Broj 221

Dogadjanja

Preobrazenje

Ako ocekujemo da ce oni koji su do sada izbore sprovodili i na njima po svojim pravilima pobedjivali, pristati da pravila dosadasnje dobitne igre menjaju uz mogucnost da igru izgube, skloni smo optimizmu bez pokrica

Prema hriscanskoj tradiciji, 19. avgusta po Julijanskom kalendaru slavi se dan kada je Isus Hristos svojim odabranim ucenicima pokazao svoju bozansku prirodu.
Toga dana ove tragicne godine odrzan je miting na kojem su se opozicioni lideri svom odabranom birackom telu pokazali.
Zakulisne igre, nepoznati aranzmani i angazmani koji se obilato realizuju u politickom podzemlju aranzirali su jeftini scenario po kojem je, na zahtev »naroda«, jedan od opozicionih lidera bio primoran da se neplanirano pojavi za govornicom da bi nam porucio da su prevremeni izbori jedini nacin da se izbegne tragedija do koje ce doci ako se primeni bilo koja druga opcija. U poznatom pateticnom tonu, pracen populistickom i primitivnom pratnjom svojih pristalica, lider koji je danas opozicija svima, pa i sebi samom, naglasio je da samo on ima putokaz za izlazak iz mraka po kojem tumaramo citavu deceniju.
Kada su se zvizduci utisali, gradjani Srbije su ponovo mogli da zakljuce da su ocekivanja da postoji recept za resenje njihovog prevelikog problema izneverena.
Niko se nije preobrazio, nista se nije znacajno dogodilo. Nasa tragicna stvarnost pritiska sve bolnije.

Letnju vrelinu podgreva usaglasen zahtev nesrecnika zarobljenih u najvecem poznatom logoru, zvanom Srbija, da Vrhovni Upropastitelj ode sa politicke scene.
Svima, i onima koji to traze i onima koji to nikako ne bi voleli da se dogodi, jasno je jedno On se vlasti nece odreci. Takvi kao on, ako se milom ili silom docepaju vlasti, brzo otkriju da je vlast smisao njihova postojanja, da im je neophodna da bi ziveli, kao vazduh, i voda.
Nama se, nazalost, nije dogodio obican diktator, prevarant i manipulant, jer da je tako on bi davno, posle velikih pljacki koje je sproveo nad narodom i uz saglasnost naroda, uzeo svoj plen i otisao na neko pitoreskno ostrvo, gde bi pijuckao egzoticne koktele i pisao memoare, podsmevajuci se nasoj beskrajnoj naivnosti i spremnosti da, po ko zna koji put, poverujemo u isprazne retoricke egzibicije.
Nas diktator niti moze niti zeli da ode iz Srbije ili da u njoj ostane razvlascen.
Ako bi, kao sto zagovara jedan deo opozicije, nastupili veliki nemiri, ako bi se sve zaustavilo, ako bi oni koji jos uvek veruju da su zaposleni i da privredjuju i zaradjuju prestali da obmanjuju sebe i izasli na ulice, ako bi se kojim slucajem, prvi put od kada traju protesti protiv nasih tamnicara, okupila kriticna masa ljudi koji bi istrajali u svojim zahtevima, radikalno i odlucno, mozda bi Vrhovni Tamnicar povukao neki radikalni potez i nestao iz nasih zivota.
Verovanje da ce vecina stanovnika ove zemlje reagovati odgovorno i trezveno ravno je utopiji, pa se za tu varijantu trezveni analiticari ne bi opredelili.
Ako bismo ponovo u svom mazohistickom karakteru pronasli snage da prezivimo dolazecu zimu, smrzavajuci se i gladujuci u mraku dugih zimskih noci, i ako bi oni koji prezive docekali prolece, mogli bi da razmisljaju da ce na izborima, koji redovno treba da se odrze sledece godine za saveznu skupstinu i lokalnu samoupravu, doci do promene. Ako ocekujemo da ce oni koji su do sada izbore sprovodili i na njima po svojim pravilima pobedjivali, pristati da pravila dosadasnje dobitne igre menjaju uz mogucnost da igru izgube, skloni smo optimizmu bez pokrica. Takvu iracionalnost u misljenju neguju i oni koji bi poverovali da bi na izborima pobedile razjedinjene, autisticne, liderskim zadjevicama opterecene i politickom diletantizmu sklone sadasnje opozicione stranke. Ako bi kojim cudom na izborima za saveznu skupstinu pobedila opozicija aktuelnom diktatoru, takva skupstina bi mogla da ga smeni. Ali, ako mi u Srbiji, svikli na nepravde i nedace svih vrsta, otrpimo teror jos godinu dana, nemamo potvrdu da ce to uciniti i Crnogorci. Ako oni odluce da se iz ove tamnice izbave i proglase svoju drzavu, sasvim je moguce da nas ocekuje jos jedan odbrambeni rat za »odbranu suvereniteta, integriteta i dostojanstva« koji cemo ponovo izgubiti i postati jos nesrecniji, siromasniji i dalji od sveta i zivota.
U istoriji postoje jos neki modeli po kojima su diktatori odlazili sa vlasti, ali osim sto mozemo da konstatujemo da oni postoje, o njima ozbiljniju raspravu ne mozemo da vodimo.
Kumulirano zlo i nekanalisani bes i mrznja mogu da pokuljaju kao vulkanska lava koja satire sve pred sobom. U zamagljenoj svesti otrovanoj dugo sakupljanim negativnim osecanjima i ogoljenim strahom, postupci koji mogu da se cine obicno nemaju dodira ni sa cim ljudskim, plemenitim, razboritim i dostojanstvenim.
Tada bi morbidna slika naseg dugogodisnjeg besmislenog stradanja bila kompletna.
Zbog mogucnosti da se na takav nacin zatvori tragicni krug po kojem vec deceniju hodamo, nemamo prava da danas zatvaramo oci pred ovim sto nam se dogadja.

Dragica Stanojlovic  


© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar