Broj 220 

Dogadjanja

Srecan kraj poslednje Jugoslavije?

Nova Jugoslavija nije uspela da postane prava federacija, bez obzira na postene napore crnogorske strane. Nije ni mogla sa Milosevicem i njegovim despotsko-kleptokratskim rezimom koji je sistematski razorio sve drzavne i drustvene institucije i koji govori iskljucivo jezikom nasilja.
Za razliku od Srbije koja svih godina od raspada bivse Jugoslavije tone u sve dublji glib, u Crnoj Gori se formira drzavotvorna elita i izgleda da se uspostavlja siroki konsenzus o drzavnim interesima. Malo je verovatno da ce na nekom buducem referendumu iole znacajniji procenat crnogorskog stanovnistva glasati za ostajanje u zajednici sa Milosevicevom Srbijom koristi od nje odavno su visestruko nadmasene stetama od Miloseviceve katastrofalne politike. Treba zaista imati samoubilacke namere pa dobrovoljno ostati u zajednici sa Milosevicem i njegovim slugama, klijentima i favoritima.
Drzavni interes nalaze Crnoj Gori da napusti Jugoslovensku federaciju. Zato je crnogorsko rukovodstvo i pisalo »pismo pasi« u Beograd sa predlogom za redefinisanje federalne drzave.
Sa stanovista drzavnih interesa Crne Gore, predlog, tacnije ultimatum Milosevicu, majstorski je potez. Milo Djukanovic i ostali »mladi crnogorski lavovi« zasluzuju cestitke. I podrsku. Zvanicne reakcije iz Srbije su bile predvidive arogantne, osione pretnje. Srbijanska opozicija je uglavnom reagovala infantilno emotivno, smatrajuci da vreme za ultimatum nije bas najbolje odabrano. Nije jasno zasto bi Crna Gora vukla politicke poteze vodeci racuna o interesima Srbije.
U stvari, srbijanska opozicija bi trebalo da podrzi crnogorski predlog i njen eventualni izlazak iz Jugoslavije. Iz vrlo hladnih sebicnih razloga.
Naime, odlaskom Crne Gore Jugoslavija prestaje da postoji i nestaju sve njene institucije. Dobro placenim besposlenim i beskorisnim poslanicima u Saveznoj skupstini prestaju mandati. Novoizabrani JUL-ovski i radikalski savezni ministri nece ni uspeti da se usele u kancelarije a vec ce morati napolje. I, najvaznije, nepostojecoj drzavi nije potreban predsednik. Slobodan Milosevic ostaje bez posla. Srbija se konacno oslobadja najgore vlasti koju je imala u poslednjih 200 godina.
Naravno, scenario je i suvise lep da bi bio realistican. Milosevic ce i dalje vladati Srbijom. Doduse, nece mu biti dovoljno da bude samo predsednik Socijalisticke partije Srbije ali u jednom trenutku ce recimo formalno biti samo to. Zato ce morati da menja Ustav, da ide na izbore, medju narod da radi sve one stvari za koje do sada nije pokazivao preteran entuzijazam. A mozda ce zavesti vanredno stanje? U svakom slucaju Milosevic ce biti nateran na radikalne poteze u samoj Srbiji. I to je bolje od ovog stanja koje niti smrdi, niti mirise. Sto budu radikalniji potezi koje ce vuci to ce pre doci i kraj njegove vladavine.

Aleksandra Posarac  



© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar