Epistola

Srpska epistolarna knjizevnost dostigla je vrhunac, krajnje neocekivano, posle redovnog mesecnog izvestaja generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o situaciji na Kosovu, te svim aspektima rada Prelazne misije UN, sada i u buducnosti. Sledeci svetle primere otvaraca javnih radova u Jagodini, Zivadina, i cuvara prazne stolice na Ist Riveru, Vladislava Jovanovica, koji pisu svakog vikenda nadajuci se da ce kvantitet izroditi kvalitet, povlasceni zakupac rezidencije federalnog premijera na Dedinju, Momir Bulatovic, presavio je tabak i, putem Tanjuga, uputio poslanicu Kofiju Ananu. Generalnom je sekretaru zamerio nepoznavanje medjunarodnog prava i nepostovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, uz podsecanje da »Prelazna misija ima obavezu da postupa po vazecim jugoslovenskim zakonima« i da omoguci »nesmetano delovanje« pravnih i pravosudnih organa i drugih institucija i javnih sluzbi SRJ i Republike Srbije, te »inicijativu za hitan povratak predstavnika Vojske Jugoslavije i policije i drugih nadleznih organa SRJ na granicne prelaze«, posto UN nema dovoljan broj snaga.
Nije jasno je li poslanica stigla na zeljenu adresu, posto se posiljalac prethodno dosetio da prekine diplomatske (valjda i postanske) odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom i Nemackom. No, sve i da jeste, pitanje je da li bi je Anan procitao: SRJ nije clan UN. Naravno, ne valja biti pesimista – mozda na Ist Riveru primaju signal Tanjuga ili eventualno gledaju RTS preko satelita, pa je jos generalni sekretar pasionirani ljubitelj literarnog talenta Milosevicevog sticenika ili, pak, ne zna sta ce sam sa sobom – medjutim, ostaje pitanje zasto niko, u glomaznoj federalnoj administraciji, nije Bulatovicu objasnio da je mesecni izvestaj o situaciji na Kosovu interna komunikacija Saveta bezbednosti, cime izostaje potreba za arcenjem hartije.
Da stvar bude jos gora, ovakvo nepozvano »ispravljanje krivih Drina«, to jest poducavanje Ujedinjenih nacija njihovoj ulozi i ovlascenjima, pod uslovom da se zanemare surrealisticke vrednosti, moglo bi se tumaciti kao preispoljavanje gluposti, sto jednom diplomatskom autoritetu, kakav je Bulatovic (hodao pet minuta pored jordanskog premijera na aerodromu u Amanu), svakako ne sluzi na cast. Steta je, samo, sto manir podsecanja generalnog sekretara UN na postovanje medjunarodnog prava, tako odomacen na ovim prostorima, nije rezultirao postovanjem osnovnih, ljudskih, od strane establismenta.