Ako se u ovoj oblasti postigne nesto vise, lakse cemo se boriti za slobodu medija i za slobodne demokratske izbore, rekla je Verica Barac otvarajuci skup i izrazila nadu da ce zastita progonjenih ohrabriti i podstaci ljude koji zele da se suprotstave propasti u koju nas vodi rezim koji cini sve da nas udalji od Evrope. U pozdravnoj reci, gradonacelnik Velimir Ilic pozvao je parlamentarce da pomognu demokratske promene u Srbiji. »Vi, koji ste bili hrabri kada je bilo tesko, pomoci cete da se promene izvedu do kraja«, istakao je Ilic. Nebojsa Popov je rekao da su se stvari promenile i u dobrom i u rdjavom smislu, ali da je ono sto je lose – najvidljivije. Svet nas vidi kao narod koji ne zasluzuje postovanje, kao moralnu pustinju, kao ljude koji ne zasluzuju paznju. Ali, postoji i druga strana, koje ranije nije bilo. To su politicke partije, nezavisni mediji, nevladine organizacije. Proces demokratskih promena traje, a kulminirao je pobedom opozicije na lokalnim izborima. Ta pobeda bila je najuverljivija u Cacku. Bitno je da se sve ne zavrsi na lokalnom nivou. Ako se pomogne saradnja lokalne vlasti i gradjanskog parlamenta, ako se ukljuce demokratske partije, NVO i nezavisni mediji, realni su izgledi da se nastavi demokratski proces i da dodje do promena u celoj zemlji. Bez demokratske infrastrukture nema garantija promenama, kao sto promena nema bez ljudi koji su spremni da javno kazu kako treba preurediti zemlju. Projekat Gradjanskog parlamenta Srbije je zametak demokratske javnosti u zemlji, to nije forum koji donosi zakone niti zamena za postojecu vlast, jos manje koordinator koji gleda sta se radi, to je institucija javnosti koja je najvaznija u demokratskom poretku.

U Cacku je 4. septembra 1999. godine odrzan prvi sastanak Gradjanskog parlamenta Srbije na kojem su ucestvovali predstavnici Sombora, Zemuna, Leskovca, Zajecara, Kraljeva, Valjeva, Lazarevca, Arilja, Nisa, Krusevca i Kragujevca.
Savez slobodnih gradova nije za ovu sednicu pripremio projekte o humanitarnoj i ostaloj pomoci gradovima Srbije. Zbog toga je osnovna tema sastanka bila ugrozavanje osnovnih gradjanskih prava i represija rezima zbog javnog istupanja gradjana, javno izrecene misli i okupljanja. Clanovi gradjanskih parlamenata Cacka, Valjeva i Leskovca izneli su podatke o hapsenjima gradjana, izrazenim novcanim i zatvorskim kaznama.
U Cacku je nakon protesta gradjana u maju mesecu 6 gradjana uhapseno i odlukom sudije za prekrsaje kaznjeno novcanim kaznama od 2500 do 7500 dinara. Nakon ovog pokrenuta su jos tri postupka zbog nastupa na nedozvoljenom javnom skupu. Jedan postupak je okoncan i izrecena je novcana kazna od 3500 dinara, a dva prekrsajna postupka su jos uvek u toku.
U Leskovcu je zbog okupljanja i nastupanja na javnom skupu 11 gradjana osudjeno na vremenske kazne zatvora od 25 do 60 dana. Nakon izdrzavanja kazne zatvora za prekrsaj, protiv Ivana Novkovica pokrenut je i krivicni postupak. Sudjenje pocinje 21. septembra 1999. godine.
U Valjevu je, nakon okupljanja gradjana i sukoba sa policijom na ulici, prilikom hapsenja pretucen Bogoljub Arsenijevic-Maki koji se sada nalazi u istraznom zatvoru. Predstavnici Gradjanskog otpora Valjeva su istakli da nisu zadovoljni nacinom na koji je Bogoljubu Arsenijevicu pruzena pravna pomoc.
Predstavnik Gradjanskog parlamenta iz Krusevca, Srdjan Milojkic, rekao je da je protest majki vojnika bio potpuno drugaciji nego sto su to mediji preneli. Nakon protesta preko 15 000 gradjana usledila je surova intervencija i civilne i vojne policije.
U razgovorima koji su vodjeni, kako su istakli predstavnici Sombora, Zemuna, Nisa i ostalih gradova, istaknuta je potreba i opravdanost stvaranja Gradjanskog parlamenta Srbije radi povezivanja gradjanskih parlamenata na konkretnim projektima pomoci i zastite ljudskih prava. Nuzno je stvoriti uslove da gradjani mogu javno izreci svoju misao, okupiti se na protestu na javnom mestu, sto bi znacilo pocetak neophodnih promena i razvoj civilnog drustva. Zadatak Gradjanskog parlamenta u Srbiji je zastita gradjana i njihovih gradjanskih prava, stvaranje uslova da im bude pruzena odgovarajuca pravna pomoc, da bude pruzena pomoc njihovim porodicama a istina o njihovom protestu i stradanju da bude dostupna javnosti. Povezivanjem u Gradjanski parlament Srbije (GPS) protesti gradjana u pojedinim gradovima i odgovor na represiju rezima ne bi bili pojedinacni slucajevi otpora koje je lako ugusiti. Protesti koji bi bili organizovani i u drugim gradovima i solidarnost ostalih, stvarali bi uslove da gradjanski otpor i gradjanska neposlusnost budu valjan odgovor dovoljan da izvuce promene ka odgovornoj i na zakonu zasnovanoj vlasti.
Na skupu u Cacku nisu ucestvovali predstavnici gradjanskih parlamenata iz Subotice, Novog Sada, Novog Pazara, Panceva, Uzica i ostalih gradova koji su bili najavili svoj dolazak i podrzali osnivanje GPS, ali su zbog aktivnosti u svojim gradovima bili u ovom trenutku spreceni da dodju. Smatramo da ce se oni i predstavnici ostalih gradova pridruziti radu GPS.
Na sastanku je prihvaceno da sediste GPS bude u Cacku a da se naredni sastanak odrzi za tri nedelje u Somboru. Takodje je predlozeno da se do sledeceg sastanka predlozi nacin formiranja nekog izvrsnog organa koji bi bio zaduzen za sprovodjenje odluka GPS. Do sledeceg sastanka, gradjanski parlamenti treba svoje predloge za rad GPS i predloge za saradnju da upute Gradjanskom parlamentu u Cacku na:
32 000 Cacak
Zupana Stracimira 1
E-mail: civcacak…emi.yu
Tel: 032 51-643 ili na faks: 032 26 190.

Kada je 3500 vojnika iz Krusevca krenulo sa Kosova, general Nebojsa Pavkovic je izvadio hekler i prisao nasem ortopedu s pitanjem »gde ti je kapa, vojnice?«, a ovaj mu je odgovorio pitanjem »generale, gde ti je Slovenija?«. Pavkovic je kleknuo pred vojnike moleci ih da se ne vracaju kucama, ali su ga ovi sklonili u jarak. Na putu ka Krusevcu »frenkijevci« su ih pratili, podizali barikade i vikali »kuda cete, stoko«. Kasnije je general Pavkovic obecao majkama da njihovu decu niko nece dirati, ali su vec posle 24 sata poceli progoni i hajke, neki su ljudi hapseni i na sahranama. Neki su osudjeni na po deset i petnaest godina. Ideja otpora je ostala, zelimo da stvorimo sirok front otpora, da objavimo ime sudije koji je stitio interes Slobodana Milosevica, imena policajaca koji su nas premlacivali. Jedino sto zelimo da cujemo od Milosevica to je bat njegovih koraka kada bude odlazio u Hag, bile su reci kojima je zavrseno ovo potresno kazivanje.