Pre nekoliko dana cuo sam za ideju dopisnika Slobodne Evrope da anketira gradjane Cacka i licnosti sa opozicione politicke scene pitanjem: »Za sta je kriv Slobodan Milosevic?« Kao sve sjajne ideje i ova me je odusevila svojom jednostavnoscu i preciznoscu sa kojom bi kao na dlanu pokazala svu nesrecu sto nas je zadesila u likovima i delima ovdasnje pozicije.
Zaista, sta nam je u stvari skrivio taj covek?
Sto se mene tice, nikada mu necu oprostiti sto je onu ogromnu energiju i nezadovoljstvo narodno s kraja osamdesetih, energiju koja je sirom Istocne Evrope rusila totalitarne rezime, on ovde, za potrebe svog pohoda na vlast, preusmerio na mrznju prema drugim narodima bivse Jugoslavije i izarcio u cetiri krvava pljackaska pohoda. Meni je Milosevic skrivio sam projekat »srpskog nacionalnog interesa« i ne bih se osecao mnogo bolje da je onomad uspeo da napravi Veliku Srbiju. Medjutim, kada bi pitali srpsku opoziciju, njima bi delom bilo krivo sto je Srbija do Tokija dobijena na noz a izgubljena na rec, delom bi osudili ratove zato sto su nam nicim izazvali sankcije, a svi bi se zdusno slozili da je Milosevicev haski greh to sto ih je za ovih desetak godina tako zestoko pokrao. U novcu, ili u glasovima, tu izgleda nema razlike. Jer, ovo pomeranje tezista problema sa nacionalistickog na dzeparoski plan jeste dobar povod da se zapitamo koliko su sadasnji srpski opozicionari zaista reseni da nas po svom dolasku na vlast povedu putem promena, a koliko su spremni samo da ulete u cizme djeneralske politike, burazerske ekonomije i provincijalske kulture, koje im je Milosevic tako lepo razgazio. Uostalom, zar prica o tracenju iskusnih revolucionarnih potencijala olicenih u karnevalskom trazenju pravde i istine nema i svoj opozicioni paragraf?
Ako zaista zele promene svom narodu, srpski opozicioni velikasi bi pre svega morali da prestanu sa precutkivanjem, podilazenjem, a neki i sa raspaljivanjem srpskog nacionalizma. Morali bi da uzmu osiromasenje naroda za putokaz do aktera glavne krivice, prema famoznom receptu iz vremena afere Votergejt: »Ako niste sigurni odakle dolazi problem, samo pratite tragove novca«. Dakle, na prvo mesto ide pitanje: »Ko je u poslednjih 10 godina u nase ime ubijao i palio sirom bivse Jugoslavije?«, pa tek posle odgovor: »Oni koji su se nakrali zlata! Kako na ratistima, tako i ovde«.
U protivnom, ostacemo gladni i pravde i istine i hleba, a i nesudjeni vodji u promene ce se i dalje zamlacivati na sve manje posecenim mitinzima, jadikujuci skupa sa Milosevicem sto njegova vizija Velike i Bogate Srbije osta sanak pusti.
Ili ce nam biti kalif umesto kalifa, svejedno je.