Ekonomska jesen, ili jesen ekonomije, svejedno, zapocela je gegovima starog rezimskog kalupa, od kojih je najupadljiviji bio onaj s dinarom. Pocetkom oktobra marka je skocila na 20 dinara, a rast snage monetarnog udara poceo je, kao po komandi, nakon tvrdnji s vrha drzave da devalvacije nece biti. Isti su, dabome, optuzili Crnu Goru i Republiku Srpsku za pumpanje marke i tako trose vec olinjali model prebacivanja krivice za poslove na svom terenu. Naime, Savezna vlada je pre godinu dana prekinula platni promet sa RS, Crna Gora u finansijama zajednicke drzave ucestvuje samo sa dva do pet odsto, pa je njihov uticaj na srpsko devizno trziste marginalan. I sama pomisao da bi CG i RS digle DEM na 20 dinara radi kupovine na crno u Srbiji je smesna, jer kod kuce su to mogle jeftinije. U svakom slucaju, srpskim vlastima, i istim u federaciji, ostalo je napismeno da je maksimalan rast marke, koji drzava trenutno moze da zakoci, 20 dinara.
Marka je krajem oktobra pala na 17 dinara, na koliko nezavisni ekonomisti procenjuju njenu realnu vrednost, vec ugradjenu u cene. O devalvaciji se, medjutim, i dalje suska po stampi, cak i posle privodjenja novinara nezavisnih glasila na informativne razgovore u SUP, zbog najava da bi drzava i zvanicno mogla da prizna da marka vredi vise od sest dinara. Krug je, za sada, a sa zvanicne strane, zatvorio premijer Mirko Marjanovic, ritualnom recenicom za takve prilike: »Moramo da sacuvamo cenovnu i valutnu stabilnost«.

Do iznad grla

Sa kalupa za programiranje kontrolisanog haosa otisnuta je i »obnova zemlje sopstvenim snagama«, odnosno preraspodelom preostalih para. Posle vanserijskih nameta, kao sto su dnevnice solidarnosti i placanje doprinosa pre isplate zarada, ponovo je zakotrljana vest sa drzavnog vrha da narod jos ima novca, nekih dve-tri milijarde maraka, sto je, po uhodanom scenariju, bio horski poziv na otimacinu. Savezna ministarka Borka Vucic, poznata i kao autor price o bogatstvu u slamaricama, javno je okusala validnost iste tuzeci sve lidere SZP za uvredu casti i ugleda, a koji bi joj bili popravljeni sa dva miliona dinara. Savetnik predsednika SRJ Zoran Lilic vec je ojadio Glas javnosti za 270 000 dinara, potpredsednik srpske Vlade Milovan Bojic tek ce opeljesiti, a ostali se verovatno spremaju na opipavanje terena na kojem mozda ima jos nesto novca i imovine za 

Ko ce koga grejati

Iz jesenjeg politicko-ekonomskog miljea pomalja se jos jedna podela – ko ce koga grejati na zimu. Potpredsednik Savezne vlade Tomislav Nikolic izjavio je da drzavne vlasti nece sputavati doturanje humanitarne pomoci Evropske unije gradovima u Srbiji u kojima je opozicija na vlasti. Osim sto je time javno naznacio da u zemlji postoje dve vlasti, Nikolic je najavio da ce rezim kontrolisati koriscenje strane pomoci, porucujuci da, posto je ona besplatna, grejanje stanova treba da bude besplatno. Prvi zimski poen bi tako trebalo da pripadne rezimu zbog tek ustanovljene brige za standard gradjana.
U Beogradu je situacija nesto komplikovanija, jer je on, mada zvanicno opozicioni, geografski bedem Dedinja. Da bi to i ostao, a prema zamisli radikala u Skupstini grada, treba nad prestonicom uvesti prinudnu upravu.
I druge radnje na formiranju »oslonca na sopstvene snage« u Beogradu veoma su upadljive. Recimo, po provinciji su opeljeseni energetski objekti da bi se zakrpili ratom osteceni u Beogradu, a stigao je i ruski gas kojeg koristi 82% toplana u glavnom gradu. Pocelo je i grejanje, a i zagrevanje svih vrsta.
Sudeci po izvestaju RTS-a, najupadljivije bi trebalo da bude ono o obnovi zemlje. Dugo se ekranom vrtela recenica Milovana Bojica da »Srbija danas ima 103 gradilista, ona je zemlja u kojoj se radi najvise na svetu«. Nekako u isto vreme Savezni zavod za statistiku objavio je podatak o padu gradjevinskih radova za 11% u odnosu na proslu godinu (kada je radilo pola kapaciteta), ali se ta cinjenica valjda izgubila u poplavi pompeznih rezimskih parola o »novom nju dilu«, »zamajcu reformi« i slicno. Samoobmani ucestvovanja u podizanju virtuelnih objekata podlegla je i ona manjina radno sposobnog stanovnistva koja jos ima stalno zaposlenje i radnu obavezu da klice »novim graditeljima«. Ko su oni, odnosno ko nisu, objasnio je Slobodan Milosevic 11. oktobra u Leskovcu: »Gradjani ne treba da se zavaravaju da obnovu zemlje mogu da obnove oni koji se toboze u ime napretka vuku u vecernjim satima ulicama nasih gradova«. Predsednik SRJ je to rekao prilikom otvaranja lokalne zeleznicke stanice (obnovljene), pred oko 20 000 ljudi autobusima dovezenih iz Lebana, Medvedje, Vranja, Vladicinog Hana, Surdulice, Bosilegrada i Nisa. Festa je, prema najskromnijoj proceni Odbora za ljudska prava u Leskovcu, stajala pola miliona dinara, odnosno 20 tona humanitarne pomoci.

Izbledele maske uspeha

Karakteristicnu poruku toj novoj feli ljudi – virtuelnim aktivistima – uputila je Savezna vlada, saopstavajuci da »jugoslovenska privreda pokazuje izrazitu vitalnost. Pored intenzivnog procesa obnove zemlje, raste industrijska proizvodnja i spoljnotrgovinska razmena«. Zvanicna statistika je, medjutim, obelodanila da je trgovina sa svetom za devet meseci ove godine bila upola manja nego u istom periodu lane, da je istovremeno industrijska proizvodnja pala za 28,7%, odnosno da je u poredjenju sa onom iz 1991. bila niza za 60%.