Broj 218-219 

Dogadjanja
  
Prisajedinjenje Rusije Srbiji

Nakon prestanka ratnih dejstava na Kosovu i oko Kosova rezimska stampa u Beogradu bukvalno iz sata u sat obavestava o delovima ruskog mirovnog bataljona koji pristize u nemirnu pokrajinu. Oni pristizu i, prema verodostojnim informacijama, vrse svoju ulogu kao i drugi. Nema dokaza, medjutim, da su Rusi posebno srecni sto se konacno nalaze u »jugoslovenskom Sibiru«, kako je D. Vasic nazvao Kosovo svojevremeno, iako se i za trupe NATO-a ne moze kazati da nisu bas iznenadjene takvim susretom i na takvom mestu. U Rusiji, pak, na sve to gledaju mnogo mirnije nego u Beogradu. Isplati li se Rusima tako se pita komentator lista Vremja da se bas ovde i ovako »igraju velike sile«, dok se sam g. Luskov distancira od Milosevica vec 4. jula. »Mi na Kosovu treba da budemo« naglasava lider Jabloka g. Javlinski »na strani zrtve«, misleci na Ceceniju koja ponovo vri od nemira, o cemu razborito pise i dnevnik Sevodnja koji podseca da je Milosevic ovako ili onako otpisan jer »gubitak Kosova za Milosevica moze predstavljati i gubitak vlasti«.
Naravno, tu je i staro dobro propagandno pokrice za sve oko Rusa i njihove uloge na Kosovu, a to je savez sa Rusijom i Belorusijom.
No, i tu je razlika izmedju Beograda i Moskve ogromna. Rezimska propaganda drzi da je savez sa Rusijom i Belorusijom bezmalo gotova stvar ali u Moskvi se stvari brizljivije i mnogo razboritije analiziraju. Analizama se bave ne samo novinski komentatori vec i najpoznatije licnosti politickog i kulturnog zivota, pri cemu se nijedna dimenzija ne gubi iz vida. Doslo se do zakljucka da je rec o politickoj ujdurmi koja se mora sasvim jasno rasvetliti jer u pitanju je ne prisajedinjenje Srbije velikoj zemlji, vec obrnuto pokusaj prisajedinjenja Rusije Srbiji, odnosno jasan pokusaj da se Rusija uvuce u balkanski rat. Najzanimljivije je svakako zapazanje V. Senderova koji se osvrce na istoriju rusko-srpskih odnosa kroz vekove na osnovu dokumenata. »Kada sada srpski rukovodioci« kaze Senderov »hoce da prisajedine sebi Rusiju, to nije samo jedna bizarna epizoda, vec posledica jedne nacionalno-religijske ideologije koja se vekovima negovala u toj zemlji«. Zapazanja poznatog istoricara ideja potvrdjuju i drugi i o njima se ozbiljno razmislja u velikoj zemlji koja ima nekoliko republika u kojima mnogo sta podseca na Kosovo.
U svakom slucaju, ovaj ruski politicki realizam i smisao za istorijske paralele je ono sto nama u Beogradu nedostaje.

M. Dj.  



© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar