»Mi zelimo da radimo i da svoje proizvode prodajemo normalno na trzistu, da za izvrseni rad primamo pristojnu zaradu i da normalno zivimo sa svojim porodicama«, navodi se u zahtevima oruzara koji su 5. oktobra poceli sa svakodnevnim protestima na trgu Kod Krsta. Najavljujuci proteste, sindikat fabrike je istakao da se najveci broj radnika nalazi na placenom odsustvu sa mesecnim primanjima u visini od 20 nemackih maraka.
»Od ukupnog broja zaposlenih, 3800 radnika je vec godinama van fabrike, na buvljacima i prodajuci cigarete obezbedjuju egzistenciju svojih porodica, dok 2100 radnika, koji imaju tu srecu da rade, mesecno primaju u proseku 1700 dinara«, rekao je predsednik sindikata Zoran Nedeljkovic.
On je istakao spremnost da se »ide do kraja, sve dok onima koji su nas doveli dovde ne vidimo ledja«.
Organizator protesta, sindikat fabrike, istice da su zahtevi iskljucivo sindikalni, ali da je nemoguce odvojiti polozaj zaposlenih i status fabrike od politicke situacije u zemlji.
»Nasi zahtevi su opravdani. Nasa fabrika se svela na politicki komitet kojim se upravlja iz Beograda. Direktori ne vode racuna o fabrici i radnicima, vec odlaze po svoje misljenje u Beograd«, rekao je sekretar sindikata Dragutin Stanojlovic i upozorio: »Hteli su rat, imace rat«.
Za razliku od ranijih protesta kojima je prisustvovao mnogo veci broj radnika, ovim protestima nije se prikljucila vecina zaposlenih. Objasnjenja ima mnogo, od cinjenice da je veliki broj radnika napustio fabriku, do otvorenih kritika radnika da je taj isti sindikat organizovao docek predsedniku Vlade Mirku Marjanovicu, zahtevajuci od radnika »aplauz za predsednika«.
Protest se odvija iz dana u dan sa sve zescim optuzbama na racun rukovodstva fabrike i drzavnog vrha. I jedni i drugi ostaju, za sada, gluvi na sve te kritike. Ocekujuci, valjda, da ce se i ovaj protest zavrsiti jednom od isplata.