U odredjenoj vrsti medija sve cesce nailazimo na vest, poput odjeka »glasa naroda«, da iz raznih gradova i sela predlazu da se Slobodanu Milosevicu, predsedniku SRJ, dodeli orden narodnog heroja. Prisecajuci se vremena Josipa Broza i ondasnjih povremenih kampanja za odavanje najvisih priznanja, mogli bismo reci da je sadasnji ritual nesto »vec vidjeno«. 
Ipak, nije sve bas isto. Ne samo kada je rec o pomenute dve licnosti, nego i po jednoj zaista neobicnoj pojavi. Naime, u Titovo doba kampanju za odlikovanje pratila je i kampanja za produzenje mandata. I obe su bile istrajne i efikasne. Sada, medjutim, teku dve kampanje, jedna za odlikovanje Milosevicu, i druga, preko istih medija, za izbor Seselja, doduse ne za najvise mesto u drzavi, vec za predsednika SRS, i ne kao glas citavog naroda nego samo »srpskih radikala«. Tako nesto, agitovanje za dva gospodara, bilo je »u ono vreme« nezamislivo. Jos novija je ponuda ne samo dva vec i vise gospodara, uglavnom samozvanaca–pretendenata na presto, dok se o izborima samo govori kao o necemu na dalekom i mutnom horizontu. Uostalom, dok je gospodara – jednog ili vise – istinski izbori nisu ni potrebni.