Broj 221

Alternativa

NVO saradnik ili naredbodavac?

U organizaciji Gradjanskih inicijativa odrzan je trodnevni skup jugoslovenskih nevladinih organizacija pod geslom »Pogled u buducnost«. Najvise paznje zaokupila su humanitarna pitanja dok je nacin ukljucivanja civilnog sektora u sferu politike ostao nedovoljno jasan i podlozan razlicitim interpretacijama, od »saradnje« preko »postavljanja zahteva koji ce biti obaveza politickih stranaka«, do »kontrole politickog zivota«

Sonja Liht, predsednica Fonda za otvoreno drustvo, akcenat stavlja na »treci sektor« koji je neophodan u izgradnji drugacijeg drustva, na njegovu veru u promene i aktivnost i saradnju sa drugima da se do promena dodje. Miljenko Dereta, izvrsni direktor Gradjanskih inicijativa i organizator skupa, u izjavi za Danas kaze da se nevladine organizacije moraju postaviti kao ravnopravan partner politickom faktoru, vlasti i opoziciji i »kao organizovani segment civilnog drustva postaviti zahteve koji ce biti obaveze politickih stranaka«. Najzad, Branislav Canak, predsednik UGS Nezavisnost, naglasak stavlja na udruzivanje u okviru »treceg sektora« oko projekata i zajednickih ciljeva. Za razliku od klasicnih NVO, pojavili su se gradjanski parlamenti koji imaju »dozu politickih ambicija«, da »kontrolisu i preusmeravaju politicki zivot u interesu gradjana«, kaze Canak. Od ovakvih pogleda veoma se razlikuje iskustvo slovackog nevladinog sektora, koje se potvrdilo kao uspesno, a koje je prvog dana rada izlozio Pavol Demes, izvrsni direktor Slovacke informativne agencije Centar za treci sektor. Ukratko, njihove NVO bavile su se aktivnostima kao sto su: poboljsanje svesti biraca, njihova informisanost o parlamentarnim i lokalnim izborima, povecanje broja biraca koji ce izaci na izbore, ohrabrivanje mladih koji prvi put izlaze na biraliste, organizovanje razgovora gradjana i demokratskih partija, podrska lokalnoj demokratiji, nadgledanje izbora.

Iskustvo

Cime se bave nase NVO? Jelica Minic (Evropski pokret za Srbiju) istice da je gradjanski protest bio rasadnik NVO i da sada u trecem sektoru aktivno deluje oko 1000 nevladinih organizacija. One su pocele da se bave ekoloskim pitanjima i ljudskim pravima, 90-ih godina profilisale su se kao antiratne, da bi se sa pobedom opozicije na lokalnom nivou usmerile ka problemima lokalnog drustva, gradjanskih prava, komunikacije sa vlastima. NVO su imale vecu podrsku u gradovima u kojima je pobedila opozicija, rekla je Jelica Minic, isticuci da jugoslovenske NVO ujedinjuje borba za gradjansko drustvo i demokratiju, pozitivan odnos prema problemima manjina i borba za ljudska prava, pravnu drzavu, uticaj na resavanje konkretnih zivotnih teskoca. Biljana Kovacevic Vuco (Jugoslovenska akcija) podvukla je antiratni karakter nasih NVO pre svega zbog toga sto drzava nema legalisticki put u slucajevima kada se pruza pravna pomoc i u slucaju krsenja ljudskih prava. Istakla je da je najvazniji cilj Jugoslovenske akcije zakon o amnestiji politickih zatvorenika osudjenih zbog krivicnih dela terorizma i amnestije onih koji su odbili da ratuju na Kosovu. Srdjan Darmanovic (Crna Gora) istakao je da u toj republici vlada ne pristupa nijednom znacajnijem projektu a da ne konsultuje NVO; Branko Komadina (Kikinda) naglasio je dobru saradnju NVO i lokalne vlasti dok su predstavnici Novog Pazara, Kraljeva, Kragujevca i Knjazevca uglavnom govorili o pritiscima rezima. Tako je Alija Halilovic (Gradjanski forum Novi Pazar) rekao da mu nije dozvoljeno da zakupi kafic i pretvori ga u citaonicu »jer bi to uznemirilo gradjane i podstaklo iseljavanje«, Miroslav Jovanovic (Drustvo Roma iz Kragujevca) govorio je o egzodusu Roma koji ispastaju zato sto su slusali naredjenja srpske policije, da bi sada bili predmet osvete Albanaca, Jovanka Corbic (Timocki klub iz Knjazevca) rekla je da u Knjazevcu jos ima ljudi koje vlast goni zbog verbalnog delikta ili zbog onog sto su napisali. Na veliko interesovanje naisao je istup Nade Despotovic (Gradjanski parlament Cacak) koja je istakla ciljeve te organizacije. To je povratak prava gradjana, pravo na zivot, kretanje i obrazovanje. Gradjanski parlament ce ostati van stranackog delovanja, ali je razgovor sa partijama moguc, s tim sto ce Parlament podrzati one demokratske partije koje dele ciljeve za koje se zalaze Parlament.

