Proja na ovim prostorima ima simbolicno znacenje. Ona je sinonim teskog zivota ljudi, raznih posasti i ratova.
S razvojem Jugoslavije, kako one cele, tako i ove danasnje, proja je dozivljavala svoju transformaciju. Kroz nju se mogao pratiti razvoj celokupnog drustva. U doba posleratnog brzog razvoja i sveopste obnove u »modu« je usla proja sa cvarcima. Kasnije je proja dobila sofisticiraniji ukus dodavanjem kravljeg pa onda ovcjeg sira. U periodu privrednog procvata zemlje, izmedju dva ustava, onog iz 1974. i onog iz 1990. godine, proji je dodavan i kajmak kao izraz najveceg blagostanja u kojem smo ziveli. S pocetkom kriza i ratnih razaranja 90-ih, proji su oduzimani pojedini sastojci, ali ona je i dalje ostala »ona koja nas je odrzala«.
Dejstva NATO avijacije po elektrosistemu Srbije, koja su izazivala ceste nestanke struje, podsetila su me na staru dobru proju kao poslasticu i dobru zamenu za hleb koji u nocima bez struje nije mogao biti pecen. Parce proje, kakve li simbolike, zapalo mi je u grlo one noci 30. aprila kada je bombardovan Generalstab Vojske Jugoslavije. Prestravljena, legla sam na pod, a rukama pokrila glavu, ne bih li je »sacuvala«. Proju sam zaboravila u ustima i tek kada su se smirile stravicne detonacije zavrsila sam zapoceti zalogaj.