Broj 227

'umor u glavi 

Divljanje

Ono sto na izmaku godine s tri devetke sa gradjanima Srbije cini vladajuca druzina ne moze se nazvati drugacije. Hapsenja, privodjenja, premlacivanja, plenidbe imovine, drakonske kazne, dugogodisnja utamnicenja, nerazjasnjene smrti... U pomami samoodrzanja vise se, kao u slucaju mladog Sokobanjcanina, ne ferma ni prazna forma zakonitosti.
Katastroficarska prorostva vezana za kalendar naravno da su glupost, ali u Srbiji je atmosfera propasti jednog trulog carstva vidljiva na svakom koraku.
Divljanje dedinjske druzine prati divljanje gazdinih slugeranja odjednom vrlo osetljivih na pitanja sopstvene casti (koju su davno dali u najam). Oni od Gazde, kao deo plate, dobijaju pravo da nekoga prebiju, oduzmu mu imetak ili ga strpaju u zatvor. Dobijaju, stavise, i pravo da donesu neki zakoncic koji ce im sve to omogucivati. Jedan od takvih zakona mogao bi se nazvati »Zakonom za zastitu casti i ugleda olosa« ali suci, u vezi s njim, imaju pune ruke posla. To jeste i groteskno i ponizavajuce ali to jeste stvarnost Srbije s kraja milenijuma. Groteskna i ponizavajuca stvarnost.
Iako sami sebi dele sve kitnjastije epitete (»impresivna pobeda nad NATO-om«, »blistava obnova zemlje«), vlastodrsci su svesni svoje sve vece omrazenosti. Oni, medjutim, svojom osionoscu i arogancijom kao da namerno uvecavaju tu omrazenost i kao da nesvesno, perverzno uzivaju u toj omrazenosti slepo verujuci u svoju vekovecnost i neprikosnovenost. No, to je samo nacin zastite od nakupljenog straha. Ne bih voleo da imam njihove snove motiv jarosne gomile koja ih vija ulicama mora biti da se u tim snovima cesto ponavlja.

Muke Drzavnog Lazova

Za mladog srpskog karijeristu svaki dobro placen posao u drzavnoj sluzbi je prihvatljiv. Kad se bolje razmisli i posao Glavnog Drzavnog Lazova je jedan simpatican i elegantan poslic. A obezbedjuje i veliku licnu medijsku promociju. Jedan srpski Rastinjak (koji se prethodno prosetao kroz nekoliko opozicionih partija da bi na kraju otelotvorenje svojih ideala nasao u JUL-u) orno se prihvatio takvog posla. Test je, cini se, polozio u vreme NATO intervencije fascinantnom pricom da hiljadu-dve Siptara, za sto maraka, kruzi marsrutom Kosovo-Makedonija-Albanija, stvarajuci privid prognanicke katastrofe.
Elem, nasa julska nada smislila je pricu o strategiji pauka-ubojice koji plete svoje mreze oko nevinog srpskog trona za racun jedne zapadne sile. Izmedju lose maste i stvarnosti cesto nema razlike u tom je tajna uspeha i najgore propagande. Ali nas mladi i revni Drzavni Lazov napravio je gadnu gresku. On je pokusao da jednom lazju (bajkom o pauku) opere sve nepodopstine svojih gospodara i srebrenicki masakr i zlocine na Kosovu i onu mutljavinu na lazarevackom drumu. Ali, kao sto ne postoji univerzalni eliksir, ne postoji ni sveobjasnjavajuca laz. Atentati kamionima ispunjenim peskom, za koje su momci iz »Pauka«, prema autoru bajke, bili takodje specijalisti, bili su izgleda visak lose maste. I autor »Pauka« se zapetljao u sopstvenu paucinu. »To sa kamionima sa peskom je preneo samo Studio B«, izjavio je smuseno. Drzavni Lazov koji ocekuje da mediji ciste njegove lazi od gresaka lose radi svoj posao.

Grozote oko Groznog

Postidjujuce je s kakvim, nimalo skrivenim, uzivanjem gazdini mediji prenose vesti o sramnom ruskom junacenju u Ceceniji. Bar neko sme i moze da cini nekaznjeno ono sto mi nismo mogli, uzdisu ovdasnje junacine. (O srodnosti srpskog i ruskog »junastva« samo usputna opaska to je u oba slucaja junastvo nadmocne sile.)
»Svako ko do zadatog roka, kroz odredjeni koridor, ne bude napustio Grozni, bice smatran teroristom i bice unisten!« U-NI-STEN! Istu dozu mracnog sladostrasca u ova tri sloga unose i beogradski i ruski spiker.
A kao posebnu poslasticu iz moskovske kuhinje beogradska televizija prenosi poruku kremaljskog Hazjaina Klintonu (zbog njegove »zabrinutosti« zbog Cecenije): »Klinton je na trenutak zaboravio da smo mi nuklearna sila!«
Da smo i mi nuklearna sila i mi bismo, bez ikakvog pravdanja, sredili nasa divlja plemena.

Free Flora Brovina

Pesnikinja Flora Brovina osudjena je u Nisu na dvanaest godina robije »za delo terorizma«. Cisto isijavanje rasistickog divljanja koje je vojno kapituliralo, ali nije porazeno. Golo isijavanje prezira prema celom jednom narodu: svi su oni teroristi.
Flora Brovina je poetesa i decji lekar zanimanja nespojiva sa terorizmom. Ali, za rasiste to su verovatno dokazi necije teroristicke nastrojenosti. Kakav je to pesnik koji ne pise na nebesno-serpskom jeziku? A koriscenje medicine za ne-srpsku decu je deo antisrpske zavere postizanja etnicke supremacije.
Kazna od dvanaest godina (kakva se »dodeljuje« solidnim ubojicama i razbojnicima) nastavak je iste one siledzijske politike koja je na Kosovu dovela do pobune. Nastavak koji visi u vazduhu. Samo kao izraz nemocnog besa. Ako su takve presude ranije imale funkciju zastrasivanja sada nisu nista drugo nego izraz ciste zluradosti.
Free Flora Brovina!

Miodrag Stanisavljevic  


© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar