili dovoljno racuna, nesigurni u opstanak lista i uzivljeni u preteranu marginalisticku opustenost. Prihvatili smo saradnju i zahvaljujuci profesoru Kazicu poboljsali izgled naseg lista. Izvesno vreme nam je, sa svojim saradnicima, darovao i korice u boji. Oblikovao je i knjige koje smo izdavali.
Znanjem i iskustvom profesora Kazica postali smo citljiviji. Precizna merila i profesionalne norme nije nametao svojim autoritetom vec uverljivim sugestijama i kroz prijateljske razgovore. Takvim razgovorima je na otmen nacin doprinosila i njegova supruga Milica Jovanovic, svojim velikim i bogatim umetnickim znanjem i iskustvom. Nas list je imao velike koristi i od prave »Male Akademije« u koju nas je povremeno uvodio profesor Kazic, na uobicajenim subotnjim sastancima sa Ficom i Boskom, veteranima nase grafike, te Ivanom, Ilijom i Vukanom, novim majstorima, koji znalacki i tolerantno pretresaju velike i male teme nase kulture i svakidasnjice, u stamenom i lepom zdanju Akademije za primenjenu umetnost.
Tek tokom saradnje, uzgred, ocrtavala se svestrana obrazovana licnost iz ucene porodice, impresivna biografija i bibliografija Dragana Kazica, visegodisnjeg profesora Fotografije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu (i profesora po pozivu na Cetinju). U udzbeniku Elementarna tehnika fotografije (dva izdanja), koji sluzi i kao prirucnik profesionalnih fotografa, autor istice da fotografiju »tretira kao svaki drugi nacin izrazavanja u likovnim umetnostima«. U mladosti se bavio i slikarstvom. Izlagao je na samostalnim i kolektivnim izlozbama. Najprisutniji je u oblastima primenjene grafike i oblikovanja knjiga, casopisa, prospekata, kataloga, brosura, postanske marke, plakata, ambalaze, geografske karte. Jedan je od osnivaca Grafickog kolektiva i ULUPUS-a. Njegova dela nalaze se u mnogim knjigama objavljenim na nasem i svetskim jezicima. Za oblikovanje knjiga dobio je prvu nagradu na prvom sajmu knjiga u Beogradu i jos vise od petnaest nagrada, od kojih su najprimetnije na sajmovima knjiga u Frankfurtu (dve nagrade) i Moskvi. O profesionalnim dometima profesora Kazica malo smo od njega culi, jer on sam tome nije pridavao neku narocitu vaznost. Sav je bio u sadasnjosti i buducnosti, nadnet nad nevoljama koje su nas snasle i istinski zabrinut za nasu a ne samo svoju buducnost.
S radoscu smo se sreli i saradjivali, a s tugom se rastajemo, ohrabreni i obogaceni velikim znanjem, iskustvom i dobrotom profesora Kazica.