Dok su sofijskim nebom »harali« brojni americki helikopteri i avioni, a bezbroj agenata krstarilo ulicama glavnog grada Bugarske, sve u cilju obezbedjenja prve posete jednog americkog predsednika nama susednoj zemlji, dotle se u elitnom sofijskom hotelu »Seraton« odvijala veoma interesantna medjunarodna konferencija pod radnim naslovom »Deset godina posle – lekcija za buducnost«. U organizaciji Fondacije »Dr Zeljo Zelev«, fondacije bivseg bugarskog predsednika i kljucne figure u obaranju komunistickog rezima Todora Zivkova, konferenciji su prisustvovali gotovo svi glavni akteri u »skidanju gvozdene zavese« koja je delila Istocnu Evropu od ostalog dela sveta. Pocev od spomenutog Zeleva, Jona Ilijeskua, Adama Mihnjika i drugih, pa sve do Djanija de Mikelisa, bivseg ministra inostranih poslova Italije i do pre desetak godina visokog funkcionera EU. Srbiju su predstavljali Vesna Pesic i Obrad Savic iz Beogradskog kruga.
Mozda najzapazenije izlaganje imala je Vesna Pesic koja je, izmedju ostalog, rekla da, nazalost, dolazi iz zemlje koja (za razliku od zemalja u susedstvu) niti je promenila rezim, niti pocela bilo kakvu tranziciju. Govoreci o Balkanu istakla je da je krajnje vreme da se ljudi sa ovih prostora u Evropi i Americi prestanu tretirati kao gradjani drugog reda, a Balkan kao poligon za razlicite politicke i vojne eksperimente. »Naravno, za takav tretman krivicu snosimo i mi sami, ali i nerazumevanja Zapada«, rekla je Vesna Pesic. Obrad Savic je izasao sa tezom da Srbija nije na vreme shvatila (ili nije htela da shvati) globalisticka kretanja kojima tezi gotovo ceo svet, skoro bez izuzetka, pa je umesto globalizacije izabrala – nacionalizam. »Posto nije zelela globalizaciju sa zemlje, onda je ‘dobila’ globalizaciju iz vazduha sto je bez presedana od Drugog svetskog rata pa do danas.«
Ne malo iznenadjenje izazvao je Djani de Mikelis priznavsi kardinalnu gresku EU sto nije u finansijskom i politickom smislu podrzala Ante Markovica da ucvrsti svoju poziciju u ondasnjoj Jugoslaviji. »Bilo je spremno nekoliko milijardi dolara da se pomogne Markovicu. Ja i Italija bili smo spremni da to uradimo ali vecina drugih zemalja EU to nije zelela. Smatram da je to presudno uticalo na raspad ondasnje Jugoslavije. To je, na kraju krajeva, pomoglo da na povrsinu izbiju nacionalisti tipa Milosevica, Tudjmana i drugih, a dalji epilog je poznat«, reci su De Mikelisa.
U politickoj debati sta je levo, a sta desno od centra doslo se do zakljucaka da jasne granice ne postoje. Najbolju definiciju (mozda i zakljucak) dao je cuveni poljski intelektualac Adam Mihnjik koji je izjavio: »Priznajem da sam u dubini duse pomalo levo orijentisan, naravno ne komunista, ali da bih ziveo i stvarao, novcanik stalno nosim u ‘desnom dzepu’«.