Kuda sada, Srbijo?

Republika je u broju 216–217 objavila gledista ucesnika svog okruglog stola »Kuda sada, Srbijo?«. Iznenadjuje recenica Radeta Veljanovskog: »U ovom trenutku ne postoji nijedna partija ili nestranacka organizacija koja moze da sastavi program«. Glavni delovi programa svih opozicionih stranaka slazu se u svemu bitnom i dovoljni su za politicku borbu u ovom kriticnom casu. 
Citava opozicija smatra da su potrebne opsezne ustavne promene, promene zakona o gradjanskim slobodama, organizaciji i nadzoru drzavne uprave, o lokalnoj samoupravi. Postoji saglasnost o privatizaciji drustvene imovine, uslovima za priliv stranog kapitala i za brzo sredjivanje odnosa sa medjunarodnim finansijskim ustanovama. Sve su svesne neophodnosti zamasnih mera socijalne politike i mera za pomoc zdravstvu, skolstvu i delatnostima kulture. Razlike u detaljima su materija za finalne skupstinske debate. Medjutim, bitno je da se vec sada obezbede nacrti zakona za sve bitno sto opozicija zeli da promeni. Pravno uoblicavanje postojecih zamisli bi hitno moralo da se obavi. Ipak, izgleda, nedostatak programa ne bi bio prepreka demokratskom pokretu.
Neopravdane su i sumnje u demokratsku svest i dobru volju gradjana. Na svim dosadasnjim izborima dato je vise glasova za promene nego za odrzavanje dosadasnjeg poretka. Zivot starih vlasti produzavala je razjedinjenost opozicije. Stavise, Seselj, Draskovic i Mihailovic su varali svoje birace kada su priskakali u pomoc socijalistima, kad god im je pretila parlamentarna kriza. Socijalisti i njihovi sateliti sada ne bi mogli da se nadaju da ce sacuvati isti broj svojih glasaca posle katastrofalnih rezultata svoje politike.
Glavna nevolja demokratske opozicije je njeno neslozno vodjstvo. Koliko iza te nesloge dejstvuju skriveni pritisci vlasti, tek bi moralo da se ispita. U Beogradu su sujetne vodje razbile koaliciju Zajedno. Ali, ista koalicija se odrzala u Nisu, Kragujevcu, Cacku... Tamo su i biraci i odbornici znali da su im blizi sugradjani iz druge demokratske stranke nego komunisti, nego sopstveni partijski sef u Beogradu. Otpornost demokratskog pokreta sirom Srbije je najvaznije uporiste opozicije. Mozda ce ta trezvenost gradjana dozvati pameti i one beogradske vodje sto ocekuju demokratske promene od Slobodana Milosevica!
Prema ovome, Dragos Ivanovic je bolje ocenio stanje duhova kad je rekao: »Imamo osnova za izvesni optimizam...« Malodusnost bi bila porazna za opoziciju sada kada je cela Srbija kaznjena bombama zbog politike svoje vlade.