Broj 226

Kultura

Virtuelni crossover

Atanackovic miksuje slikovne i verbalne idiome koji se masovno i silovito emituju u nasem danasnjem okruzenju

Nedavno je u produkciji Centra za kulturnu dekontaminaciju objavljen CD-rom Dejana Atanackovica pod naslovom »Perfect Future Revision« koji je promovisan na posebno priredjenoj prezentaciji.
U sve cescim primerima jugoslovenskih stvaralaca, fenomen istovremene esteticke i eticke angazovanosti sve redovnije se moze identifikovati. Atanackovicev cv ukazuje da je ovaj Beogradjanin (rodjen 1969) umetnicki obrazovan u Beogradu (Skola za industrijsko oblikovanje), Milvokiju (SAD, Visoka umetnicka skola) i Firenci (Akademija lepih umetnosti na odseku za slikarstva), da izlaze od 1992, a samostalno od 1994, izmedju ostalog i u Firenci, Vrscu, Novom Sadu, Beogradu i dr. Iz ovoga se otkriva puni smisao povezanosti njegovog kretanja, upravo istinski kosmopolitizam, po mestima skolovanja i umetnickog delovanja u jednu usaglasenu iskustvenu komponentu u radu pune i zaokruzene autenticnosti.
Jedna ranije odrzana izlozba ili pak prezentacija rada sa ironicnim i iritirajucim nazivom »Savrsena buducnost« Dejana Atanackovica u istom ovom prostoru sastojala se iz tri segmenta: nekoliko minijaturnih svetlosnih kutija izradjenih po uzoru na reklamne bilborde, posebno izradjenom CD-romu koji se mogao pretrazivati na postavljenom kompjuteru i projekcije osnovnog rada na velikom platnu. U tehnoloskom pogledu ocigledno je da smo se suocili sa primerom upotrebe, pri cemu se mora istaci – sjajnim i ubedljivim, medija ekranske, racunarske i tehno-kulture. Emitovanje ovog rada protice u potpunoj tisini cime se paznja gledalaca fokusira na vizuelni i semanticki kompleks: njegove montaze u vidu elektronskih fotografija i kompjuterskih slika dogradjene su odredjenim dekontekstualizovanim parolama – kratkim, direktnim iskazima. Atanackovic miksuje slikovne i verbalne idiome koji se masovno i silovito emituju u nasem danasnjem okruzenju. Ovaj njegov rad ima i naslov »Screen savers 3« cime se ukazuje na tehnolosko poreklo i na jedan kontinuirani kreativni koncept koji se pretvara u mali radni ciklus. Autor je jednom prilikom istakao: Moj screen saver potpuno je antikomercijalan i antipropagandan, mada je najociglednije da u postupku upravo koristi striktni komercijalni i propagandni diskurs. Specijalnom, neautorizovanom preradom prizora i reci Atanackovic nas direktno uvodi u podrucje primene umetnicke, mas-medijske, kulturoloske i socijalne manipulacije koja se dozivljava kao najkarakteristicnija za ovdasnju politicku i propagandnu javnu sferu. Gotovo da ovi radovi imaju, zanemarujuci njihovu tehnolosku strukturu, istu komunikacionu svrhu i efekat kao grafiti-art u striktno urbanom podrucju, koji se takodje direktno obracaju masovnoj publici.


Atanackovic stoji na stanovistu da savremena umetnost napreduje samo tamo 
gde je jaka zelja za oslobadjanjem
A tu su dominantne nekolike teme kojima se on bavi, poput: efekti politike, posledice mas-medijske (aktivne i pasivne) manipulacije i posebno omiljena kod mladih umetnika strategija ideologije zavodjenja. Uz scene nasilja, represije, diskriminacije temeljnog ljudskog prava na izrazavanje, Atanackovic upisuje preuzete slogane koji lice na propagandu (politicku i ekonomsku) i tako uredjeni oni se putem postavljenih panoa i plakata izlepljenih na javnim mestima, Interneta ili galerijskih radova emituju kao cista autorska poruka upakovana u hipermodernu ambalazu advertajzinga. Oni po svom vidu pripadaju rodu vrlo sofisticirane (tehnoloski i znacenjski) angazovane umetnosti devedesetih godina koja je imala brojnih tragicnih i dramaticnih povoda.
Ovde se nastoji da se sto vise podstakne emocionalna (i intelektualna) reakcija posmatraca ciji su odbrambeni mehanizmi narocito u totalitarnim sistemima znatno oslabljeni delovanjem snaznog propagandnog pritiska. U tom, svesno projektovanom i realizovanom politickom i ideoloskom okruzenju, primalac poruke gubi moc rasudjivanja i tada nastupa ocekivani trenutak politicke (ili komercijalne) manipulacije kada je moguce sa njime ciniti apsolutno svaku prisilu – bez uslova za ikakav otpor. Zbog ovoga rad »Savrsena buducnost« Dejana Atanackovica primljen je kao direktna posledica identifikacije njegovih sadrzaja u danasnjem vremenu (dominantna crveno-crna kombinacija cita se i kao simbol vladajuce koalicione boje) a ona je pak pretocena reklamna poruka za koju je kao paradigmaticni uzor uzeta metodologija nacisticke (nacionalsocijalisticka – jos jedna koincidencija?) propagande koja je na ovom polju dala najopipljivije rezultate tridesetih godina. Ta izlozba–projekat dobila je time vid svojevrsne kulturne dekontaminacije (u savrsenoj saglasnosti sa institucijom u kojoj je priredjena). Atanackovic stoji na stanovistu da savremena umetnost napreduje samo tamo gde je jaka zelja za oslobadjanjem, kako je sam istakao, a istovremeno smatra da je taj mehanizam ocigledno primenljiv na sire sociokulturno podrucje koje takodje ima razloga i potrebu da se oslobodi dejstva svakovrsnih prisila.
U toku je epohalno trazenje novih puteva obracanja novom konzumentu umetnosti od koga se ocekuje odgovornost i kriticnost prema emitovanim-primljenim porukama koje ga svakodnevno bombarduju. Njihov delatnik u ovom slucaju je jedan mladi umetnik visokomoralnih nacela, uznemirene savesti i hrabrosti vlastitog angazovanja (po cemu ulazi u najuze jezgro potpuno posvecenih autora devedesetih godina u Jugoslaviji). A tehnicki i oblikovno majstorska prozetost tema epohe i supernove tehnologije, kako smo videli na njegovom CD-romu, u primeru rada Dejana Atanackovica ukazuje da se pojavio autor koji ne samo da savrseno vlada tim jezikom vec i da je spreman da se upusti u rizicne postupke socijalnog kriticizma kao vida otpora zatecenom stanju kojem se na dramatican nacin suzava prostor delovanja. Time se, naprotiv, prosiruje i upotpunjava krug onih za koje su upravo danas jedini relevantni odgovori – otpor i promene!
 
Jovan Despotovic  

 

© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar