Broj 226

Dogadjanja

Susedi

Vlast i izbori u Hrvatskoj

Odlukom Poslanickog kluba HDZ-a 12. novembra trebao je biti raspusten Zastupnicki dom Hrvatskog narodnog sabora, kojemu inace mandat istice 28. novembra. Sredisnjica je tako odlucila nakon sto je njen i drzavni predsednik smesten u bolnicu. Kada je postalo ocito da je Franjo Tudjman tesko bolestan, a da je na pomolu vakuum vlasti, ovaj dom je ostao u Saboru zahvaljujuci konsenzusu HDZ i opozicije.
Prema ustavu Republike Hrvatske, izbori se moraju odrzati najvise 60 dana nakon isteka mandata ili raspustanja Sabora, odnosno 28. januara. Izbori za Zastupnicki dom su zakazani za 22. decembar.
U cast ovogodisnjih izbora opet je promenjen izborni zakon. Godine 1999. primenjivace se proporcionalni izborni sistem u deset plus jednoj izbornoj jedinici. Ovu zasebnu jedinicu cini hrvatska dijaspora, ona iz BiH, zadnja posta Herceg-Bosna.
Oko 795 000, odnosno cetvrtina punoletnih gradjana Hrvatske, uclanjena je u neku politicku stranku. Do Sabora je stiglo 16 stranaka, od 84 koliko ih ima u Hrvatskoj. Medju njima 30 stranaka je nepobitne desne orijentacije, 12 stranaka se mogu definisati kao leve, a 30 stranaka ima ime, ali ne i ideologiju. Najbrojnija je HDZ 426 000 clanova, Hrvatska pucka stranka Tomislava Mercepa ima 100 000, Hrvatska kriscanska demokratska unija i Hrvatska stranka prava 40 000, odnosno 30 000 clanova. To su stranke kod kojih broj clanova ne korespondira sa brojem glasaca. HSLS je podelila 14 000 clanskih karata, SDP 9500, IDS 4100. To su stranke za koje glasaju i oni koji nisu njihovi clanovi.


U ringu

Sustina slogana sa kojima se startovalo u izbornoj trci je diskvalifikacija suparnika »svi su dobri, ali mi smo bolji« slogan je HDZ-a; »Ha, ha, ha, ha hadeze, HNS zna bolje«; »Mi mislimo ozbiljno« i »Stalozeno« (SDP); »Vratimo osmijeh Hrvatskoj«, uozbiljila se LS; »Dajte nam glas za hrvatski spas«, kamci Preporodno prosperitetna Hrvatska.



Postoje dve opozicione izborne koalicije takozvana splitska, formirana je u maju mesecu. Nju cine SDP i Hrvatska socijalno-liberalna stranka (HSLS). Drugu oporbenu koaliciju cine stranke »porecke skupine« Hrvatska seljacka stranka, Liberalna stranka, Istarski demokratski savez, Hrvatska narodna stranka. Veca, »splitska koalicija« napustila je »Porecku skupinu«, ali pri tom nije zalupila vratima. Prema predizbornim istrazivanjima javnog mnenja, koalicija SDP i HSLS bi, efektom sinergije, dobila 35,7 odsto glasova biraca vise nego da ove dve velike stranke nastupaju pojedinacno. Tada bi dobile 33,4 odsto glasova. U obe varijante, samostalnih i koalirajucih stranaka, broj hrvatskih glasaca koji bi se odlucili za HDZ je medju 22,7 i 22,9 odsto. »Porecke stranke«, ako izlaze ujedinjeno, mogu racunati sa 16,5 odsto glasova. Predvidjeno je da koalicija 2+4 zajednicki izadje na izbore u nekim delovima Zagreba, Splitu, Dubrovniku, Puli i Rijeci. Dogovoreno je da ce, ako 2+4 pobedi, formirati koalicionu vladu, a nikako nece koalirati sa HDZ-om. HDZ nema nista protiv. Ni ona nece koalirati sa oporbom.
HDZ je u predizbornu kampanju krenula preko lisnice ukidanjem poreza na dodatnu vrednost za mleko, hleb, knjige, lekove. Kako je izracunala opozicija, time ce se prosecna hrvatska porodica mesecno okoristiti sa 50 kuna, odnosno 12 DEM. Nije razjasnjeno kakvu ce korist od ukidanja PDV-a imati porodice 320 000 nezaposlenih u Hrvatskoj ili 169 000 onih koji mesecima ne primaju plate. U Srbiji je mleko jeftino, ali ga nema, hleb pekari svojim platama ne mogu da kupe, lekova nema jer je drzava progutala ICN, a knjige su sanak pusti gladnog stanovnistva. Hrvatsko boljsevicko izmisljanje unutrasnjih i vanjskih neprijatelja korespondira sa JUL-ovskim: unutrasnji neprijatelji su politicki protivnici, vanjski neprijatelji se »prodaju za Judine skude« koje staju u »saku dolara«. Tu su jos ujedinjujuce »paklene lazi zutog tiska«, formiranje stranaka koje klikcu kako se bore protiv korumpiranog HDZ-a i bivsih komunjara iz opozicionih stranaka. Najsvezija stranka te vrste u Hrvatskoj je stranka Vladimira Veselice, otpadnika iz HDZ-a. Stranka se zove Preporodno prosperitetna Hrvatska, a osnovana je 12. novembra, bas na vreme da podnese izbornu prijavu. Tu je i njen vrsnjak, stranka Nova Hrvatska.
Hrvatska pred izbore pocela je lickanje antizapadnjackog imidza, dok ga Srbija zamazuje. Srbija se svadja sa RS u rasejanju. U dijaspori se HDZ-u nudi najmanje sest, a najvise 12 zastupnika. OEBS trazi da i bivsi gradjani Hrvatske imaju pravo glasa na izborima. Misli se pri tom na Srbe koji su cinili 12 odsto stanovnika Socijalisticke Republike Hrvatske. Srbi sa Kosova su u Srbiji »privremeno raseljena lica«, za koje ce na Kosovu izbore organizovati KFOR.
Uz samo 25 odsto glasova na izborima, uz satelitske partnere kao sto su Hrvatska stranka prava i Hrvatska kriscansko-demokratska unija, pacovske stranke, glasove dijaspore, predizborne smicalice i izborna potkradanja, HDZ bi se mogla naci nadomak izborne pobede.
Neizvesno je, medjutim, sta ce da bude sa sefom drzave i kada ce, i kakvih, izbora biti.

Tamara Kaliterna  


© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar