Pre nego sto je do poslanika Skupstine Srbije stigla i ideja o budzetu za 2000. godinu, Vlada im je ponudila krajnje intrigantski predlog – da u nepostojeci budzet udenu stavku o novim troskovima za predsednika Srbije. Vladajuca vecina u Skupstini prihvatila je igru i takoreci iz cuga usvojila Zakon o posebnim pravima i duznostima predsednika Republike, cak i ne pitajuci hoce li biti administrativnih smetnji za njegovo sprovodjenje.

Drugarska apanaza

Ono sto svi verovatno znaju jeste da su plate u Srbiji socijalna kategorija i da predsednik Srbije zacelo nije socijalni slucaj kojem zakonom treba zagarantovati socijalnu sigurnost. Republicki parlament verovatno je imao neke druge razloge da mu kao jedinom gradjaninu ove zemlje dodeli dozivotna primanja i privilegije. Aktuelni predsednik Milan Milutinovic, na celu je zemlje koja od prvog dana njegovog mandata ubrzano srlja u ekonomsku i socijalnu katastrofu. Danas je ta zemlja u bankrotu, posto je vrednost kapitala privrede manja od dugova inostranstvu, koji iznosi 13 milijardi dolara. Samo od prosle godine realne plate i penzije pale su za oko 40 odsto. Ipak, jedini ukaz o zagarantovanom standardu, i to dozivotnom, koji je nas predsednik potpisao, ukaz je o proglasenju zakona o njegovim privilegijama. Da li se tu radi o nekakvoj drugarskoj kompenzaciji za to sto M. Milutinovic ne sme da ode na Kosovo, za koje tvrdi da je deo Srbije kojom on rukovodi, niti u inostranstvo, jer ne zele da ga prime evropske i americke drzave. Ili je mozda cela stvar samo bizaran pokusaj da se bar jednom celniku rezima osigura dozivotna apanaza.

Posebna prava

Lane, 8. decembra, isti predsednik Srbije potpisom je proglasio Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica, kojim je, uz plate od 6 do 25 hiljada dinara, licna obezbedjenja, rezidencije, dozivotna izdrzavanja i drugo, otvorena mogucnost da ta prava koriste svi koji su bili na vlasti od donosenja Ustava 1990. Te godine, inace, prosecna plata u Srbiji iznosila je oko 600 maraka, lane 154, a sada 70. Zakon je izazvao nevidjen revolt gradjana, sindikati su zapretili generalnim strajkom, mediji su ga »krpili« sa svih strana i Skupstina ga je 28. decembra ukinula.
Sada je deo tog zakona, a koji se odnosi na predsednika Srbije, usvojen kao poseban akt. Iz lane donetih pa ukinutih predsednickih prava izbrisano je da mu se garantuje zastita »od napada na njegovu cast i dostojanstvo« i odredba o dozivotnom obezbedjenju clanova porodice. Sve ostalo, bukvalno od reci do reci, pretoceno je u nov zakon.

Tako, nas predsednik ima pravo na rezidenciju, vozni park i besplatan prevoz u svim vrstama saobracaja, licno obezbedjenje i platu za 20 odsto visu od najvece odredjene za drzavne funkcionere, koja mu pripada cak i ako prima penziju. Dok mu traje mandat, njegov supruznik (tako pise u zakonu) ima pravo da ne radi, s tim da mu se iz budzeta plati staz.
Kad predsednik prestane da obavlja funkciju, ima pravo na dozivotno licno obezbedjenje i obezbedjenje objekata, zatim na zaposleno osoblje za obavljanje administrativnih poslova, na sluzbeni automobil i vozaca i »pravo na obezbedjenje uslova za vrsenje odgovarajucih poslova, vezanih za funkciju koju je obavljao«. Ti poslovi nisu definisani Zakonom, ali je Vlada zaduzena da mu obezbedi uslove da ih obavlja.
Cim prestane da bude predsednik, imace pravo na penziju u iznosu 85 odsto plate predsednika Republike. Ako umre, dok je predsednik ili posle, njegov supruznik imace pravo na penziju u iznosu 75 odsto od one koju bi on imao. Ako je supruznik stariji od 55 godina, ima pravo na placen staz pet godina posle odlaska predsednika sa funkcije.

»Posebne obaveze«

Kao protivteza za privilegije, Zakonom su odredjene dve posebne duznosti predsednika. Prvo, »da savesno i odgovorno obavlja svoju funkciju i da se pridrzava Ustava i zakona«, dakle da se ponasa kao i svaki drugi funkcioner. A druga duznost je da »cuva tajnu i po prestanku obavljanja funkcije«. Osim sto Zakon otkriva da postoji samo jedna drzavna tajna koja je poverena predsedniku Republike, namece se i pitanje da li on mami M. Milutinovica da ostane na funkciji ili da ode. Ili izigrava probni balon za povratak ostalih delova lanjskog zakona o privilegijama izabranih lica.
U svakom slucaju, tri dana pre stupanja »predsednickog zakona« na snagu, Fond za razvoj demokratije pokrenuo je pred Saveznim ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti tog akta. Fond tvrdi da je davanje dozivotnih privilegija predsedniku Srbije suprotno saveznom i republickom ustavu, kaznenim zakonima na oba nivoa i ostalim iz krivicne oblasti, takodje i medjunarodnim ugovorima i propisima koje je SRJ prihvatila. Pobednik na gradjanskim izborima, sa devizom »I Srbija i svet«, a sada budzetski predsednik koji sigurno nece iskoristiti pravo na besplatan prevoz autobusom, a pogotovo ne u svim pravcima, jos ni rec nije rekao o zakonu o sebi. Samo ga je odobrio.