Nakon prestanka ratnih dejstava na Kosovu i oko Kosova rezimska stampa u Beogradu bukvalno iz sata u sat obavestava o delovima ruskog mirovnog bataljona koji pristize u nemirnu pokrajinu. Oni pristizu i, prema verodostojnim informacijama, vrse svoju ulogu kao i drugi. Nema dokaza, medjutim, da su Rusi posebno srecni sto se konacno nalaze u »jugoslovenskom Sibiru«, kako je D. Vasic nazvao Kosovo svojevremeno, iako se i za trupe NATO-a ne moze kazati da nisu bas iznenadjene takvim susretom i na takvom mestu. U Rusiji, pak, na sve to gledaju mnogo mirnije nego u Beogradu. Isplati li se Rusima – tako se pita komentator lista Vremja – da se bas ovde i ovako »igraju velike sile«, dok se sam g. Luskov distancira od Milosevica vec 4. jula. »Mi na Kosovu treba da budemo« – naglasava lider Jabloka g. Javlinski – »na strani zrtve«, misleci na Ceceniju koja ponovo vri od nemira, o cemu razborito pise i dnevnik Sevodnja koji podseca da je Milosevic ovako ili onako otpisan jer »gubitak Kosova za Milosevica moze predstavljati i gubitak vlasti«.
Naravno, tu je i staro dobro propagandno pokrice za sve oko Rusa i njihove uloge na Kosovu, a to je savez sa Rusijom i Belorusijom.
No, i tu je razlika izmedju Beograda i Moskve ogromna. Rezimska propaganda drzi da je savez sa Rusijom i Belorusijom bezmalo gotova stvar – ali u Moskvi se stvari brizljivije i mnogo razboritije analiziraju. Analizama se bave ne samo novinski komentatori vec i najpoznatije licnosti politickog i kulturnog zivota, pri cemu se nijedna dimenzija ne gubi iz vida. Doslo se do zakljucka da je rec o politickoj ujdurmi koja se mora sasvim jasno rasvetliti jer u pitanju je ne prisajedinjenje Srbije velikoj zemlji, vec obrnuto – pokusaj prisajedinjenja Rusije Srbiji, odnosno jasan pokusaj da se Rusija uvuce u balkanski rat. Najzanimljivije je svakako zapazanje V. Senderova koji se osvrce na istoriju rusko-srpskih odnosa kroz vekove na osnovu dokumenata. »Kada sada srpski rukovodioci« – kaze Senderov – »hoce da prisajedine sebi Rusiju, to nije samo jedna bizarna epizoda, vec posledica jedne nacionalno-religijske ideologije koja se vekovima negovala u toj zemlji«. Zapazanja poznatog istoricara ideja potvrdjuju i drugi i o njima se ozbiljno razmislja u velikoj zemlji koja ima nekoliko republika u kojima mnogo sta podseca na Kosovo.
U svakom slucaju, ovaj ruski politicki realizam i smisao za istorijske paralele je ono sto nama u Beogradu nedostaje.