Broj 222-223

Dogadjanja

Burna jesen patrijarha Pavla

Zbivanja na politickoj sceni na kojoj umorna Srbija 
trazi svoju dusu odrazila su se i u Crkvi

Nisu, naravno, poznati svi detalji o toku ovogodisnjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora koji je okupio sve arhijereje iz zemlje i inostranstva vrata svecane dvorane su bila dobro zatvorena pa je saopstenje objavljeno jos uvece 17. septembra izazvalo iznenadjenje cak i medju boljim poznavaocima prilika u vrhu SPC. Zabunu je izazvalo ne ono sto u kratkom saopstenju stoji, vec ono sto je izostalo i sto je bilo najavljeno publikovanim dnevnim redom. Nema u njemu recimo ni reci o slozenom problemu odnosa sa MPC, a ostavka episkopa Atanasija, koju on uostalom najavljuje jos od 1995, obrazlozena je »zdravstvenim razlozima«. Iznenadjenja nema ni u pozivu opozicionim liderima da se »uzdignu iznad partijskih interesa« jer nije nepoznato to se nezvanicno i iz Patrijarsije potvrdjuje da je Crkva »razocarana nejedinstvom i neozbiljnoscu opozicije«, ali je nemalo iznenadjenje sto u saopstenju nema zahteva da Milosevic i njegova kamarila podnesu ostavke. To je, medjutim, ono sto je patrijarh ponavljao uoci Sabora i sto su brojne vladike u javnim nastupima ponavljale i u toku rada Sabora. Sam patrijarh je recimo 14. o. m. u Spieglu jasno kazao ime krivca za stanje u kojem se zemlja nalazi, vladika Amfilohije je opominjao da ne smemo dozvoliti da ostanemo »narod samoubica« dok je vladika Artemije bio jos precizniji »Krst na kojem je raspeto Kosovo istesan je u Beogradu«. U saopstenju ni sada nema ni naznaka neke dublje analize sunovrata u kojem smo se obreli, cemu su pripomogli ne samo brojni lideri opozicije vec i dobar broj vladika iz sadasnjeg sastava Sinoda i ovogodisnjeg saziva Sabora.
Prema svemu sto se zna, koplja su se na Saboru lomila oko »stanja u zemlji« ili, kako neki komentatori pomalo uprosceno kazu, »za i protiv Milosevica«. Jasno je da je jesen starog patrijarha vec politicki burna i da mu od kada je hrabro imenovao vinovnika nacionalne katastrofe ni na Saboru nije mirisao i cvetao sve sam bosiljak. U raspravama je bilo ostrih tonova i istina koje mirisu na pelen jer su problemi sve komplikovaniji. Blagi ton saopstenja jasno ukazuje da se poveci broj 


U saopstenju ni sada nema ni naznaka neke dublje analize sunovrata u kojem smo se obreli, cemu su pripomogli ne samo brojni lideri opozicije vec i dobar broj vladika iz sadasnjeg sastava Sinoda i ovogodisnjeg saziva Sabora
arhijereja protivio patrijarhu i ono je moralo biti izvestan korak nazad u odnosu na prethodna. U drzavnim glasilima kampanja protiv patrijarha je sve zesca i rezim ne krije da bi mu raskol u SPC godio. Spiker rezima g. Dacic tumaci petu Crkvenu zapovest »Moliti se Bogu za one koji su na vlasti« bukvalno u korist svoje partije, a predsedniku SANU g. D. Medakovicu je iznenada, posle punih deset godina, zasmetao politicki stav Crkve. »Sta ima da trazi bilo koje svesteno lice na mitingu«, cudi se g. Medakovic u Politici od 11. septembra, pri cemu ne krije da ovu vlast i samog g. Milosevica smatra nedodirljivim.
Da je u pitanju uistinu burna politicka jesen u Crkvi govori i dogadjaj kakav se u nasoj Crkvi ne pamti. U glasilu rasko-prizrenske eparhije Sveti knez Lazar broj 2. za 1999. g. M. M. Petrovic hrabro i ostro kritikuje, sa jakim argumentima, rad Sinoda i Sabora a povod mu je ustolicenje episkopa Filareta, koje je Republika komentarisala jos uoci cina hirotonije. Episkop Filaret je, citamo, »nedozreo, u veri nedoucen, i nezdravom ekumenizmu naklonjen, porocima sklon« ali je izabran da se »zadovolji necija sujeta i pohlepa« buduci da »mocnici vrse pritisak«. »Prvo je dogovoreno« kaze g. Petrovic »ko ce biti izabran pa je zbrzana« izraz je g. Petrovica »epikleza«, odnosno misticni cin zazivanja Duha svetoga koji prethodi cak i otvaranju Sabora. Hrabro se nadalje ukazuje na nepravilnosti oko raspodele humanitarne pomoci pa se pominju i »pirovi po hotelima«.
Burna zbivanja na politickoj sceni na kojoj umorna Srbija trazi svoju dusu odrazila su se i u Crkvi. Ima dobrih znakova koji govore da stari patrijarh nece lako uzmaci jer, ipak, dolaze u Crkvi vremena preispitivanja svega onoga sto se zbivalo i u drustvu i u Crkvi tokom ove decenije, u kojoj ni brojne vladike nisu bile samo svedoci vec i saucesnici. Nisu dovoljne samo pateticne besede nuzna je hrabra analiza za koju g. Petrovic nudi primer u glasilu Sveti knez Lazar. Odnos snaga i u Sinodu i u Saboru ce se menjati, bice koraka i napred i nazad, ali ostaje nada da ce se jednom iskoraciti u susret novim vremenima i nuznim promenama. Hriscanska javnost je umorna od cutanja i ucutkivanja, ona se polako oslobadja straha i od vlasti i od najtvrdokornijih s tom vlascu sraslih predstavnika jerarhije.

Mirko Djordjevic  



© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar