Rastegljivi suverenitet

Kada je daleke 1968. sovjetska vojska pregazila Cehoslovacku, u medjunarodnom pravu se – silom prilika – odomacila sintagma »ograniceni suverenitet«, poznata i pod imenom Breznjevljeva doktrina. Naime, u toku invazije, sovjetski vodja L. I. Breznjev je, uvidevsi da ideoloska opravdanja nisu dovoljna, pribegao ovome kako bi opravdao los potez svoje imperijalne politike. Od vremena Francuske revolucije, pojam suvereniteta se drugacije shvata – suverena je samo volja naroda izrazena na izborima i realizovana u okviru parlamentarnog sistema, jer suverena u srednjovekovnom smislu vise nije moglo biti. Kada je ruska vojska nedavno – do zuba naoruzana – prosla kroz SRJ, bez ikakvog cak i privremenog vojno-tehnickog sporazuma, suverenitet je postao sasvim rastegljiva kategorija – malo je kome vise jasno sta je to.
Ustavom SRJ g. Milosevic – a bez njegovog pristanka vojska nije mogla proci – nije definisan kao suveren. Ovako kako je sada, svako ce moci, kada bude u slicnoj situaciji, da pozove stranu vojsku da mu cuva »pobedu«, odnosno rezim.
Suverenitet je postao toliko rastegljiv da vise i ne moze postojati – svako rastezanje ima svoje fizicke granice.