Iskustvo Rumunije

Gost iz Rumunije, Luminaka Petresku, koja je bila direktor jedne velike nevladine organizacije, da bi posle izbora 1996. u Rumuniji presla da radi u timu koji se bavi kontaktima rumunskog predsednika sa NVO sektorom, govorila je o svom iskustvu u odnosima vlasti i civilnog drustva. Iako se ti odnosi u Rumuniji unapredjuju, oni su i dalje nezadovoljavajuci pre svega zato sto ne postoji odgovarajuca zakonska regulativa.
Gdja Petresku, medjutim, smatra da same NVO moraju pomoci da se stvar popravi, tako sto ce politicare edukovati za pristup NVO i saradnju sa trecim sektorom. NVO bi mogle da urade vise stvari u tom pravcu: istrazivanje javnog mnenja, analize i obucavanje politicara za njihovo koriscenje, promocije, lobiranja za resavanje odredjenih socijalnih problema i »life skills«, obucavanje u »zivotno vaznim vestinama«. Politicari sa kojima je radila njena nevladina organizacija, kaze Petresku, bili su veoma uspesni u vodjenju kampanje svojih stranaka na izborima. Prema njenom misljenju, civilni sektor je onaj koji poducava vestini »kako da vam bude stalo do drugih« i ukljucuje izvestan »idealizam« kao i zalaganje za moralne vrednosti.

Gradjanski otpor

Profesor Milan Podunavac, koji je govorio u okviru istog panela »NVO, vlast i politika«, bavio se temom rata, autokratskog poretka i nacionalizma. Podunavac je, polazeci od svoje tvrdnje da je »Srbija jedno nedemokratsko drustvo«, govorio o ulozi NVO u periodu raspada SFRJ i ratova koji su vodjeni na prostoru nekadasnje zajednicke drzave i izneo pretpostavke za moguce pozitivne promene u Srbiji. U danasnjoj situaciji, nevladine organizacije »generiraju kulturu otpora diktatorskoj vlasti«, rekao je on. Podunavac smatra da su politicke partije najslabija tacka ovog otpora jer je vecina njih »nemoderna, predmoderna, arhaicna i sa autoritarnom strukturom upravljanja« i da zato tezina promena pada na gradjane koji se, u poslednje vreme, pojavljuju kao predvodnici nezadovoljstva u mnogim lokalnim sredinama. Gradjanski protesti iz 199697. su »dovoljna i dostatna osnova« da Srbija krene ka demokratizaciji. »Promene u Srbiji su moguce i mi gradjani mozemo i moramo, imamo politicki kapacitet da situaciju izmenimo«, zakljucio je svoje izlaganje M. Podunavac.
Miljenko Dereta, organizator skupa iz Gradjanskih inicijativa, rezimirao je iskustva odnosa nevladinog sektora i drzave u svetlu funkcionisanja celokupnog drustvenog i politickog zivota u Srbiji danas kao zadrzavanje monopola drzave nad celokupnim funkcionisanjem drustva, marginalizovanje opozicije i proglasavanje NVO kao neprijatelja gradjana i drzave, na cemu pasionirano rade mediji pod kontrolom drzave i propaganda vladajucih stranaka. 
Za prevazilazenje te situacije predlozeno je nekoliko aktivnosti: zajednicke mreze na dva nivoa, formiranje tela NVO sa pravcima komuniciranja i jasnim ciljevima, pravljenje posebnih lokalnih mreza za lokalne probleme, partnerstvo sa svima onima koji su za promene, menjanje dosadasnjeg ponasanja NVO, zalaganje za decentralizaciju vlasti i lokalnu samoupravu i izgradnja slike u javnosti, odnosno unapredjivanje odnosa sa medijima.

Mediji i NVO

Na panelu o medijima i NVO, na kojem je uvodnicar i moderator razgovora bila Mina Vidakovic iz TV produkcije »Mreza«, predlozena je jedna »azbuka« za komunikaciju ljudi iz civilnog sektora sa novinarima. Veoma zanimljivo je bilo izlaganje Gorana Kapora iz Sarajeva koji je, kao osnivac i rukovodilac nevladine organizacije »Demokratska inicijativa sarajevskih Srba«, uspeo sa svojom NVO da stekne znacajan ugled kod predstavnika medjunarodne zajednice tako da su im oni omogucili da osnuju i sopstvenu radio-stanicu. Demonstracija njegovog iskustva sa medijima u 


Milan Podunavac: Rezimu su ostala nepoliticka sredstva vladanja. Danasnji vladajuci blok u Srbiji ne nudi nijednu politicku ideju, vec ide ka formi autoritarne konsolidacije, zatvorenog autoritarnog drustva, »monistickog patriotizma«.

interesno i politicki i dalje podeljenoj BiH, kao Srbina ciji je pocetni motiv bio da radi na zastiti srpskog stanovnistva koje je htelo da ostane da zivi u Sarajevu posle Dejtonskog sporazuma, mogla bi posluziti kao izvanredan primer dobro uspostavljene ravnoteze izmedju zastite interesa jedne u tom momentu ugrozene etnicke grupe, opsteg interesa, tacnog informisanja i probijanja barijera predrasuda o drugima koje nastavljaju da plasiraju mediji pod uticajem nacionalistickih stranaka u Bosni.

Zakljucci

Sa plenarne sesije na kojoj su sumirana iskustva sa ovog skupa upucena je inicijativa za izmenu Zakona o uvozu i distribuciji humanitarne pomoci sto bi NVO sektoru omogucilo da legalno obavlja svoj posao. Ucesnici konferencije su, takodje, apelovali na medjunarodnu zajednicu da pomoc neophodnu da gradjani prezive nastupajucu zimu ne vezuje za politicke promene. Skup je konstatovao da u zemlji gladuje vise od 900 hiljada izbeglica i raseljenih lica ali i vecina domaceg stanovnistva zbog cega bi trebalo pokrenuti kampanju za javnost rada Crvenog krsta. Najvise interesovanja ucesnici skupa su pokazali za humanitarna pitanja uz spremnost da se postave kao ravnopravan partner politickom faktoru, vlasti i opoziciji kojima ce postaviti odredjene zahteve kao predstavnici interesa gradjana koji su sada vec i ozbiljno egzistencijalno ugrozeni.

O. R. N. R.  

 

© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar