U Kragujevac je sa Kosova izbeglo i smestilo se kod prijatelja i rodjaka ili u kolektivnim centrima 
11 559 ljudi, ali se procenjuje da je taj broj mnogo veci i da iznosi 16 000, kako zvanicnici tvrde, »privremeno raseljenih lica«.
Sa 4800 izbeglica koje su dosle u ranijem periodu, posle ratovanja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, procenjuje se da u Kragujevcu, gradu gde je stopa nezaposlenosti 58 procenata, ima preko 21 000 izbeglica.
Kod prijatelja i rodjaka smesteno je 15 117 lica, dok u kolektivnim smestajima, pod veoma teskim uslovima, zivi 583 ljudi, medju kojima je najvise dece i starih.
Direktor direkcije za humanitarne poslove Ratko Jovanovic izjavio je da gradske vlasti, Komesarijat za izbeglice i Crveni krst nastoje da svim ljudima koji su ostali bez svojih domova ili su socijalno ugrozeni pomognu, ali je to veoma tesko zbog cega gradu preti prava humanitarna katastrofa.
Jovanovic je rekao da su u najtezoj situaciji one porodice koje su nasle smestaj kod rodjaka i prijatelja, koji su takodje socijalno ugrozeni, jer u Kragujevcu 23 000 porodica, od ukupno 35 000 porodica, prima neki vid socijalne pomoci.
»Humanitarni paket koji dobijaju preko Crvenog krsta nije dovoljan da ti ljudi ne gladuju i da imaju ono sto im je neophodno. Nedostaje hrana, sredstva za higijenu, sredstva za dezinfekciju, obuca i odeca«, kaze Jovanovic.
Medju izbeglicama sa Kosova i Metohije nalazi se 451 dete do jedne godine zivota, 615 od godinu do predskolskog uzrasta, osnovaca 2464 i 1429 od 15 do 18 godina, sto znaci da se u Kragujevcu broj ucenika povecao, za osnovno skolovanje, za dve skole i za srednjoskolsko za jednu.
Isticuci da pomoc stize, ali nedovoljno i da je i dalje najveci problem nedostatak hrane, Jovanovic kaze da se iz dana u dan prijavljuju nove izbeglice sa Kosova i Metohije.
U toku je izgradnja satorskog naselja u kojem ce porodice sa Kosova biti privremeno smestene dok se ne adaptira Karadjordjev dom u Raci Kragujevackoj gde ce biti smesteno 800 izbeglica.
»U adaptaciju tog objekta UNHCR ce uloziti oko milion dinara, tako da ce se stvoriti uslovi za zivot tih ljudi, njihovu ishranu i skolovanje dece u osnovnom obrazovanju«, istice Jovanovic i dodaje da izbeglice sa Kosova i Metohije izrazavaju spremnost da se vrate, ali se plase za sigurnost svojih porodica.
U Sumadijskom okrugu, gde su na vlasti socijalisti, isticu da se do sada iz Kragujevca organizovano na Kosovo vratilo 3000 ljudi i da se ta akcija nastavlja. Prema programu republicke Vlade o povratku prognanih ljudi sa Kosova, iz Sumadijskog okruga vracaju se do Zubinog Potoka i Leposavica, da bi im se kasnije, kada se za to steknu uslovi, obezbedio povratak u njihove domove.
Kada su izbeglice dolazile sa Kosova nikoga nije bilo od zvanicnika republicke vlasti i na nivou okruga, kao ni predstavnika zvanicnih medija da ih doceka. Prihvat i smestaj ljudi koji su bezali spasavajuci svoj zivot preuzela je lokalna vlast koalicije Zajedno. Izbeglice su tada, izmedju ostalog, dobile po kilogram hleba i par konzervi.
U akciji Vlade za povratak privremeno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju, ista slika. Kesa sa veknom hleba i nekoliko pasteta, ali u organizaciji Socijalisticke partije Srbije, praceni budnim kamerama RTS-a i poruka ljudima koji su odlucili da krenu na put i »vide situaciju na terenu« da ne brinu i da su potpuno zasticeni.