I jedna i druga strana nacinile su znacajne poteze u poslednjih petnaest dana. Ne prema kompromisu. Cini se da je rezim resen da konacno raskrsti sa postojanjem nezavisnih medija, bar u prestonici. S druge strane, clanovi NUNS-a pokazali su dozu odgovornosti, medjusobne trpeljivosti, odrzali skupstinu i izabrali organe Udruzenja. Dva bloka nalaze se pred ljutom bitkom, koja bi, u slucaju trijumfa jednih, mogla rezultirati vaspostavljanjem javnosti, u suprotnom: dogodice se mrak, ne mali, mozda i totalni.

Zlocini i kazne

Prateci tendenciju dekontaminacije »javnog prostora« (JUL pametno uvidja da u Srbiji ne postoji javnost) Srpska se radikalna stranka okomila na nezavisne medije. Po tuzbama Vojislava Seselja i Aleksandra Vucica, kaznjeni su beogradski dnevnici Blic i Danas i prestonicka televizija Studio B. Danas se jos jednom sam nasao na optuzenickoj klupi, a najavljene su i nove tuzbe. Dokle? Pa, do finansijskog kraha pomenutih medija, dok dva miliona stanovnika glavnog grada skracene Srbije i Jugoslavije ne budu prisiljeni da se informisu samo preko RTS-a, Politike i Borbe.
Da situacija nije najsvetlija shvatili smo pre 29. novembra. Na poslednjoj sednici Direkcije JUL-a u proslom mesecu izdato je saopstenje kojim je bez mnogo uvijanja najavljena represija protiv svih neistomisljenika. Ne samo da su prozvani »izdajnici« i ini neprijatelji Belog dvora, vec je lojalnima savetovano da se protiv njih bore. Pominjano je nekakvo pravo istupanja u javnosti: dobro ti jutro, staljinizme. Medija centar brzo reaguje i na famozni Dan republike organizuje tribinu nezavisnih medija. Saopstenje se pazljivo analizira, zakljucak je da ce nam svima uskoro biti potrebna licenca za javne istupe. Vecina urednika prisustvuje. Jedan drugom zadaju veru da nece pokleknuti, da ce saradjivati protiv rezima i osnovati asocijaciju nezavisnih medija. Sedam dana kasnije usledile su prve tuzbe. Zlocin, pardon: prekrsaj – tacno prenosenje izjave SPO.
Odlukom prekrsajnog sudije Danas je kaznjen sa ukupno 360, Blic sa 310, a Studio B sa 300 hiljada dinara. Ponovo se kao oruzje navodi clan 69 Zakona o javnom informisanju Srbije, povreda licnosti. Iako u inkriminisanom saopstenju nisu izricito navedena imena Vojislava Seselja i Aleksandra Vucica, prekrsajni sudija je procenio da oni imaju osnova da se prepoznaju jer su »nosioci politike i aktivnosti SRS i u javnosti (sud nije pametan koliko JUL) istupaju u ime te stranke«. Da je drugacije, radikali bi morali da traze zadovoljenje pred redovnim sudom, gde procesi traju duze od 24 casa. Rezim cini presedan kaznjavajuci medije za tacno prenosenje saopstenja jedne politicke organizacije. Da li to znaci da se uskoro nece objavljivati stavovi opozicionih partija bez placanja kazni, ostaje da se vidi. Samo mesec dana ranije, Danas je kaznjen zbog preciznog citiranja potpredsednika vlade Crne Gore Novaka Kilibarde, dakle zabrana prenosenja izjava licnosti koje ne slove za prijatelje Belog dvora postoji. Sta je sledece sto ce rezim kaznjavati?
Primetno je, medjutim, da se nezavisni mediji nisu bas mnogo opirali. Rezultati promptno organizovanog savetovanja Medija centra su, pogadjate, slabi. Nezavisni mediji, osim zajednicke kuknjave posle izricanja presuda, nisu osmislili zajednicku strategiju otpora. Svi su se odazvali pozivu prekrsajnog sudije, iako je bilo govora da ne treba priznavati njegovu nadleznost. Odbrane su bile ne bas narocito mastovito utemeljene. Pravni zastupnik Danasa je trazio da sud sebe proglasi nenadleznim, sto je, sa danasnjom kontrolom rezima nad sudstvom, bilo realno ocekivati koliko i da nam nebo padne na glavu. Advokat Blica insistirao je na tome da je prozvano pravno, a ne fizicko lice, te pravdu valja traziti pred redovnim sudom, dok se Studio B branio cinjenicom da je osnivac radio-televizije grad Beograd, pa on kao »drzava« ne moze biti kaznjen kao osnivac po prekrsajnom postupku. To sto rezim drasticno ogranicava slobodu informisanja nikom nije preterano zasmetalo. Opozicione stranke su se casno ponele, jednodusno su saopstenjima osudile represiju rezima nad nezavisnim medijima, valjda strahujuci da ce sad biti jos vise marginalizovane u sacici slobodnih radio i TV programa, odnosno onoj stampi koja se ne nalazi pod direktnom kontrolom koalicije SPS-JUL-SRS i njihovih poverenika. Treba li pomenuti da su kaznjeni potrcali da plate kazne? Danas je time obrazlozio poskupljenje na sedam dinara, novac mora da se prikupi. Jedinu kakvu-takvu opstrukciju predstavlja okolnost da odgovorni urednik beogradskog dnevnika sedi u Podgorici, a platni promet izmedju »dva oka u glavi« ne funkcionise, platio bi on 80 hiljada dinara, ali ne da se... Boze sacuvaj da su Blic, Danas i Studio B, plus opozicione stranke, valjda zainteresovane za slobodu informisanja, organizovale nekakav ozbiljan protest. Razlog nesporno postoji, postoji i direktan povod, svakodnevno ih cita, gleda ili slusa bar milion ljudi, postoji dakle i ciljna grupa. Nista. Mozda je u mentalitetu gradjana Srbije (iako je generalizacija po sebi nepouzdana) da trpe i cekaju da im prosperitet, u konkretnom slucaju sloboda informisanja, padne sa neba. Mozda zato kompletna nezavisna stampa i opozicija ne reaguju, nadaju se da sledeci put nece njih kazniti. Za druge nije vazno. Solidarnost je i tako izmisljena da bi se izucavala na kursevima u inostranstvu...

Najava zajednickog otpora

Da li je nekom jasno zasto je skupstina NUNS-a uspela bas 11. decembra, a nije prethodna dva puta?... Uloziti »kviska«... Da li su se nezavisni novinari u medjuvremenu prizvali pameti, naucili solidarnosti, odgovornosti? Mora da je nesto od toga, ako nije, onda sigurno ima veze sa apelom generalnog sekretara Medjunarodne federacije novinara iz Brisela, Ejdena Vajta. Bilo kako bilo, skupstina je organizovana, pojavilo se dovoljno novinara za kvorum, sto je, verovali ili ne, dovoljno da bude novinska vest. Cinjenica da su izabrani rukovodeci organi stavlja dogadjaj medju retke pozitivne u proteklih petnaestak dana. Gordana Susa, urednik nezavisne televizijske produkcije »Video nedeljnik«, dobila je poverenje dve trecine prisutnih i postala predsednica Udruzenja. U vreme kada ovaj broj Republike odlazi u stampu trebalo bi da se formira desetoclani Izvrsni odbor, Nadzorni odbor, Komisija za prijem novih clanova i Sud casti. Na prvi pogled sasvim dovoljno...
Na sednici je delovalo kao da je Udruzenje konacno pocelo da se bavi stvarnim problemima, poput integracije lokalnih medija, socijalnim i statusnim pitanjima clanova, represijom protiv novinara i finansijskim udarima na sredstva informisanja. Sacinjena je deklaracija u kojoj stoji da novinari, okupljeni na Skupstini NUNS-a, protestuju protiv represije koju rezim sistematski sprovodi nad nezavisnim medijima – zastrasujuci novinare i ukidajuci svaku mogucnost za slobodnu rec i drukcije misljenje. »Namera rezima nije samo unistavanje medija i novinara vec i celokupne javnosti (postojanje te institucije vrlo je diskutabilno)«, tvrde ucesnici Skupstine NUNS-a i nastavljaju: »Zakon o informisanju ciji osnovni princip jeste kaznjavanje glasila koja prenose istinite informacije je neodrziv. Mi necemo ravnodusno trpeti ovu represiju ciji je cilj da postanemo medijska crna rupa Evrope, jer novinare hapse i ubijaju – novinari nestaju«. Problem je identifikovan. Istorija ce pokazati da li prekasno...
