Ljudska prava u procepu izmedju legaliteta i
legitimiteta; da li ce solidarna borba gradjana
za postovanje ljudskih prava savladati cinizam sve 
ogoljenije moci vlastodrzaca i ravnodusnost podanika?

Nova pojava

Nebojsa Popov   I ranije su se odvazniji gradjani borili za postovanje ljudskih prava, zbog cega su na razne nacine kaznjavani, od marginalizacije kao »disidenti« do hapsenja, sudjenja i robijanja. Tako je ta borba ostala uglavnom licna stvar pojedinaca ili manjih grupa. I sve nevolje koje su ih snasle ostale su mahom njihova privatna stvar. Sada, pak, stvari stoje drukcije. Pravo na slobodnu javnu rec na javnim skupovima o »stanju nacije« odlucno brane gradjani Cacka, jos usred ratnog stanja, kao i gradjani Leskovca i Valjeva koji su se okupili u vecem broju – oko 20 000 ljudi – na poziv ranije manje poznatih licnosti – Ivana Novkovica i Bogoljuba Arsenijevica. I ranije, narocito posle Titove smrti, nastajali su odbori za zastitu ljudskih prava koji su umanjili nevolje pojedinih stradalnika, ali nije moglo biti ni govora o nastanku pokreta za odbranu ljudskih prava. Sada postoje realni izgledi da takav pokret nastane. Naime, uprkos kaznama i pretnjama sve drasticnijim kaznjavanjem, gradjani Leskovca i Valjeva se vec mesecima ne razilaze, izrazavaju ranije nevidjenu solidarnost sa zrtvama represije i pokazuju volju da istraju u borbi za demokratski preokret u zemlji. Novu pojavu, uz solidarnost i istrajnost nastajuceg pokreta, cine i formiranje urbane javnosti i izvesne promene u ponasanju sudija, svedoka, advokata i medija. Sta je zaista novo u pojavi o kojoj razgovaramo i kakvi su izgledi da se proces promena nastavi, i nadati se, uspesno dovrsi?

O sudijama

Natasa Rasic   Mesec dana posto ga je policija premlatila (17. avgust) Arsenijevic se zali na unutrasnje krvarenje na koje se ni lekari ni sud ne osvrcu. Odbrana je vise puta insistirala da Arsenijevic prvo zavrsi lecenje (slomljena mu je vilica, rame kontuzovano) pa da se onda sprovede istrazni postupak. Medjutim, Arsenijevic je vec 17. avgusta iz Beograda, gde je pretucen, vracen u Valjevo, a 72 sata kasnije izveden pred istraznog sudiju. Posto nije bio u stanju da se brani, sud je prihvatio molbu odbrane o prekidu sudjenja kako bi se branjeniku omogucilo da u Beogradu dobije odgovarajucu lekarsku negu. Arsenijevic je operisan na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju, gde je bio nedelju dana, zatim dva dana u zatvorskoj bolnici; potom je vracen u Valjevo da bi vec sutradan bio izveden pred sudiju. Arsenijevic je saslusan u prisustvu mesnog advokata Luke Acimovica. Tada mu je na teret stavljeno: ucestvovanje u skupini koja je izvrsila nasilje (cl. 230, st. 2 KZ) i krivicno delo u vezi sa Zakonom o javnom redu i miru. Ubrzo je postupak pred Opstinskim sudom zamenjen postupkom pred Okruznim sudom, a sva pomenuta dela svedena su na jedno koje konzumira prethodna, na krivicno delo ometanja sluzbenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i odrzavanja javnog reda i mira iz Zakona o javnom redu i miru. Minimalna zaprecena kazna prema tom zakonu je 3 godine zatvora. 
Kolege Acimovic, Rajkovic, Golubovic i ja bili smo prijatno iznenadjeni nacinom na koji je sudija ispitivao Arsenijevica; on je stavio do znanja da uvidja da je rec o montiranim optuzbama jer bi, kako je rekao »optuzeni morao da bude ili supermen ili nindza-kornjaca« s obzirom da je Arsenijevic prilicno slabe fizicke konstitucije. Ali to nista nije znacilo jer su sva cetiri svedoka (policajci iz Beograda koji su pretukli Arsenijevica) dali opsirne izjave istraznom sudiji da je Arsenijevic njih prebio.

Gradimir Nalic   Istrazni sudija u Leskovcu je u slucaju Novkovic takodje bio fin covek, postavljao je prava pitanja. U neobaveznom razgovoru sa advokatima izrazio je nezadovoljstvo sto je Novkovic tuzen. I tuzilac u Leskovcu takodje je bila dosta korektna, ona se prosto ocima izvinjavala za ono sto radi. Medjutim, ona je podigla optuznicu, i to neutemeljenu. Na nas prigovor, dobili smo resenje Veca da je nas prigovor neosnovan, uz katastrofalno obrazlozenje kakvo nije zabelezeno u sudskoj praksi u poslednje vreme. Vece nas je, naime, uputilo da ce Novkovic imati prilike da pred sudom dokaze da nije kriv. Pretpostavka nevinosti koja je obavezna, ovde je zanemarena. Vece je trebalo da se izjasni da li je tuzilac pribavio dovoljno dokaza da bi se podigla optuznica. Umesto toga, ono izjavljuje da ce Novkovic imati priliku da dokaze da nije kriv.
Kada je rec o sastavu Veca, rekao bih da nije problem u tome da li su sudije poslusnici rezima, jer nisu sve sudije takve. Narocito u Beogradu, i vecim gradovima uopste, ima sudija koje sude po 

Jovo Popovic   Imam vise poverenja u sudije koje su pocetkom 90-ih godina sudile slucajeve sa politickom pozadinom, nego u ove sudije koje odjednom od pripravnika i strucnog saradnika postaju sudije i sude krivicna dela. Mi u Cacku imamo problem sa Okruznim sudom. Predrag Markovic, bivsi urednik Cacanskog glasa, odgovara za uvredu putem stampe jer je objavio pismo u kojem citalac politicki napada Radmila Misovica i druge koji pod firmom Upravnog odbora kosarkaskog kluba »Borac« sprovode politicku aktivnost. Sudija Opstinskog suda u Cacku, Vitomir Djordjevic, doneo je oslobadjajucu presudu. Ali je Okruzni sud ukida i izuzima sudiju, predmet dolazi sudiji Lazarevicu, on takodje donosi oslobadjajucu presudu, Okruzni sud je ukida i izuzima i njega. Sudija, cije ime necu pomenuti, vodi drugi postupak protiv tog istog Markovica, opet zbog nekog objavljenog pisma. U tom drugom predmetu kod treceg sudije, kod koga je dosao i prvi predmet, sudija donosi oslobadjajucu presudu, Okruzni sud je ukida, a sudija i drugi put donosi oslobadjajucu presudu, koju Okruzni sud opet ukida. Trecu oslobadjajucu presudu Okruzni sud preinacuje u optuzujucu i to je poruka sudiji – »sada znas sta treba da uradis«.

O svedocima

Natasa Rasic   Jedan od policajaca koji je obezbedjivao miting u Valjevu rekao je da nije mogao rukom da se zastiti zato sto je drzao demonstranta, a za to vreme Bogoljub Arsenijevic Maki ga je cetiri puta nogom udario u pleksus. Arsenijevic je, treba reci, mnogo nizi od policajca i ima diskusherniju tako da i ne moze da podigne nogu. Policajci su bili toliko zbunjeni unakrsnim pitanjima sudije da je to na kraju bilo smesno. Arsenijevica najvise tereti jedna pepeljara koja je pogodila policajca i rasklimatala mu zub, sto je kvalifikovano kao teska telesna povreda. Medjutim, kasnije se pokazalo da je jedan od policajaca koji su prisustvovali dogadjaju izjavio da je pepeljara doletela iz mase i da je Arsenijevic bio cak na dnu hodnika. Ali, policajci koji su pozvani trebalo je da svedoce lazno, trebalo je da kazu da ih je Arsenijevic gadjao pepeljarom, mada je u vazduhu letela kisa predmeta. I Arsenijevic i clanovi Gradjanskog otpora Valjeva tvrde da je to bila 

O advokatima

Gradimir Nalic   Ovde smo mi iz Fonda za humanitarno pravo i Jugoslovenskog komiteta pravnika. Ali su se u slicne odbrane ukljucivali i drugi advokati, kao Borovic iz Beograda, Domazet iz Nisa, Ciric iz Leskovca. Problem je sto se advokati u manjim mestima tesko odlucuju da brane ljude u oblasti zastite ljudskih prava. Mi sada pravimo mrezu advokata koja sada obuhvata kolege iz devet gradova. Ranije smo pozivali Advokatsku komoru na saradnju. Tek sada ona aktivno ucestvuje jer su advokati shvatili da definitivno moraju da zauzmu svoje mesto. Sa svoje strane i Republika bi trebalo da zamoli Komoru da pripremi tim advokata za odbranu ovakvih slucajeva.

Jovo Popovic   Kada je poceo pluralizam, u opozicione partije ukljucilo se mnogo advokata, ali i ljudi koji su spremni da svoja prava brane i fizicki. Tako se u Cacku stvorila pat pozicija: imaju oni svoje advokate i silu, ali to isto imamo i mi. Sve je dobro funkcionisalo do bombardovanja. Da nije bilo rata siguran sam da clanovi Gradjanskog parlamenta ne bi bili hapseni. Izvukli smo pouke i dosta se brzo organizovali. Na advokate u Cacku uvek se moze racunati.

O javnosti

Natasa Rasic   U Valjevu kruzi prica da je rezim zainteresovan da Bogoljub Arsenijevic Maki sto duze ostane u zatvoru. U tom gradu prvo je privedeno 13, a kasnije jos 9 ljudi. Maki je za Valjevce simbol gradjanskog i nenasilnog otpora, on je simbol svega sto je ispravno i dobro. Nije mi se 

Jovo Popovic   Kada je zbog akcija Gradjanskog parlamenta Cacak uhapsen i nas pravnik iz opstine, brzo smo se organizovali i usli u prostorije SUP-a iz kojih nismo hteli da izadjemo dok ga nisu pustili. Kasnije sam privodjen i ja i organizatori potpisivanja peticije za ostavku Slobodana Milosevica. Velika grupa ljudi je sa nama usla u policiju.

O medijima

Gradimir Nalic   Dobro je sto je Republika odlucila da prati ove slucajeve represije i sto ce na taj nacin pomoci i gradjanima i advokatima da shvate sta se u ovoj zemlji sprema. Za nas iz Komiteta pravnika Republika ce biti nasa redakcija, jer o ovim slucajevima treba da ostane pisani trag.
Novkovicev slucaj dobro prate Danas, Blic, Glas, dok Politika o tome nije zabelezila ni rec, mada novinarka dolazi i pise. Sto se radija tice, sve se svelo na mrezu ANEM i Studio B, dok strani mediji prate slucaj ne zato sto je progon neko cudo nego zato sto su ljudi kao Novkovic vesnici bure. Znacaj pisanja Republike utoliko je veci jer ce biti jos novih slucajeva, a nece imati ko o tome da pise. Bice tajnih optuznica, bice raznih cuda. Jer kad zakon omogucuje SUP-u da privodi ljude, kao sto je to bilo sa Miroslavom Hadzicem koji je odveden u izolaciju na osnovu uredbe o ratnom stanju, a mi ne znamo da li je ukinuta, sta ocekivati osim cuda.

Nebojsa Popov   Ustavni sud je nedavno zakljucio da skupstina nije obavezna da preispita uredbe iz ratnog stanja, sto je suprotno ustavu.

Natasa Rasic   Slucaj Bogoljuba Arsenijevica Makija je medijski dobro pokriven jer jezgro gradjanskog otpora u Valjevu cine novinari koji istog casa obavestavaju i domace i stane medije.

Rasterivanje i uterivanje straha

Dobrosav Nesic   Slucaj Ivana Novkovica objavili su svi mediji osim lokalnih, a kada nesto i napisu, to je negativno konotirano. Tako kazu da cistaci imaju muke posle mitinga jer ne stizu da pokupe boce »Dzoni Vokera« i kutije stranih cigareta. U Leskovcu se za vreme bombardovanja govorilo da grad ratuje protiv NATO-a. Poginulo je 57 rezervista i 13 policajaca, a o civilnim zrtvama se i ne govori. Ivan Novkovic je upalio zizak demokratije u Leskovcu koji je najvise propatio, a to najbolje znaju porodice poginulih i mnogi invalidi. Kada je na Novkovicev poziv izaslo 25 000 ljudi policija je pocela da hapsi, pa je u jednom trenutku bilo 19 uhapsenih, od kojih je devetoro onih koji su navodno ostetili nacelnikovu kucu. Osudjeni su na po osam meseci zatvora.

Bez prekretnickih dela nema ni preokreta

Nebojsa Popov   Ivan Novkovic i Bogoljub Arsenijevic su vec postali uvazene javne licnosti, o cemu je i nas list pisao. Ali, ovaj razgovor smo uprilicili radi razmatranja izgleda da njihova dela – stvaranje demokratske javnosti – postanu prekretnicka, a ne da bismo samo slavili njihov licni cin gradjanske hrabrosti ili jadikovali nad njihovom stradalnickom sudbinom. I mnogi drugi gradjani Leskovca, Valjeva, Cacka, Krusevca i drugih gradova takodje su se recito iskazali svojim prekretnickim delima, javno izrazavajuci kriticko misljenje o sadasnjem stanju i o neophodnim promenama. Izlazuci se rizicima za svoj gradjanski cin, mnogi su vec iskusili razlicite kazne i nevolje, ali ne odustaju od dalje borbe za demokratske promene.
Rizicima su izlozeni svi javni delatnici. U nas postaje sve vidljiviji procep izmedju legaliteta, koji namece i primenu onih normi koje su suprotne nacelima ustava i ljudskih prava, i uvazavanja legitimiteta bas tih nacela, bez kojih nema racionalnog opravdanja politickog i drustvenog poretka. Nije rec samo o tome da li ce se odredjeni pojedinac – sudija, advokat, tuzilac, policajac – prikloniti primeni nelegitimnih propisa ili ce biti privrzen nacelima koja legitimisu poredak. Izbegavanje primene propisa koji su samo prikriveno nasilje svakako je hrabar i castan cin. Ali, samo licnim cinom ne menja se ni status profesije – sudija, advokata, tuzilaca, policajaca – niti fakticki poredak. Povinovanje nelegitimnim normama dovodi u pitanje i samu profesiju pravnika, nezavisno od toga da li se ona obavlja u sudu, tuzilastvu, policiji, advokaturi ili zatvoru. Moze se razumeti sto se uvek, zbog straha ili iz karijerizma, nadju poslusnici koji ce primenjivati »varvariju pretvorenu u zakon«, kako se to nekada govorilo u demokratskom delu tradicije Srbije, ali je takva praksa samo jos jedan dokaz o odsustvu pravne drzave i vladavine zakona. Tek pravna drzava i vladavina zakona daju istinski dignitet pozivu pravnika.
U novije vreme, sve ucestalije prizivanje pravne drzave i vladavine zakona svakako zasluzuje odgovarajuce postovanje. Postovanje i podrsku zasluzuju i sva zalaganja za postovanje ljudskih prava i za opstu amnestiju svih osoba (ceni se da ih je preko 20 000) koje su izbegavale ucesce u ratovima. Ako su nas ratovi i doveli do ivice opste propasti, sasvim je razumljivo da treba obustaviti sve oblike ratnicke ideologije i politike. Bez toga su sve osude ratova licemerne. I vise od toga, nekaznjeni zlocinci ce da progone i kaznjavaju protivnike zlocina. To ne moze biti javni interes jedne normalne drzave, pa ni Srbije i Jugoslavije. U tom smislu je kod mnogih pravnika vec doslo do preokreta u svesti, ali ne toliko i u prakticnom delanju. S visestranim porazima rezima lisenog elementarnog legitimiteta, izgleda da nestaju oni koji ce ga istinski braniti.