Cinjenice i epika

Uz vest da je bugarski parlament odobrio prolazak preko bugarske teritorije medjunarodnih mirovnih trupa koje treba da budu razmestene na Kosovu i Metohiji (a na osnovu potpisanog mirovnog sporazuma i Rezolucije Saveta bezbednosti UN), Tanjug, po svom obicaju, ima komentar: »Zanimljivo je da ce se turski vojnici – askeri, kako su nekada nazivani – naci ponovo na bugarskoj zemlji, samo sezdesetak dana pre zvanicnog obelezavanja 700. godisnjice Osmanlijskog carstva u Istanbulu«.
Zaista, Republika Turska obelezava uskoro 700. godisnjicu Osmanskog carstva. Redak jubilej! Jer, kako istice grcki istoricar Dimitri Kicikis: »Osmanlijsko carstvo je samim svojim trajanjem od skoro sedam vekova dokazalo da je dugo postovalo princip nuzne tolerancije«. Inace, prema oceni istog autora, »visenacionalno carstvo Osmanlija bilo je jedno od najvecih stalnih, nekolonijalnih carstava i jedna od najznacajnijih civilizacija drugog milenijuma nase ere« (Osmanlijsko carstvo, »Plato – XX vek«, Beograd 1999, str. 5, 7).
Pod uticajem epske poezije, a i zbog raznih tekucih potreba, »tursko ropstvo« ce na ovim prostorima sigurno jos dugo trajati. Ali, njemu ne bi trebalo da bude mesta u ozbiljnim tekstovima (a takvi su, valjda, i novinski). Jos manje da se dovodi u sumnjivu vezu jedna casna godisnjica sa legalnim dolaskom mirovnih snaga, ovoga puta turskih (koji su bili i ostali profesionalni vojnici) na Kosovo.