Posle skupstine organizovana je mala interna proslava. Neko je imao razloga za slavlje. Primetno je da su drugi tugovali. Ostaje nejasno s kojim motivima. Da li porazena frakcija ima razloga da strahuje od osvete kolega–pobednika ili se sve shvata pomalo preterano, cak s malom dozom paranoje? Da li pobednici, ko god oni bili, imaju sto proslavljati? I jedne i druge ceka naporna borba protiv rezima. Naopako ako ce sada usmeriti snage na medjusobne obracune. Ono sto u NUNS-u izgleda optimisticno tumace zapravo nije gotovo nista. Nezavisno novinarstvo je samo konsolidovalo redove. Nikakva pobeda nije zabelezena, a kamoli rat dobijen. Konsolidacija, opet, moze biti samo privremena, do nove prilike da se neodgovornost i sujete aktiviraju.
No, novoizabrana predsednica ne gubi vreme. Prve radne dane obelezila je ekspeditivnost. Poslato je par saopstenja, organizovan karavan za posetu zatocenom kolegi Nebojsi Risticu, koji izdrzava dvanaestomesecnu zatvorsku kaznu zato sto je na prozor sokobanjske televizije »Soko« istakao plakat s verovatnom neistinom da u Milosevicevoj Srbiji postoji slobodna stampa, ulivajuci tako nepoverenje gradjana u politiku vlade, koja je, je l’ da, mimo ustava dobila mandat da ukine slobodu informisanja. Valja verovati da sve nece ostati na par saopstenja i zakupu jednog autobusa. Clanstvo NUNS-a, pored sopstvene nezainteresovanosti (u ovim okolnostima je preciznije govoriti o neodgovornosti), demonstriralo je nedolaskom na prethodne dve sednice i nezadovoljstvo radom Udruzenja, njegovih organa. Da li ce pocetni elan novog rukovodstva pokrenuti stvari sa mrtve tacke?
U deklaraciji sa skupstine nikome verovatno nije promakla formulacija »mi necemo ravnodusno trpeti ovu represiju...« Predsednica je najavila pocetak protesta i borbe protiv Zakona o javnom informisanju. Ne treba ocekivati da ce rezim sedeti skrstenih ruku. Nazalost, u Srbiji na pragu 2000. nezavisni mediji i dalje na najrazlicitije nacine zavise od rezima, bilo kroz raspodelu frekvencija ili papira, bilo kroz distribuciju, stampanje ili jacinu emitovanja. Predstojeca borba, paralelna sa borbom za sveobuhvatnu demokratizaciju zemlje (neki tvrde i deo nje), nece biti nimalo laka, ni kratka. Vazno je da nezavisni novinari istraju, zbog svog profesionalnog integriteta, egzistencije svojih porodica, buducnosti nacije. Na prvu priliku za odmeravanje snaga sa rezimom nece dugo cekati. Beogradska stamparija ABC Grafika i dnevnik Glas javnosti dobijaju kaznu za kaznom, iznosi su milionski, odgovornim licima preti visegodisnje duznicko ropstvo, racuni su blokirani, imovina se pleni. Prekrsajni i krivicni procesi protiv novinara su u toku, zbog »sirenja laznih vesti«. Rezim je hapsenjem Bozidara Spasica pokazao da se Zakon o informisanju ne odnosi samo na novinare, nego i na sve koji istupaju pred javnim mnenjem. Mozda ce uskoro hapsiti i ljude na ulicama, nista nije neverovatno. Front medija, opozicije i nevladinog sektora postaje neophodnost, bez koje ce zivot uskoro biti nemoguce zamisliti.