Beogradski centar za ljudska prava promovisao je 19. oktobra dve, za nase prilike kapitalne, studije o ekonomskim i socijalnim pravima u Jugoslaviji. Ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava zbornik je radova eksperata iz tih oblasti, pripremljenih za tri okrugla stola 1998. godine. Rezultati njihovih istrazivanja ukazuju, kako pise u predgovoru knjige, na dramaticno ugrozavanje ekonomskih i socijalnih prava i na cinioce i teskoce koje ometaju njihovo ostvarivanje. Neprihvatanje ekonomskih reformi i odbijanje medjunarodne saradnje imenuju se za glavne razloge niskog nivoa ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava.
Deo tih istrazivanja dr Aleksandra Jovanovic i dr Slobodanka Nedovic koristile su za knjigu Stanje ekonomskih i socijalnih prava u SR Jugoslaviji. Pisana u formi izvestaja o sprovodjenju medjunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u SRJ, knjiga nudi uporedno tumacenje pomenutih prava prema svetskim konvencijama i domacim propisima. Autorke posebno ukazuju na disproporciju formalno odredjenih i realno ostvarenih prava i to potkrepljuju obiljem podataka (doduse, do 1998. godine).
»Od tada se nista nije popravilo«, smatra Nedovic, a za ilustraciju tempa pada standarda nudi podatak da je do 1991. za potrosacku korpu cetvoroclane porodice bila dovoljna prosecna plata, dok su sedam godina kasnije bile potrebne 2,2 plate. Ipak, Jugoslavija je svoj poslednji izvestaj Komitetu za ljudska prava podnela 1984. i tek kada se u drzavnim krugovima saznalo za projekat Beogradskog centra pocela je priprema paralelnog izvestaja.
Zapazanje dr Jovanovic je da su ekonomska i socijalna prava kod nas normativno visoko postavljena, ali da drzava ne moze da ih isporuci, sto je posledica neefikasne privrede koju je stvorio aktuelni rezim zatvarajuci tako unutrasnji zid sankcija. Unutar njega se, kako je naveo jedan od autora zbornika radova, dr Darko Marinkovic, prvi put u istoriji Srbije dogodilo da je Albanija nadmasi na podrucju standarda. Dok je prosecna plata ovde ispod 70 DEM, u Albaniji iznosi 200, u Bugarskoj 230, a u Makedoniji 370 DEM. On je izneo i podatak da u sivoj ekonomiji radi vise od 50 odsto svih zaposlenih i zapazanje UGS »Nezavisnost«, u kojem je direktor Centra za istrazivanja, da su ljudi zaplaseni i za goli zivot. Clan rukovodstva prodrzavnog Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije, Dragan Radulovic, tvrdi da se socijalna i sindikalna prava u SRJ ostvaruju u uslovima najtezim u svetu, opterecenim stalnim nagovestajima rata od strane sistema koji cesto ima karakter rusilackog, dok je radnistvo gurnuto na margine zbivanja.
Zbog svega toga jasna je namera celog projekta da se, kako rece dr Vojin Dimitrijevic, direktor Beogradskog centra, skrene paznja na onu vrstu ljudskih prava koja traze ucesce drzave da bi se postigla socijalna pravda, a koja su zaboravljena. On je izneo ocenu autora projekta da sada imamo vise gradjanskih prava nego 1980. godine, ali da su ekonomska i socijalna prava nekad bila bolje zagarantovana. Ili, kako navodi dr Nedovic, sada je mnogo manje socijalne sigurnosti nego u bivsoj socijalistickoj Jugoslaviji i zbog toga su primetni signali da raste zal za »starim dobrim vremenima«.