Srecan kraj poslednje Jugoslavije?

Nova Jugoslavija nije uspela da postane prava federacija, bez obzira na postene napore crnogorske strane. Nije ni mogla sa Milosevicem i njegovim despotsko-kleptokratskim rezimom koji je sistematski razorio sve drzavne i drustvene institucije i koji govori iskljucivo jezikom nasilja.
Za razliku od Srbije koja svih godina od raspada bivse Jugoslavije tone u sve dublji glib, u Crnoj Gori se formira drzavotvorna elita i izgleda da se uspostavlja siroki konsenzus o drzavnim interesima. Malo je verovatno da ce na nekom buducem referendumu iole znacajniji procenat crnogorskog stanovnistva glasati za ostajanje u zajednici sa Milosevicevom Srbijom – koristi od nje odavno su visestruko nadmasene stetama od Miloseviceve katastrofalne politike. Treba zaista imati samoubilacke namere pa dobrovoljno ostati u zajednici sa Milosevicem i njegovim slugama, klijentima i favoritima.
Drzavni interes nalaze Crnoj Gori da napusti Jugoslovensku federaciju. Zato je crnogorsko rukovodstvo i pisalo »pismo pasi« u Beograd sa predlogom za redefinisanje federalne drzave.
Sa stanovista drzavnih interesa Crne Gore, predlog, tacnije ultimatum Milosevicu, majstorski je potez. Milo Djukanovic i ostali »mladi crnogorski lavovi« zasluzuju cestitke. I podrsku. Zvanicne reakcije iz Srbije su bile predvidive – arogantne, osione pretnje. Srbijanska opozicija je uglavnom reagovala infantilno emotivno, smatrajuci da vreme za ultimatum nije bas najbolje odabrano. Nije jasno zasto bi Crna Gora vukla politicke poteze vodeci racuna o interesima Srbije.
U stvari, srbijanska opozicija bi trebalo da podrzi crnogorski predlog i njen eventualni izlazak iz Jugoslavije. Iz vrlo hladnih sebicnih razloga.
Naime, odlaskom Crne Gore Jugoslavija prestaje da postoji i nestaju sve njene institucije. Dobro placenim besposlenim i beskorisnim poslanicima u Saveznoj skupstini prestaju mandati. Novoizabrani JUL-ovski i radikalski savezni ministri nece ni uspeti da se usele u kancelarije a vec ce morati napolje. I, najvaznije, nepostojecoj drzavi nije potreban predsednik. Slobodan Milosevic ostaje bez posla. Srbija se konacno oslobadja najgore vlasti koju je imala u poslednjih 200 godina.
Naravno, scenario je i suvise lep da bi bio realistican. Milosevic ce i dalje vladati Srbijom. Doduse, nece mu biti dovoljno da bude samo predsednik Socijalisticke partije Srbije – ali u jednom trenutku ce recimo formalno biti samo to. Zato ce morati da menja Ustav, da ide na izbore, medju narod – da radi sve one stvari za koje do sada nije pokazivao preteran entuzijazam. A mozda ce zavesti vanredno stanje? U svakom slucaju Milosevic ce biti nateran na radikalne poteze u samoj Srbiji. I to je bolje od ovog stanja koje niti smrdi, niti mirise. Sto budu radikalniji potezi koje ce vuci to ce pre doci i kraj njegove vladavine.