Nisu, naravno, poznati svi detalji o toku ovogodisnjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora koji je okupio sve arhijereje iz zemlje i inostranstva – vrata svecane dvorane su bila dobro zatvorena – pa je saopstenje objavljeno jos uvece 17. septembra izazvalo iznenadjenje cak i medju boljim poznavaocima prilika u vrhu SPC. Zabunu je izazvalo ne ono sto u kratkom saopstenju stoji, vec ono sto je izostalo i sto je bilo najavljeno publikovanim dnevnim redom. Nema u njemu recimo ni reci o slozenom problemu odnosa sa MPC, a ostavka episkopa Atanasija, koju on uostalom najavljuje jos od 1995, obrazlozena je »zdravstvenim razlozima«. Iznenadjenja nema ni u pozivu opozicionim liderima da se »uzdignu iznad partijskih interesa« jer nije nepoznato – to se nezvanicno i iz Patrijarsije potvrdjuje – da je Crkva »razocarana nejedinstvom i neozbiljnoscu opozicije«, ali je nemalo iznenadjenje sto u saopstenju nema zahteva da Milosevic i njegova kamarila podnesu ostavke. To je, medjutim, ono sto je patrijarh ponavljao uoci Sabora i sto su brojne vladike u javnim nastupima ponavljale i u toku rada Sabora. Sam patrijarh je recimo 14. o. m. u Spieglu jasno kazao ime krivca za stanje u kojem se zemlja nalazi, vladika Amfilohije je opominjao da ne smemo dozvoliti da ostanemo »narod samoubica« dok je vladika Artemije bio jos precizniji – »Krst na kojem je raspeto Kosovo istesan je u Beogradu«. U saopstenju ni sada nema ni naznaka neke dublje analize sunovrata u kojem smo se obreli, cemu su pripomogli ne samo brojni lideri opozicije vec i dobar broj vladika iz sadasnjeg sastava Sinoda i ovogodisnjeg saziva Sabora.
Prema svemu sto se zna, koplja su se na Saboru lomila oko »stanja u zemlji« ili, kako neki komentatori pomalo uprosceno kazu, »za i protiv Milosevica«. Jasno je da je jesen starog patrijarha vec politicki burna i da mu – od kada je hrabro imenovao vinovnika nacionalne katastrofe – ni na Saboru nije mirisao i cvetao sve sam bosiljak. U raspravama je bilo ostrih tonova i istina koje mirisu na pelen jer su problemi sve komplikovaniji. Blagi ton saopstenja jasno ukazuje da se poveci broj