Broj 227

Dogadjanja

Stampanje sopstvenih snaga

Po razvojnim sansama Srbija je ubedljivo poslednja medju zemljama Balkana i istocne Evrope

Svojevremeno je Evropom kolao vic u vidu turisticke reklame »Posetite Sovjetski Savez, da Sovjetski Savez ne bi posetio vas«. Manje smesna poruka, oblikovana u nesto kao »bavite se nasim uspesima da se mi ne bismo bavili vasim«, od kraja novembra ucestalo se produkuje iz rezimskih kabineta.
Mozda najzanimljivija iz radionice »bavite se nama« je izjava potpredsednika Vlade Srbije Dragana Tomica, da ce »krivicno odgovarati svi koji budu nemacku marku prodavali ili placali vise od 15 dinara«. Marka je zvanicno 6 dinara, na crnom trzistu vredi 20, na ziralnom 25, pa utemeljenje nove vrednosti dinara i krivicne odgovornosti ako se ona ne postuje, i to usmenom izjavom jednog od celnika vlasti, uteruje neki cudan vetar u jedra »oslonca na sopstvene snage«. Pitanja u stilu »da li Tomic odlucuje umesto guvernera«, »zar se to nije moglo legalno« i stotinu drugih, mozda su zapravo cilj ove farse oko kursa, a sve sa skakljivim nabojem mislite na nas.

Dzeparac iz Kine

Slicnu iritirajucu potku izvezla je i poruka srpskog premijera Mirka Marjanovica, da smo mi »jedina zemlja u tranziciji koja ima godisnji rast od 3 odsto«. Buduci da narod ne zna da li je to malo ili mnogo, a valjda bi trebalo da se podrazumeva da je nesto pohvalno cim o tome govori premijer, javnost ostaje da blene u coveka i pita se, pita. Koordinator ekonomske Grupe 17 Mladjan Dinkic, tvrdi da je drustveni proizvod sada tri puta manji nego pre deset godina, a proizvodnja cak pet puta manja, ali kakve to veze ima kad vlast tvrdi da zemljom kolaju sami plusevi.
Price je podigla i vest o dolarima iz Kine. Rec je o 300 miliona dolara koje je kineska vlada uputila jugoslovenskoj. Jos se ne zna da li je to poklon, kredit, rezimske pare koje se vracaju u zemlju ili nesto deseto, a nema ni nagovestaja o tome za sta su namenjene. Da bi se zaustavila recesija, a prema proceni nezavisnih ekonomista, narednih pet do sedam godina u Srbiju treba ulagati dve milijarde dolara godisnje. U odnosu na te »prave pare«, dolari iz Kine deluju samo kao dzeparac koji je zakotrljao pricu o izborima. Prvi su je spremno docekali prodrzavni sindikati, inicijativom da formiraju politicku stranku koja bi, tvrde, mogla okupiti milion clanova. Stranka bi, naravno, bila nezavisna, a za anketno pitanje ostaje sta mislite s kim bi usla u koaliciju. »Nagadjajte, da mi ne bismo nagadjali o vama«, samo je deo novog imidza vlasti koji su pojacali ti kineski dolari. U zemlji u kojoj se 70 odsto stanovnika gura oko linije bede treba nekako ubiti vreme. Jer, privrednici u PKJ procenjuju da ce 2000. godina biti teza nego ova ratna. Bivsi guverner NBJ dr Dragoslav Avramovic tvrdi da je sada gore nego hiperinflatorne 1993, jer nema zaliha i deviznih rezervi. Ugledni svetski casopis Volstrit dzurnal izracunao je da Srbija ima najmanje razvojnih sansi od svih balkanskih i istocnoevropskih zemalja.

Drogirani slon

Situacija u Srbiji danas lici na slona u staklarskoj radnji, gde samo izdaleka, kao kroz projektor, smeju da se menjaju farbe i poneka rec. Vlada i Skupstina Srbije uradile su to sa zakonima i uredbama. Zakon o porezu na dohodak gradjana ove godine menjan je sest puta, pet puta menjani su Zakon o akcizama i porezu na promet, Zakon o porezu na imovinu, Zakon o porezu na dobit preduzeca... Ono sto je trziste promenilo, cene, vladinom antimonopolskom uredbom, nalozeno je da se vrate na nivo od 1. septembra. U tu svrhu napravljen je spisak delatnosti koje imaju 


                                                                     Minotauromachy, 1935.

monopolski polozaj na trzistu, a koji je obuhvatio maltene sve vaznije sto se u Srbiji proizvodi. Na spisku su i struja, gorivo, metali, staklo, plastika, masine, vozila, deterdzenti, papir, tekstil, hrana, pice, cigarete, a od usluga prevoz i komunalije. Ispada da su bezmalo svi koji rade monopolisti, pa im je od 27. do 29. novembra dat rok da od ministarstva dobiju saglasnost za nove cene, a ako ne stignu, da ih vrate na nivo od 1. septembra. Buduci da su ta tri dana bili subota, nedelja i neradni 29. novembar, farbanje po »staklarskoj radnji« uspesno je izvedeno. Cene su, dakle, zamrznute, ali je upadljivo da kazne za nepostovanje uredbe, pravljene po ugledu na Zakon o informisanju (u stotinama hiljada dinara), jos nikog nisu stigle. Posto privrednici nisu spustili sve cene, a zagrmeli su da »Vlada gusi proizvodnju«, izgleda da se drzava uplasila da se drogirani slon ne pomeri. Tako su oni koji slusaju drzavu ponovo upali u kotao centralizacije, oni drugi ostali u tolerantnoj zoni »za sada nekaznjenih«, dok treci, svetsko trziste, i tako ne zalazi ovde sa svojim pravilima. Kao srca pred vratima staklenog pakla stigla je vest, za radost, tugu ili poredjenje, ko kako hoce, da ratom razrusena Republika Srpska salje u Cacak 200 tona mazuta kao humanitarnu pomoc.
I dok zeljni progresa zaviruju u konvertibilna trzista RS i Crne Gore, ovdasnja vlast stampa li stampa, svezanj dinara, svezanj prica o sopstvenim snagama, pa opet dinare. »Vredi dinar nama vise nego sto svi vi mislite«, rece pred vascelom TV publikom potpredsednik Tomic.

Zoja Jovanov  


© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar