Jos krajem leta, i mi i Evropa govorili smo o predstojecoj strasnoj zimi u Srbiji. Dok je Crna Gora oslobodjena sankcija na uvoz nafte, a o Kosovu ionako brinu drugi, razmisljalo se kako spasiti Srbiju od smrzavanja a, istovremeno, pokazati i zainteresovanost Evrope za gradjane Srbije. Opozicija, slobodni gradovi i ekspertska grupa G 17, napravili su tada projekat »Energija za demokratiju« koji su ponudili zvanicnicima u Briselu. Iako nije bilo sumnje da ce zima ovde biti teska a za mnoge mozda i fatalna, ovaj projekat nije ni brzo ni lako usvojen. Strepelo se, upravo, od opstrukcije rezima i otvorenih mogucnosti za manipulaciju donacijom goriva, zaplenu i koriscenje u druge svrhe, ali i od prica o izdajstvu i partnerstvu sa neprijateljem. Izabran je mazut (zbog male mogucnosti zloupotrebe i koriscenja u druge svrhe), a gradovi Nis i Pirot zbog blizine granice i manjih mogucnosti da se konvoj skrene u drugom pravcu. Ali, sve se, naravno, ne moze predvideti.
Odbor za docek mazuta 24. novembra nije bio bas pompezan (nije bilo ni svirke ni igranja, presecanja vrpci i slicnog), ali su na granici sa Makedonijom cekali novinari mnogih domacih i stranih redakcija, diplomate zemalja EU, gradonacelnici Pirota i Nisa, gradski funkcioneri, odbornici, gradjani...
Novinarima je odmah receno da ne mogu nista snimati u medjugranicnom podrucju, da se povuku iza granicnog prelaza i nabave dozvolu Odeljenja za strance iz MUP-a Srbije. To je, rekli su policajci, pravilo i za novinare domacih redakcija.
Cekalo se satima, sedeci u autobusima i automobilima, i povremeno ulazeci u malu gostionicu »Jani sped«, krcmu kraj puta koja, kaze njen vlasnik, skoro nije imala toliko gostiju (i toliko pazara). Ambasadori, savetnici ambasadora, otpravnici poslova preostalih ambasada u Beogradu, tiskali su se u prostoriji krcmara Jance, velicine »tri sa tri«. Posle desetak sati provedenih u stanju potpune bespomocnosti (i klozet je bio »poljski« i bez osvetljenja), sazvana je konferencija za stampu (tu na tremu Jancine kafane, dok je sneg gusto zasipao diplomate Evrope, funkcionere srpske opozicije i domacu i svetsku »sedmu silu«), na kojoj je saopsteno da je 14 cisterni preslo granicu ali su zadrzane na carinjenju, jer se, kao sto je poznato, ovaj mazut ne salje kao humanitarna pomoc vec kao donacija koja podleze porezu od 1%.
Iako se gradonacelnik Nisa Zoran Zivkovic nadao da ce cisterne sa mazutom krenuti ka Nisu tokom noci (on i jos mnogi ostali su na granici), to se dogodilo tek desetak dana kasnije. A moglo je i da se ne dogodi.
U medjuvremenu, 14 vozaca kamiona–cisterni neprekidno je boravilo na granici, spavajuci u kabinama, bez dozvole da ih zamene drugi vozaci. Saslusavan je Lik Denon, zastupnik kompanije »Evropa« koji za EU realizuje ovu isporuku, trazeni su novi papiri, isprave svih vozaca, dodatni tehnicki podaci o kamionima... Predstavnici EU su podnosili molbe Ministarstvu saobracaja, a Majkl Grejem, otpravnik poslova Evropske komisije u Beogradu se, kako je sam rekao, obracao i Mihalju Kertesu. Nije bilo pomoci ni kad su pirotski odbornici rekli da ce stupiti u strajk gladju, ni kad se SPO pridruzio svakodnevnim protestima SZP u Nisu.
Da je sve islo po planu, danas bi Nis i Pirot dobili jos 3500 tona goriva za grejanje od ukupnih 25 000 koliko je predvidjeno ugovorima izmedju EU i ovih gradova. Zatim bi se isto pokusalo i sa drugim gradovima i drugim vrstama pomoci.
Evropska unija je izdvojila oko 80 miliona evra pomoci ugrozenima u Srbiji, ali ta pomoc, kao humanitarna, ide preko drzavnih institucija i putevi njene distribucije, kako tvrdi Majkl Grejem, nisu do kraja poznati. Neke od zloupotreba Grejem je naveo, sto je uzburkalo duhove i odmah su napadnute novine koje su citirale Grejema.