Broj 222-223

Dogadjanja

Burna jesen patrijarha Pavla

Zbivanja na politickoj sceni na kojoj umorna Srbija 
trazi svoju dusu odrazila su se i u Crkvi

Nisu, naravno, poznati svi detalji o toku ovogodisnjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora koji je okupio sve arhijereje iz zemlje i inostranstva – vrata svecane dvorane su bila dobro zatvorena – pa je saopstenje objavljeno jos uvece 17. septembra izazvalo iznenadjenje cak i medju boljim poznavaocima prilika u vrhu SPC. Zabunu je izazvalo ne ono sto u kratkom saopstenju stoji, vec ono sto je izostalo i sto je bilo najavljeno publikovanim dnevnim redom. Nema u njemu recimo ni reci o slozenom problemu odnosa sa MPC, a ostavka episkopa Atanasija, koju on uostalom najavljuje jos od 1995, obrazlozena je »zdravstvenim razlozima«. Iznenadjenja nema ni u pozivu opozicionim liderima da se »uzdignu iznad partijskih interesa« jer nije nepoznato – to se nezvanicno i iz Patrijarsije potvrdjuje – da je Crkva »razocarana nejedinstvom i neozbiljnoscu opozicije«, ali je nemalo iznenadjenje sto u saopstenju nema zahteva da Milosevic i njegova kamarila podnesu ostavke. To je, medjutim, ono sto je patrijarh ponavljao uoci Sabora i sto su brojne vladike u javnim nastupima ponavljale i u toku rada Sabora. Sam patrijarh je recimo 14. o. m. u Spieglu jasno kazao ime krivca za stanje u kojem se zemlja nalazi, vladika Amfilohije je opominjao da ne smemo dozvoliti da ostanemo »narod samoubica« dok je vladika Artemije bio jos precizniji – »Krst na kojem je raspeto Kosovo istesan je u Beogradu«. U saopstenju ni sada nema ni naznaka neke dublje analize sunovrata u kojem smo se obreli, cemu su pripomogli ne samo brojni lideri opozicije vec i dobar broj vladika iz sadasnjeg sastava Sinoda i ovogodisnjeg saziva Sabora.
Prema svemu sto se zna, koplja su se na Saboru lomila oko »stanja u zemlji« ili, kako neki komentatori pomalo uprosceno kazu, »za i protiv Milosevica«. Jasno je da je jesen starog patrijarha vec politicki burna i da mu – od kada je hrabro imenovao vinovnika nacionalne katastrofe – ni na Saboru nije mirisao i cvetao sve sam bosiljak. U raspravama je bilo ostrih tonova i istina koje mirisu na pelen jer su problemi sve komplikovaniji. Blagi ton saopstenja jasno ukazuje da se poveci broj 


U saopstenju ni sada nema ni naznaka neke dublje analize sunovrata u kojem smo se obreli, cemu su pripomogli ne samo brojni lideri opozicije vec i dobar broj vladika iz sadasnjeg sastava Sinoda i ovogodisnjeg saziva Sabora
arhijereja protivio patrijarhu i ono je moralo biti izvestan korak nazad u odnosu na prethodna. U drzavnim glasilima kampanja protiv patrijarha je sve zesca i rezim ne krije da bi mu raskol u SPC godio. Spiker rezima g. Dacic tumaci petu Crkvenu zapovest – »Moliti se Bogu za one koji su na vlasti« – bukvalno u korist svoje partije, a predsedniku SANU g. D. Medakovicu je iznenada, posle punih deset godina, zasmetao politicki stav Crkve. »Sta ima da trazi bilo koje svesteno lice na mitingu«, cudi se g. Medakovic u Politici od 11. septembra, pri cemu ne krije da ovu vlast i samog g. Milosevica smatra nedodirljivim.
Da je u pitanju uistinu burna politicka jesen u Crkvi govori i dogadjaj kakav se u nasoj Crkvi ne pamti. U glasilu rasko-prizrenske eparhije Sveti knez Lazar – broj 2. za 1999. – g. M. M. Petrovic hrabro i ostro kritikuje, sa jakim argumentima, rad Sinoda i Sabora a povod mu je ustolicenje episkopa Filareta, koje je Republika komentarisala jos uoci cina hirotonije. Episkop Filaret je, citamo, »nedozreo, u veri nedoucen, i nezdravom ekumenizmu naklonjen, porocima sklon« ali je izabran da se »zadovolji necija sujeta i pohlepa« buduci da »mocnici vrse pritisak«. »Prvo je dogovoreno« – kaze g. Petrovic – »ko ce biti izabran pa je zbrzana« – izraz je g. Petrovica – »epikleza«, odnosno misticni cin zazivanja Duha svetoga koji prethodi cak i otvaranju Sabora. Hrabro se nadalje ukazuje na nepravilnosti oko raspodele humanitarne pomoci pa se pominju i »pirovi po hotelima«.
Burna zbivanja na politickoj sceni na kojoj umorna Srbija trazi svoju dusu odrazila su se i u Crkvi. Ima dobrih znakova koji govore da stari patrijarh nece lako uzmaci jer, ipak, dolaze u Crkvi vremena preispitivanja svega onoga sto se zbivalo i u drustvu i u Crkvi tokom ove decenije, u kojoj ni brojne vladike nisu bile samo svedoci vec i saucesnici. Nisu dovoljne samo pateticne besede – nuzna je hrabra analiza za koju g. Petrovic nudi primer u glasilu Sveti knez Lazar. Odnos snaga i u Sinodu i u Saboru ce se menjati, bice koraka i napred i nazad, ali ostaje nada da ce se jednom iskoraciti u susret novim vremenima i nuznim promenama. Hriscanska javnost je umorna od cutanja i ucutkivanja, ona se polako oslobadja straha i od vlasti i od najtvrdokornijih – s tom vlascu sraslih – predstavnika jerarhije.

Mirko Djordjevic  



© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar