Dinko Sakic, upravnik logora Jasenovac tokom 1944. godine, osudjen je pocetkom oktobra na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Kaznjen je zbog zlocina nad civilnim stanovnistvom. Ustav Republike Hrvatske ne priznaje smrtnu kaznu, ali ce oktobarska presuda, zbog Sakicevih godina, biti dozivotna. Sudjenje Sakicu je trajalo pola godine. Mnogi svedoci, preziveli logorasi, nisu dosli na sudjenje, uglavnom zbog straha od represalija. Na jasenovackom stratistu je za vreme Sakicevog zapovednistva ubijeno oko 2000 ljudi. Ovi ljudi su baceni u Savu ili u krematorij Ciglana samo zato sto nisu bioloski bili Hrvati ili zato sto nisu bili pristalice ustaske drzave. 
U avgustu, dok je sudjenje Sakicu bilo u jeku, Hrvatsku je posetila ekipa CNN-a. Kristijana Amanpur je razgovarala sa Sakicevim advokatom, te trojicom hrvatskih antifasista, rodjenih posle sloma NDH. Razgovori su bili ispresecani nacistickim grafitima sa zidova u Hrvatskoj, porusenim partizanskim spomenicima i drugim tragovima necovestva. Deo CNN filma je emitovan na HTV, ali je drzavna TV odmah uzvratila udarac. Batina je bila u rukama drzavnih cinovnika, profesora univerziteta, ministra pravosudja.
Sakic, koji je pre pola stoleca emigrirao u Argentinu, tamo je bio dobar sused, cutljiv covek koji je volterovski obradjivao svoj vrt. Iz zatvora, pre izricanja presude, poslao je otvoreno pismo Vladimiru Primorcu, uglednom hrvatskom pravniku. U pismu kaze da je »ponosan na svoje seljacko poreklo i svoje ustastvo«, jer se »borio za ostvarenje hrvatske drzave i branio bioloski opstanak hrvatskog naroda«. Sakic pita Primorca zna li ko je likvidirao »desetak tisuca Hrvata samo u okolici Maribora i na kriznom putu«, sve do Vukovara i Ovcare. Ovo pismo je objavljeno u svim hrvatskim novinama, samo u jednima uz komentar.