"Republika"

	Broj 216-217

*Zbivanja* Ekonomija na rubu rata Gradjanima na ivici humanitarne katastrofe vlast nudi oslonac na sopstvene snage, uz parolu da su narod i Vlada Srbije jedno isto U poplavi uputstava narodu kako da »tolikim parama« obnovi i razvije zemlju karakteristicna je poruka, odnosno sugestija premijera Mirka Marjanovica da je »95 odsto naroda za politiku koju sada vodi Vlada Srbije« i da su »narod i Vlada Srbije jedno isto«. Pricu je dopunio ministar za nauku i tehnologiju Branislav Ivkovic najavom »takvog strateskog plana na osnovu kojeg ce nasi gradjani biti svesni da zive u sistemu koji je potpuno projektovan i planiran«. Poslednje »kako u buducnost« obnarodovao je potpredsednik srpske Vlade, Dragan Tomic, izjavom da ce se ove godine prvi put uz drzavnu pomoc i podrsku obaviti privatizacija. Sve navedeno je krem sa torte propagande o obnovi, razvoju malih i srednjih preduzeca i privatizaciji radnika u seljake. Pri tom je zabasureno da Vlada Srbije nije privatizovala nijedno od 75 velikih preduzeca sa liste koju je sama sacinila. Sto se stranog kapitala tice, on u planovima drzave ne figurira cak ni kao opste mesto, a razlog je jednostavan – Evropa i SAD zabranile su svojim gradjanima i preduzecima da sklapaju poslove sa funkcionerima srpske i jugoslovenske vlasti i svim firmama pod njihovom kapom. Buduci da se srpska drzava namece kao glavni gazda celoj privredi, tim stroziji sto je posle ukidanja ratnog stanja u SRJ zadrzala sve ratne uredbe u ekonomiji, jasno je da se tu radi o lepljenju propale kuce polomljenim ciglama, »medom i mlekom«. Takodje su jasne poruke predsednika SAD i evropskih zemalja da Srbija ne treba da ocekuje nikakvu pomoc dok je sadasnji rezim na vlasti. S druge strane ovdasnje ekonomske price nasli su se nezavisni ekonomisti i sindikati koji – sto cinjenicama, sto akcijama – nastoje da predoce gradjanima da se od profita bolje zivi nego od bede i da dobrog standarda i posla nema bez stranog kapitala. Pri tom, cekanje na deviznu naknadu ratne stete, koju bi raspodeljivala aktuelna vlast, smatraju gubljenjem vremena. Nesto kao pokusaj »otvaranja ociju« na tu temu bilo je primetno na savetovanju jugoslovenskih ekonomista krajem maja u Beogradu, u knjizi Grupe 17 Zavrsni racun o posledicama vladavine sadasnjeg rezima i NATO bombi. Pocetkom jula sindikat »Nezavisnost« raspisao je nezvanicni referendum sa pitanjem: da li ste za Srbiju sa Slobodanom Milosevicem ili bez njega. Kako je za Republiku rekao Milan Nikolic, predsednik sindikata metalaca »Nezavisnosti«, cilj referenduma jeste da se podstakne smena Milosevica. Nakon referenduma ovaj sindikat ce u formi peticije uputiti zahtev Skupstini SRJ da smeni predsednika drzave. »Nezavisnost« je, prema recima Milana Nikolica, uverena da ce gradjani reci »ne« rezimu koji ih spusta na drustveni proizvod ispod hiljadu dolara godisnje, na pripadnike privrede koja je rizicnija za strana ulaganja od Albanije i na biolosko zatiranje od gladi. Protiv nove ekonomske seme zamajavanja gradjana, kako kaze Nikolic, »Nezavisnost« je formirala ekonomsko-socijalni savet sa jednim jedinim ciljem da u javnost iznese plan o tome kakvu Srbiju zeli, sa stranim kapitalom i bez Milosevica. Na tom projektu namerava da okupi stranke i sindikate, pozvace ih sve, da bi zajednicki osmislili Srbiju povratka radnika i preduzetnika radu, stvaranja trzista rada, kapitala i novca kroz poslove sa razvijenijim delom svetske zajednice. O losoj upotrebi kapitala Aleksandar Denda, potpredsednik Udruzenja konsultanata Jugoslavije, za Republiku govori podacima. On navodi da u ukupnoj vrednosti kapitala u Srbiji privatna mala i srednja preduzeca ucestvuju sa sest odsto, zaposljavaju 12 odsto ukupne radne snage, a ostvaruju 43 odsto bruto nacionalnog dohotka Republike. »Sve ostalo je materijalna osnova vladajuceg rezima, dakle 94 odsto neprofitno zarobljenog drustvenog kapitala i 88 odsto neproduktivno zaposlene radne snage«, kaze Denda i dodaje da drzava privatizaciju plasira kao babarogu a strane investicije maltene kao otudjenje narodnog blaga. »Uostalom, bilo koji strani kapital da udje u zemlju na kraju zavrsi kod Borke Vucic«, kaze Denda. Najmocnija zena u finansijskim krugovima Srbije je, inace, za vreme rata uspela da pod haljinu »Beogradske banke« AD, ciji je direktor, skupi jos 22 banke. Zbog tog i slicnih tipova centralizacije svega sto je novac i proizvodnja, Denda ne vidi nacin da se kompromisima sa vlasnicima privrede dobije strani kapital. On smatra da je jedini izlaz fransiza nad celom zemljom. A to znaci »uvoz« stranog kapitala u kompletu sa organizacijom rada i obukom ovdasnjih radnika, kao i upravom nad svim tim dok ljudi ove zemlje ne stasaju za trzisnu utakmicu, dabome bez politicko-administrativnog pokrova. »Ukoliko izostane finansijska pomoc, jugoslovenska ekonomija srlja u sunovrat«, upozorio je Mladjan Dinkic, koordinator Grupe 17, na promociji knjige Zavrsni racun. Tim vrhunskih ekonomskih strucnjaka je u ovoj knjizi izneo procenu da u ekonomsku rekonstrukciju SRJ treba uloziti oko 29 milijardi dolara u narednih pet godina. Oni prognoziraju da ce, ukoliko ne stigne devizna pomoc, drustveni proizvod ove godine iznositi samo 10 milijardi dolara, odnosno 975 dolara po stanovniku, sto je 40 odsto manje nego lane, a kao finale pada industrijske proizvodnje za 44 odsto, izvoza za 55 odsto i uvoza za 58 odsto. Nezaposlenost bi, prema proceni autora Zavrsnog racuna, dostigla 32,6 odsto, sto je 7,6 odsto vise nego prosle godine. Prema Dinkicevom tumacenju, devizni ulog u rekonstrukciju SRJ slucajno se poklapa sa procenom G 17 o direktnoj ekonomskoj steti od bombardovanja u iznosu oko 30 milijardi dolara, buduci da strucnjaci smatraju da sve poruseno ne treba obnavljati. Racunica je pravljena bez gubitaka vojnih objekata i opreme i po njoj steta nacinjena infrastrukturnim objektima iznosi 805 miliona dolara, na privrednim objektima 2,88 milijardi dolara, na neprivrednim 373 miliona dolara, ukupni gubitak nacionalnog bogatstva je 4 milijarde dolara a ljudskog kapitala 2,3 milijarde dolara, dok je vrednost ukupno izgubljenog drustvenog proizvoda 23,2 milijarde dolara. Ovaj bilans ekonomski eksperti pravili su na osnovu podataka sa lica mesta i naucnih proracuna i to je za sada jedini tako utemeljen zavrsni racun rata. *Zoja Jovanov*

Posaljite nam vas komentar