Broj 221

Prevod

Cecenizacija Kosova

Upravljaci se smenjuju, a problemi Kosova ostaju

Tok dogadjaja na Kosovu svakim danom namece ozbiljnu zabrinutost. Vrteci se u krugu sa svojim planovima o tome kako Milosevica lisiti vlasti, Zapad ne poklanja nuznu paznju zloslutnim procesima u tom regionu. Istina je, Milosevic snosi licnu odgovornost za etnicka ciscenja na Kosovu, a njegovi najnoviji pritisci na Crnu Goru govore o nameri da se vlast zadrzi svim sredstvima. Vazno je reci da Rusija i Evropska zajednica moraju da nastupe zajedno sa upozorenjem o nedopustivosti agresivnog pritiska na rukovodstvo Crne Gore. U protivnom bice nuzna varijanta zajednickog delovanja protiv takve politike Beograda.
Ali, upravljaci se smenjuju, a problemi Kosova ostaju. Medju njima su tri koja stoje u centru povratak svih izbeglica, bez obzira na nacionalnost i verska uverenja, ocuvanje teritorijalnog integriteta Jugoslavije i razoruzanje OVK. Nazalost, ima se utisak da se iz dana u dan samo udaljavamo od ostvarenja tih ciljeva. Uz proces povratka kosovskih Albanaca odvija se i proces masovnog egzodusa pripadnika drugih naroda sa Kosova Srba, Crnogoraca, Roma i Jevreja. Nakon okoncanja vojnih operacija iz pokrajine je otislo 100 000 ljudi a vlast preuzimaju pripadnici snaga koje zagovaraju secesiju od Jugoslavije u kojima vodeca uloga pripada OVK. Generalstab spanske vojske, u specijalnoj instrukciji za pripadnike svojih snaga na Kosovu, bez mnogo diplomatskog uvijanja, kaze da je »OVK teroristicka organizacija koja tezi islamskom fundamentalizmu«. Medju glavnim ciljevima OVK nije samo odvajanje Kosova, vec i ujedinjenje teritorija pokrajine u cilju stvaranja »Velike Albanije«. U susednoj Makedoniji raste zabrinutost da bi ona mogla biti sledeca zrtva. Napetost se raspaljuje iz Tirane. Akademija nauka Albanije dokazuje da je istorijska teritorija sadasnje Makedonije bila u sastavu albanske drzave i da sada treba »uspostaviti tu istinu«. Umesto doslednog ispunjenja stavova rezolucije Saveta bezbednosti imamo neko stidljivo oduzimanje oruzja OVK. »Oslobodilacka vojska« ima svoje stabove, predstavnistva, pa cak i zatvore. Popustljivost, gledanje kroz prste radikalnim snagama koje bi trebalo da se razoruzaju, vodi sasvim predvidljivim posledicama. Rusija se vec suocava sa rezultatima delovanja bandi u Ceceniji. Prvi znaci »cecenizacije« Kosova su vec tu. Kao i u Ceceniji, dogadjaju se masovne otmice ljudi po etnickom principu. Tu je i verska netrpeljivost. Kao rezultat delovanja organizacije OVK 1998. godine pokrajinu su morali da napuste cak i Albanci katolici. Sada se skrnave srpski manastiri. Ni za koga nije tajna da mafijasi iz redova kosovskih Albanaca kontrolisu kanale kojima droga stize do britanskih ostrva, Nemacke, Austrije, Francuske i skandinavskih zemalja. Uz trgovinu oruzjem taj je biznis solidna finansijska osnova za postojanje OVK. Kosovski komandanti na terenu izazivaju centralne vlasti i deluju u interesu klanova i bandi. Rukovodstvo OVK izjavljuje da nasilje prema Srbima i Romima, i unistenje pravoslavnih crkava, vrse »neregularne« snage koje se ne potcinjavaju njima. Takva su nam objasnjenja poznata kao bolno iskustvo iz Cecenije. Rusija je svojevremeno »progledala kroz prste« nastojanju ekstremistickih organizacija u Ceceniji i sada se suocava sa ogromnim problemima u vezi sa tim kako da sacuva svoju celovitost. Ishod takve nedalekovide politike je uzasan. Stoga imamo pravo da postavimo pitanje kakvo to seme mi sada sejemo na Kosovu? Medjuklanovska borba i samovolja koje se nastavljaju podrazumevaju bezakonja i zrtve koji se mogu porediti sa etnickim ciscenjem iz bliske proslosti.

Nazalost, mora se konstatovati malo se cini da se izbegne cecenska varijanta na Kosovu. Prisutni su dvostruki standardi sasvim tolerantan odnos prema delovanju OVK i odsustvo odlucnih mera za zastitu prava nealbanskog stanovnistva pokrajine. Takva politika govori o tome koliko je pogresna odluka da se Rusiji ne dodeli poseban sektor. Srbi su prinudjeni ili da napuste Kosovo ili da traze zastitu od Crkve koja im je poslednja nada. Nekaznjavanje jednih i bezizlazni polozaj drugih na Kosovu ne pruza nade za buducnost. Evropa i Rusija su u odredjenoj meri ispustile iz ruku kontrolu nad situacijom na Kosovu jer nisu umele da nateraju Slobodana Milosevica da se na vreme obuzda i zaustavi. Sada ne treba ponavljati tu gresku posebno ne sada u odnosu prema separatistickim snagama.
Jurij Luskov  
gradonacelnik Moskve  
iz lista Moskovskije novosti
br. 31, 1723. avgust 1999.
Preveo s ruskog M. Dj.  

© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar