Narodna skupstina

Prvo cu nesto reci o tome sta je to vlada narodnog jedinstva i zasto mislim da mi nismo na tragu vlade narodnog jedinstva.
Vlada narodnog jedinstva znaci da su drustvo i drzava dosli u jednu odredjenu situaciju u kojoj treba da se ukinu svi partikularni interesi i da se u ime opsteg kolektiva, kojem svi mi pripadamo, svi zajedno sabijemo u svoje redove i za jedno izvesno vreme radimo zajednicki na spasu zajednicke nam zajednice.
Nisam primetila da se predsednik Republike Slobodan Milosevic ikada povodom ovakve vlade narodnog jedinstva obratio gradjanima i naciji, da objasni o cemu je rec i zasto treba da se pravi takva vlada. Cula sam da su pojedini ljudi bili u kabinetima, da su nesto razgovarali, ali nasi gradjani, a ni ja takodje kao poslanik, ne znam zbog cega se pravi ta vlada nacionalnog jedinstva, niti je to gradjanima uopste objasnjeno.
Znaci, to je jedno vrlo specificno stanje u kojem se ne samo deli vlast izmedju pojedinih stranaka, nego se donosi dogovor – sta hocemo da promenimo, sta je cilj vlade narodnog jedinstva, medjutim, nista od toga mi nismo culi. Ne samo da to nismo culi nego nismo culi vec mesecima ni sta predsednik Republike uopste misli. Redjaju se neki ljudi, dolazi Redman, dolazi Curkin, dolazi ovaj i onaj, a mi ne znamo sta je uopste sa planom nacionalnog programa. On se naciji ne obraca niti nas o bilo cemu obavestava (sve vreme se u sali komentarise – to se ne cuje, predsednik zvonom opominje na red).
Znaci, ne moze biti reci o tome da je to vlada nacionalnog jedinstva, jer ona ima svoj vrlo odredjen smisao, nego je verovatno bilo reci o tome da je podeljen broj poslanika pa sada treba da nadjemo nacin da isplivamo i da ostane socijalisticka vlada ista kakva je i bila.
Drugo, treba da se postavi jedno kljucno pitanje – da li ikom ovde, bilo u kojoj partiji da je, Socijalistickoj ili partijama iz opozicije, pada na pamet da bi predsednik Republike Slobodan Milosevic podelio i mrvu vlasti sa bilo kim. Njemu to ne pada na pamet, niti ce mu to pasti na pamet dok bude na vlasti. Prema tome, samo naivni su mogli poverovati da on zeli da deli vlast. Nazalost, to je farsa kao i sve ostale farse.
Posto je vlada preuzela program koji je navodno Avramovicev program, mogu da postavim i pitanje – da vidim ciji je to program. Da li se u ovoj situaciji uopste moze govoriti o ekonomskom oporavku? Da li se uopste moze govoriti o monetarnom sistemu i uvodjenju reda u monetarni sistem, a da se nista pri tom nije izmenilo.
Mislim da to ne moze, jer ima mnogo stvari koje bi trebalo izmeniti da bi doslo do ekonomskog oporavka. Prvo, postavljamo pitanje ciji je to uopste program, a zatim mozemo postaviti i pitanje kakve su namere uopste tog programa. Taj program je program Slobodana Milosevica. Ko god dodje na vlast moze da nadje jednog strucnjaka da mu napravi program i da mu nadene to ime. Ne moze.
Ako je neko na vlasti onda je to njegov program. Ako program propadne ja ocekujem da Slobodan Milosevic dâ ostavku. (Poslanici reaguju.) Od sada ja to ne zovem – Avramovicev program, nego zovem – Milosevicev program. (Poslanici protestuju.)
Predsednik: Molim vas da saslusate govornika. (Predsednik sve vreme zvonom uspostavlja red.)
Vesna Pesic: Znaci, znamo ciji je program. Politika ne moze da se skriva cas iza Jezde, cas iza Dafine, pa iza Panica, iza Cosica, ne mozemo se vise u ovoj drzavi igrati takvih skrivalica.
A sta je namera ovog programa? Nazalost, mi smo svi zeljni toga da zivimo u jednom uredjenom drustvu i znamo da mozemo da planiramo svoj zivot, da mozemo da ga proracunavamo i u tom smislu svaki normalan covek mora da dâ podrsku onome sto bi zavelo monetarni red. Znamo kako je bilo. Znamo da nismo mogli ni novine ni hleb da kupimo, jer ne znamo koliko milijardi imamo u novcaniku. Ali, ono sto taj program podrazumeva, prva faza tog programa je najlaksa faza, a to znaci tehnicki gledano – zakljucas stampariju, ode inflacija.
Medjutim, ima mnogo drugih problema koji ukazuju na to da ekonomski oporavak, promene ekonomskog sistema podrazumevaju mnogo vise od ovoga. Postavljam pitanje – da li u jednoj takvoj ekonomiji moze da postoji to da nemamo Ustavni sud. Molim vas, Ustavni sud je jedna najobicnija politicka krpa jer se Ustavni sud izjasnio o tome da su one uredbe bile neustavne, Ustavni sud ne funkcionise, pravna drzava ne funkcionise niti ikome pada na pamet da to sve funkcionise.
Prema tome, smatram da je rec o tome da je trebao gospodi jedan odredjeni predah, a bio je potreban predah zato sto ona inflacija nije vise nista donosila. Ona je inflatorno oporezivala gradjane, ali su otprilike od poreza mogli da skupe oko 10 000 dolara, a trebalo je jos ova dva miliona po proracunu izvuci od strane gradjana i to je taj predah koji treba da traje nekoliko meseci i posle toga se vracamo na staro.
Zasto ne moze? Postavicu direktno pitanje gospodinu mandataru, zato sto nijedan uzrok takvog stanja ovde nije otklonjen niti se pokazuje kako program misli da otkloni uzroke koji prakticno dovode do inflacije.
Pitam gospodina Marjanovica, kako on misli da pokrije deficit od jedne i po milijarde dolara. Po svim proracunima taj deficit je potcenjen zato sto se racuna da ce biti drustveni proizvod deset milijardi a po proracunima nece. Drugo, taj deficit ce biti veci i on se svakog meseca i sada uvecava jer je obrt sredstava toliko smanjen da se svakog meseca pravi deficit.
Znaci, deficit od milijardu i po ne moze da se smanji, za to nema nacina izuzev ako opet ne proradi stamparija. Molim da mi se na to pitanje direktno odgovori i pokaze sta ce da se skrese, na koji nacin i gde ce se praviti ustede.
Mi smo imali prilike da cujemo predsednika Milosevica kako kaze da Srbija treba da bude vojno najmocnija drzava na Balkanu. Postavljam pitanje zasto? Kakav je to plan da mi budemo najmocnija vojna drzava na Balkanu. Molim da se proracuna koliko nasi susedi imaju na raspolaganju vojske, naoruzanja i da se prilagodimo, da budemo jedna miroljubiva zemlja, a ne da gajimo takve iluzije koje treba gradjani da plate. (Negoduju u sali, predsednik zvonom pokusava da uspostavi red.) Mnogi gradjani, kada se povlacila vojska iznad Sarajeva, bili su zgranuti sta Srbija placa, koliko naoruzanje je stajalo iznad Sarajeva, koliko tenkova, topova, hocemo li mi to i dalje da placamo, da stoji i da se gadja civilno stanovnistvo (poslanici protestuju, cuje se zvono kojim predsednik uspostavlja red).
Prema tome, molim da prvo vidimo koliko ce biti skresano i zasto je Srbiji potrebna...
Predsednik: Molim vas da saslusamo govornika.
Vesna Pesic: Zasto je Srbiji potrebna ovolika policija. Za koga sprema toliku policiju? Znaci, da vidimo sta treba da se skrese, na koji nacin i kako cemo skresati zajednicku i opstu potrosnju.
Vi ste ispravno rekli da svi viskovi radne snage treba da izadju iz preduzeca i molim da se pokaze iz kojih sredstava ce se finansirati ti ljudi kada izgube sutradan posao. Eto, to su ta pitanja.
Ali, postavila bih i jos jedno pitanje. Nasa privreda nije trzisno izbalansirana privreda. Sada kada smo pustili jednu infuziju, jedan deo te privrede je proradio, ali to je pre svega prehrambena industrija. Medjutim, veci deo nase privrede je potpuno mrtav. Kako ce metalska industrija doci do novog dinara? Hocete li to da objasnite. Kako moze da dodje do novih para. Ko ce da kupuje traktore i kombajne. Ili ce ponovo to biti subvencionirano iz primarne emisije.
I, konacno, i trece je pitanje koje je zaista nesto sto nijedan normalan covek ne moze da zamisli kada se govori o oporavku privrede i privrednom porastu. Mi ne mozemo, buduci da je u 1993. godini opala proizvodnja u Srbiji za 30%, da nam je maksimalan cilj da dostignemo nivo proizvodnje u 1993. godini.
Pokazite kako cemo dostici nivo proizvodnje u 1993. godini, da krene privredni rast bez investicija. Gde cete naci novac za investicije? A ako nema proizvodnje, nema para, nema robe, nema nicega.
To su samo neka od pitanja u vasem programu, koja su ostala sasvim neodredjena, niti se zna kako se ta pitanja uopste mogu resiti.
Ja cu sada zavrsiti time sto cu kazati da zaista...
Predsednik: Isteklo je vreme.
Vesna Pesic: Neka je. Ja cu postaviti pitanje u vezi sa mandatarom i sa vladom. Molim vas, otkud ta ideja da su oni koji su privrednici, koji rade u preduzecima, koji su direktori preduzeca, samim tim kvalifikovani da vode drzavu i drzavnu privredu? Logika preduzeca je suprotna uravnotezavanju privrede, to su dve razlicite logike misljenja.
Ja ne znam otkud sada to da stvaramo neku direktorsku vladu, jer onaj koji je dobar privrednik, dobar preduzetnik, on ne narusava tu ravnotezu, da bi dostigao profit, a onaj koji vodi drzavu, prakticno treba da stvara ravnotezu.
Zato molim da svi oni koji odu u vladu (to sto su vec neki rekli) podnesu ostavke na svoja direktorska mesta.
Konacno, rekla bih nesto povodom samog mandatara. Molim vas, mi ne mozemo vise uzimati da su uspesni privrednici oni privrednici koji prakticno vode drzavna preduzeca. “Progres” je preduzece koje dugo traje, o njemu smo mnogo citali na raznim mestima, u “zutoj stampi”, u skandaloznim rubrikama. To je tipicno preduzece koje ima drzavni monopol, koje nije nikakvo uspesno preduzetnistvo, nego je rec o tome da ima ogromne drzavne privilegije i tajne fondove. Ima monopol na uvoz prirodnog gasa. Nisu to preduzeca koja su nekakvom svojom vestinom to ostvarila, nego iza njih stoji drzava i stoji da su (to je ono sto se zna oduvek) tipicna udbaska preduzeca.
Prema tome, nemojte molim vas da govorimo o tome. Konacno, po tom istom udbaskom principu (poslanik iz sale: A Cimerman?). Jeste, on me je to naucio. Po tom istom principu...
Predsednik: Molim narodnog poslanika Vesnu Pesic da zavrsi, dva minuta ste prekoracili vreme. Ovo je odluka Skupstine, molim vas. Nemojte me dovoditi u situaciju da vam oduzmem rec.
Vesna Pesic: Ovim zavrsavam. Po tom istom principu se ulazi i u upravu i postaje predsednik uprave drustva “Partizan”. Tamo se okuplja vojna elita, privredna elita, partijska elita i udbaska elita. To je to u tim vrhovima.
Prema tome, samo da zavrsim, kada je Franjo Tudjman bio jedan od kadrovika u narodnoj armiji, bio je clan drustva “Partizan”.

Izbor Vlade i Mirka Marjanovica za predsednika.

* Ucesce u debati o izboru “vlade narodnog jednistva” (april 1994), prema stenografskim beleskama Narodne skupstine Srbije.
 

Reci “ne” mirovnom planu jednako je nastavku rata*

Danas se ocigledno nalazimo na vaznoj prekretnici. Ili ce ova Skupstina podrzati nastojanja da se okonca rat ili ce podleci raspaljenim strastima i raznim spekulacijama za njegovo produzenje.
Samo podsecanja radi i sasvim kratko hocu da kazem i vama i javnosti Srbije da su protiv rata, jos pre njegovog izbijanja, bili ne samo nacelni pacifisti, nego i mnogi gradjani Srbije, i vojnici a ne samo civili, kao i mnogi Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Nas nisu uvazavale ni domace vlasti, a ni medjunarodni cinioci. Cak smo trpeli povremeno i brutalne uvrede, od cega smo pretrpeli trajnu stetu, ali ne samo mi nego i svi oni koji su zaista bili za mir, obnovu i prosperitet Srbije. To je glavni motiv za ovo podsecanje, da bismo sto trezvenije procenili kojim putem da krenemo, a ne da se parnicimo ko je kad bio u pravu i ko kakve satisfakcije ocekuje.
Odustajanje najmocnijih ljudi u Srbiji od ratne politike moze biti krupna promena u sadasnjem i buducem polozaju Srbije. Da li je zaista rec o promeni koja vodi ka miru, izbegavanju razbuktavanja rata i katastrofe Srbije, umnogome ce pokazati vec i ova debata koju smo danas zapoceli. Gradjanski savez Srbije smatra da u pluralistickom sistemu niko ne moze imati pravo da vodi politiku u ime celine drustva i drzave, a jos manje da ima monopol na definisanje i tumacenje nacionalnih i drzavnih interesa. A jos manje ima pravo da donosi sudbinske odluke bez obrazlaganja i polaganja racuna pred ovom skupstinom.
Svako onaj ko pokusava da ove, mozda najteze dane Srbije, koristi da nam nametne lazni izbor izmedju starog i novog vodje vaskolikog srpstva, ne misli ni na Srbiju, ni na srpski narod, ni na gradjane nase, nego nas gura u totalni slom i potpuno ocajanje. Nas je izbor jasan: to je izbor izmedju mira i rata, izmedju buducnosti i potonuca, izmedju diktature i demokratije. Mi se zalazemo za principijelno odbacivanje ratne politike bez obzira ko je zastupao: vlast ili opozicija, s ove ili s one strane Drine.
Za nas je danas kljucno pitanje kako da se srpski narod u Bosni i Hercegovini odvrati od nastavka rata i pogibelji. Za taj narod Srbija snosi odgovornost i sada i ubuduce. Ali, mi moramo reci otvoreno da ratna politika Pala potapa i njih i Srbiju. Mora se uspostaviti neki red stvari. Jer, sta ce Srbi bez Srbije? Legitimno srpsko pitanje nije moguce resiti topovima na Palama i ukidanjem mirovnog procesa. Ono se ne moze resiti propascu Srbije. Tu granicu Srbi ne mogu da predju i da uobraze da Pale vode Srbiju.
Srpski narod je udario glavom o zid i on sada mora dzinovskim koracima da ide ka kompromisu. Cena je ogromna upravo zato sto se nisu pravili kompromisi. Zaostajemo cak i za onima koji su decenijama bili iza nas. Neka se niko ne pita zasto mu je mala penzija, zasto je omladina rasterana, zasto vec pljuste otkazi radnicima, zasto se pljackaju seljaci, zbog cega smo izolovani, zasto kriminal, zasto jedva zivotarimo. Svako treba da zna za sta placa ceh. Mora da zna da je to cena rata.
Zato Gradjanski savez smatra, u skladu sa svojom dosadasnjom politikom, da na pitanje da li treba potpisati plan Kontakt grupe, jasno kaze: da, treba ga potpisati. Reci NE mirovnom planu jednako je nastavku rata. A zasto treba prihvatiti taj plan? On je trenutno jedini raspolozivi i najefikasniji put do mira. Ako ovu sansu ispustimo, druge mirovne ponude nece biti. Povlacice se samo radikalniji potezi protiv nas.
Da li je taj plan prihvatljiv? Po nasoj oceni plan nije idealan ali on je prihvatljiv jer je relativno uravnotezen. Idealnog plana za podelu Bosne nema. Svi znamo da njen etnicki sastav izgleda kao “leopardova koza”. Uostalom, tamosnji Srbi su trazili etnicku podelu i – dobili su je – uglavnom. Neka svima bude jasno da nema zivotno sposobne drzave koju trazi Karadzic na bazi etnicke podele Bosne. Mi smo od pocetka isticali da ne treba ici na etnicku podelu i na etnicka ciscenja, jer to po prirodi same Bosne proizvodi nakazne drzave. Tako je moralo biti jer je i sama ideja bila nakazna. Trazeci takvu, nemogucu drzavu, prakticno se zrtvuje narod tamo i zrtvuje se Srbija ovde. Kako kod da se Bosna podeli, stotine hiljada ljudi ostaju na teritorijama onog drugog. Konacno, to sto je predlozeno je samo prelazno resenje koje tek otvara put ka pravom i trajnom resenju. Plan Kontakt grupe i svi drugi planovi te vrste prakticno obustavljaju vecno zongliranje mapama i prazne price o tome da tek treba da se pregovara. Pa pregovara se vec dve godine! Medjutim, nisu moguci pregovori bez makar minimalnog uzajamnog priznanja pregovarackih strana, onih strana koje sada vode rat. A kada odustanu od sadasnje ekstremisticke politike medjusobnog smrtnog neprijateljstva, sasvim je sigurno, naci ce i zivotno resenje za sve. Garantije za uspeh pregovora uzaludno je traziti u bilo cijim “radnim papirima”, one se pre svega nalaze u spremnosti zaracenih strana da odustanu od sile kao glavnog sredstva politike. To je i najefikasniji put za istinsko i radikalno ukidanje sankcija, cije skidanje bi vec moglo da zapocne.
Ozbiljnost ove parlamentarne debate pokazace i to da li cemo se i dalje vrteti u zacaranom krugu izvikivanja i rusenja vodja, divljenja i kudjenja njihove politike, ili ce svaki gradjanin ove Srbije postati svestan i vlastite odgovornosti za sopstveni zivot i sudbinu zemlje u kojoj zivi. Zongliranje ratom i ujedinjenjima samo je nastavak opake manipulacije nacionalnim osecanjima. Na srpski narod kao da su se navadile sicardzije, zongleri i mafijasi. Evo, toboze smo se ujedinili. Oni po vasceli dan smisljaju kako narod da prevare. Oni veruju da je Srbija nista, da je ona beskrajno strpljiva i da nema cene koju ona nece platiti i da nema gluposti i podvale koju ona nece progutati. Oni veruju da ce ovaj narod izmedju dva losa uvek izabrati losijeg. Oni veruju da od ekstremiste nas narod vise voli samo veceg ekstremistu. Pre neki dan cujem poklic Biljane Plavsic: “Izginimo do poslednjeg”. To je vrhunska neodgovornost pa makar i samu sebe u to uracunala. A nije se uracunala. Pre neki dan cujem kako gospodin Toholj kaze da ce odmah preci Drinu ako nam je u pitanju Vojvodina, Sandzak ili Kosovo. Je l’ on to sluti da nas neko napadne, pa on da nas brani? Je l’ on to hoce da nas svadja sa nasim gradjanima? Je l’ on to hoce da vredja Srbiju da ne ume sama da se brani, nego ce je Bosna i Pale odbraniti. Cujem i kako Karadzic kaze: “Majka ima pravo da kazni dete, ali ono nema pravo da udari majku”. Bogami, dobro je raspalio po majci. Cujem, ovi ovde iz SPS-a nas uveravaju da smo pobedili i da smo srpske snove ostvarili. Sto pre prestanemo da sanjamo njihove snove i okrenemo se miru, demokratiji, privredi i povratku u svet, to cemo brze iz ovog kosmara izaci. Nismo mi pobedili, vec su se oni otreznili.
Proslo je vreme demagogije i epske patetike o ratu, mucenistvu i zrtvovanju. Kada su sudbinske odluke u pitanju epsko preterivanje i svako zongliranje nasom sudbinom vredja usi i dobar ukus. Vreme nam sve brze istice... Verujem da me je Srbija dobro razumela: na dnevnom redu je razboritost i mudrost. Raskid sa ratnom politikom prema spoljasnjem svetu mora biti pracen i promenama u unutrasnjoj politici. Samo tako mozemo smanjiti sve stete koje smo pretrpeli od dosadasnje politike. Skrajnuli smo razvoj demokratije i privrede. Sada se treba zaloziti za novi pocetak demokratskog procesa u Srbiji, za njeno punopravno vracanje u svet i prikupljanje nasih mladih da obnove svoju zemlju.

* Govor u Narodnoj skupstini (24/25. avgust 1994), u debati o predlogu mirovnog sporazuma Kontakt grupe. Republika br. 99, 1–15. 09. 1994. Tekst je prestampan u istom listu (br. 210, 1–15. 04. 1999), s napomenom Urednistva: Skupstina Srbije je 24/25. avgusta 1994. godine razmatrala odnos Srbije prema stavu politickog i vojnog vodjstva Srba u Bosni i Hercegovini, prema ponudi mirovnog sporazuma od strane Kontakt grupe, koje je odbilo predlog mirovnog ugovora i organizovalo referendum na kojem se 96,13% glasaca RS izjasnilo – protiv. Skupstini Srbije podneta su, tim povodom, tri predloga dokumenta (SPS, SPO-GSS i DS). Otvorena je debata o taktickim i strateskim interesima Srbije i srpskog naroda, ali je ona prekinuta nametanjem stava SPS i napustanjem sednice bezmalo citave opozicije.
Govor Vesne Pesic, narodnog poslanika (predsednice GSS), vredan je paznje kako zbog ideja i stavova, tako i zbog pretpostavke kao da zaista postoje institucije – parlamenta, opozicije i javnosti – u kojima se vodi ozbiljna i odgovorna rasprava pre donosenja odluka o bitnim interesima gradjana, naroda i drzave. Bio je to tracak parlamentarizma, bez kojeg i danas tesko mozemo da zamislimo stvarno uspostavljanje pomenutih institucija – osnova demokratije.
 

Ko vlada Srbijom*

Ona vlada je proizvodila hiperinflaciju zato sto je tako bilo naredjeno. Ovoj vladi je receno da ne proizvodi hiperinflaciju zato sto je drzavna kasa ostala prazna.
Prema tome, ne upravljaju ministri i Vlada tom politikom, nego se upravlja na drugom mestu. Po tim hvalama, ili kritikama, trebalo bi da se kaze ovoj Vladi, ili vec onome ko stoji iza te Vlade – hvala vam, ili da budemo zahvalni za to sto vise nemamo hiperinflaciju i sto nismo vise prvaci sveta u hiperinflaciji.
Da li zbog toga treba da budemo zahvalni, ili je to pravo svakog gradjanina da ima zdrav i stabilan novac? Znaci, to je nesto sto je pravo svakog naseg coveka, i u nasoj zemlji, i u bilo kojoj drugoj zemlji.
Medjutim, mi ne mozemo nikada preci preko toga da ne kazemo da je hiperinflacija bila organizovana pljacka naroda. To je bila jedna mafijaska stvar i to nikada nece zastariti.
Molim vas, nije se ova Vlada razalila nad narodom i nad njegovim ocajanjem, kada je bila hiperinflacija. U januaru 1994. godine, fiskalna politika je bila takva da je drzavna blagajna ostala prazna. U toj drzavnoj blagajni nije bilo nista, pa onda nije mogla da placa ni vojsku, ni policiju, ni birokratiju, pa joj je pretilo da bude zbrisana neredima, koji bi se javili u ovoj drzavi.
Znaci, ucinila je to da spasava svoju glavu, a nad nama se nije razalila. Ja cu samo da navedem jedan primer, gde se pokazuje koliko smo mi postali “banana republika”. Da li se neko moze hvaliti time da su penzije povecane 8 puta, a zarade 11 puta? Pa znate kako, kad nas neko opljacka, mafija, pa onda vas svede na nekoliko maraka pa onda kaze – povecali smo osam puta. Pa kakav je to uspeh, molim vas? Uzecu jos nekoliko primera, da pokazem da mi ovde moramo da govorimo o tome da su nasa zemlja, nasa ekonomija i razne druge oblasti, potpuno upropascene.
Vlada kaze da je povecana industrijska proizvodnja – a ja cu pokazati da to nije tacno. Rast je prirodno bio trenutni efekat toga sto su prestali da stampaju novac. Medjutim, podaci pokazuju da proizvodnja pada – od novembra do februara 2 odsto u proseku mesecno, u martu je porasla za 1,2 odsto, ali zbog cega – zbog grejanja. Mart mesec je bio hladan, pa se radi o porastu u proizvodnji u energetskom kompleksu.
Kada se taj porast oduzme, dobija se podatak da industrijska proizvodnja u proseku pada za 0,6 odsto. Tamo gde je porasla, stvaraju se zalihe. Pri tom, cene rastu prosecno za 5,6 odsto mesecno, sto daje godisnje inflaciju od blizu 100 odsto, ili tacno 93,3 odsto.
Zasto se ovde, molim vas, ne raspravlja o inflaciji, nego se salju pozdravni telegrami Vladi? Evo jos jednog primera iz Izvestaja Vlade – ona govori o ucescu javne potrosnje, da je ona pala u drustvenom proizvodu na planirani nivo 41,2 odsto. U materijalu Savezne vlade kaze se da je to 52 odsto. Ja postavljam pitanje Vladi – da li je tacno ovo sto kaze Vlada Srbije, ili je tacno ono sto kaze Savezna vlada?
Koliko ja znam, strucnjaci misle da je u pravu Savezna vlada, a bez smanjenja javne potrosnje, sto i ptice na grani znaju, jednostavno nema stabilizacije.
I konacno, postavljam pitanje – odakle ce da se proizvodnja pomakne sa mrtve tacke? Nema obrtnog kapitala u preduzecima. Banke nemaju kapitala za kreditiranje. Prema tome, ja ne znam, ni bog otac Srbiju nece izvuci iz corsokaka u koji je dovela SPS. Zato i ne govorim – Vlada, nego govorim o stranci na vlasti.
Najvece cudjenje zaista izaziva kada se govori o zaposlenosti – to, moram da kazem, zvuci direktno smesno. Ne samo sto to brojke ne dokazuju, nego je smesno govoriti o porastu zaposlenosti, kada znamo da su toliki radnici na prinudnom odmoru, jer nemaju sta da rade u opustelim fabrikama.
Visak zaposlenih je sada oko 50 odsto. Sta ce Vlada raditi sa time i da li planira bilo kakvo strukturno prilagodjavanje zaposlenosti stvarnom stanju u privredi? Na jedno radno mesto konkurise 41 nezaposleni. Da li je to dobro ili je to lose stanje?

Ko kontrolise policiju

Iskoristicu priliku da postavim jos neka kljucna pitanja, a ona se odnose pre svega na rad MUP-a.
Ono sto nije meni jasno, postavila bih pitanje Vladi – ko kontrolise rad MUP-a, a narocito, ko kontrolise rad resora drzavne bezbednosti? Mi na tom planu imamo vrlo velike probleme, a skupstinski odbor ne moze nista da uradi, ali ne znam kako drustvo, i uopste, kako se mi obavestavamo o radu te sluzbe?
Ja to ne postavljam napamet, nego cu izneti jedan slucaj, preko koga zaista gradjani ove zemlje nikada ne treba da predju. Vi se secate da je 19 putnika, nasih gradjana, oteto i da su oni nestali i da o njima nikada vise nista nismo culi.
Predsednik Milosevic je rekao da ce prekopati zemlju da se oni nadju, i od onda, sta je bilo? Jednostavno, nije se desilo nista. Ja molim, da li se ova Vlada slaze sa time, da li mozemo da govorimo o bezbednosti gradjana i o njihovoj sigurnosti, ako ovakav zlocin, kao sto je nestanak 19 ljudi, nikada nije zaista iznet pred javnost.
Ja vam tvrdim da mi necemo odustati od toga da postavljamo pitanje – sta je bilo sa tim zlocinom i kada ce istina izaci na videlo?
Druga stvar – ako je sama drzava (ja moram da izvucem takav zakljucak) postala kriminalizovana, pa prikriva takve zlocine, jer ja verujem da ona zna sta se desilo, ali krije od sopstvenih gradjana, i verovatno da je rec o tome da je i ona sama umesana u celu stvar. Inace, da nije, ona bi sa tim podacima i sa istragom izasla na videlo.
Svaki dan citamo, molim vas, u novinama da je gospodja Dafina od para ljudi koji su ih stavili u njenu banku, kupovala nekakve mercedese, nakit, poklanjala tamo, ovamo, davala nekakvim miljenicima nekakve kredite, ali ja ne vidim da je povedena bilo kakva ozbiljna istraga o tome.
Da li je dozvoljeno u jednoj drzavi da se pare od ljudi koji ih ulazu u banku trose na to da se kupuju mercedesi i nakit i da se to poklanja drugim ljudima. Ja ne znam sta radi Ministarstvo unutrasnjih poslova, ako dozvoljava da ovako imamo ne samo kriminalizovanu drzavu, nego i kriminalizovanu ekonomiju?
Konacno bih postavila pitanje – moram da kazem da su neki ministri zaista savremenije radili nego neki drugi, ali neki nasi ministri izgledaju kao da mi nismo stigli ni do Hruscovljevog doba. Pre svega mislim na izlaganje gospodina Vica, kada je rec o informisanju, a naravno i o izlaganju gospodina Sokolovica, koji zaista pokazuje jednu sliku kao da smo mi nekakvo staro gvozdje.

Drzava – gradjanska i nacionalna

Konacno bih postavila pitanje – da li se Vlada slaze sa javnom interpretacijom potpredsednika Vlade, Ratka Markovica, koji u intervjuu listu Dnevnik govori o tome da postoje nekakva prava maticnog naroda u Republici Srbiji, odnosno SR Jugoslaviji.
Ja bih volela da gospodin, koji je profesor ustavnog prava, procita nas Ustav i da vidi da, naravno, postoji maticni narod u etnickom smislu, ali on izgleda ne razlikuje etnicki smisao od ustavno-pravnog smisla, jer i ono sto je dobro, kod nas hoce da se ponisti.
Mozda se mnogi ne slazu sto je Srbija definisana kao drzava suverenih gradjana, ali je ona za sada tako definisana i ja mislim da je dobro sto je tako definisana.
Da li se Vlada slaze sa interpretacijom da se manjine mogu usmeravati na neke druge svoje maticne drzave, u kojima bi ostvarivale svoja politicka i druga prava.
Mislim da ovakve interpretacije zaista podlezu jednoj znacajnoj kritici i da se ne moze od strane clanova Vlade i potpredsednika Vlade dozvoliti da oni neustavno koriste, da neustavno tumace nasu situaciju ovde i da doprinose jos gorem stanju nego sto danas postoji.
I konacno bih nesto rekla o tome – da li Vlada razmislja o tome da podigne stepen ustavnosti u ovoj drzavi? Koliko ja vidim, spoljna politika se vodi iskljucivo iz kabineta predsednika Milosevica, a po Ustavu, kao sto znamo, ona treba da se vodi na nivou Savezne vlade.
Prema tome, da li postoji bilo kakva inicijativa da dodje do uskladjivanja jednog i drugog, jer zaista, onda nemamo o cemu da govorimo, ako ne mozemo da ostvarimo ni minimum ustavnosti, nego cemo i danas, kao nekada, sto je bilo receno, da kazemo – Ustav je nas plakat.

Ratko Markovic: Gospodine potpredsednice, gospodo poslanici, ja sam ocekivao da predstavnik Gradjanskog saveza u vezi sa mnom trazi ono sto je u javnosti trazio, a to je da ja podnesem ostavku zbog svojih kvalifikacija koje sam dao o tome sta je etnicko bice Srbije i kakva je Srbija po svom etnickom bicu.
Posto do toga nije doslo, ja sam zahvalan koleginici Pesic koja, koliko znam, nije ni Pravni fakultet zavrsila, sto se ipak drznula da nekome ko se celog veka bavio jednom granom prava drzi lekcije o tome sta je gradjanin u ustavno-pravnom smislu i sta je nacija u ustavno-pravnom smislu. U Skupstini je sve dozvoljeno, jer Skupstina je telo u kojoj i amateri mogu govoriti o stvarima kao narodni predstavnici. Ja to ne uzimam nazao, ali hocu da kazem da gospodja Pesic uopste nije u pravu.
Prvo, da je Srbija drzava srpskog naroda, to sasvim jasno proizlazi iz njenog imena, iz naznake koja je u imenu. Zasto se zove Srbija, ako to nije drzava srpskog naroda. Prema tome, mora da je to drzava jednog maticnog naroda. Srbija nije geografski pojam kao SAD, koje nemaju svoju maticnu naciju. One se mogu tako zvati i mogu ovako kazati, a Ustav Srbije, kada me vec opominje gospodja Pesic, kako glasi, u preambuli je sve rekao. Prvo, kao sto rekoh, nacionalna oznaka postoji vec u imenu drzave, zatim se u prvom stavu preambule kaze: “Polazeci od vekovne borbe srpskog naroda za slobodu”, u drugom stavu: “Reseni da stvore demokratsku drzavu srpskog naroda u kojoj pripadnici drugog naroda i narodnosti obezbedjuju ostvarivanje nacionalnih prava”, ali nacionalna prava, a matican narod je ovaj koji je recen u preambuli.
Sto se tice odredbe o gradjanskoj suverenosti, ta odredba je relevantna samo u vezi sa konstituisanjem drzavnih organa. Ostaje bice Srbije, da to nije drzava denacionalizovanih gradjana, vec da je to drzava maticnog srpskog naroda i drugih nacija, odnosno nacionalnih manjina koje zive u Srbiji, osim ukoliko gospodja Pesic ne misli da su Srbi isto kao i Kurdi, da nemaju svoju nacionalnu drzavu i da tako plutaju po svetu od jedne do druge drzave.
Voleo bih da se ovo pitanje stavi ovde na proveru. Vrlo me interesuje da li ovaj parlament smatra isto sto i gospodja Pesic, da u drzavi Srbiji nije matican narod srpski narod, nego da je Srbija drzava denacionalizovanih gradjana... ociscenih od svakog etnickog svojstva, da imaju samo politicko svojstvo, a to je da su nosioci birackog prava.

Vesna Pesic: Ja sam mislila da sam mozda pogresila kada je rec o mojoj interpretaciji profesora Markovica, medjutim, ja vidim da on i dalje uopste ne razume o cemu je rec. Jasna je stvar da ne bi bilo Francuske bez Francuza, Bugarske bez Bugara, Srbije bez Srba itd. Medjutim, ovde se govori o ustavno-pravnom smislu. Ne znam kako vi to uopste ne razumete. Vi citate preambulu koja uopste nije normativni deo Ustava. U prvom stavu stoji: “Republika Srbija je demokratska drzava svih gradjana koji u njoj zive, zasnovana na slobodama i pravima coveka i gradjanina, na vladavini prava i socijalnoj pravdi”. Clan dva: “Suverenost pripada svim gradjanima Srbije”.
Ako vi hocete da Srbiju pretvarate u neke druge drzave koje su se stvorile na ovom tlu i protiv kojih smo mi jako i zbog cega su veliki sukobi izbili, pa se kaze da je Hrvatska drzava hrvatskog naroda, pa se onda drugi stavljaju u drugorazredni polozaj, to u ovom Ustavu nije ucinjeno. Prema tome, ovim sto ste rekli, pokazujete da vi izgleda niste dobro zavrsili Pravni fakultet, a ja kao poslanik imam pravo da vas kritikujem, bez obzira koji sam fakultet zavrsila. Ali, vi ste pokazali da vi ne treba da imate ni doktorat niti Pravni fakultet.

Ratko Markovic: Posto gospodja Pesic zadire u privatnost, moram i ja biti privatan.
Gospodjo Pesic, vi to dobro znate da sam ja zavrsio Pravni fakultet sa 22 godine i prosecnom ocenom 10, kada to moram da kazem (aplauz). Da ne pominjem koju sam komisiju imao za doktorat, kada vec i to dovodite u pitanje.
A vama da kazem da je sasvim drugi teren na kojem nacionalne manjine ostvaruju svoja prava. Nacionalne manjine nisu uopste diskriminisane, one imaju prava nacionalnih manjina koja su pobrojana u Ustavu. Stavise, Ustav je ostao otvoren da interiorizuje sva prava nacionalnih manjina, koja priznaju medjunarodni dokumenti, ali se ne moze dogoditi da u sopstvenoj drzavi srpski narod na jednom delu teritorije biva manjina i da drzavni instrumenti koje daje drzava i instrumenti teritorijalne decentralizacije budu upereni protiv maticnih interesa srpskog naroda. Takve samoubilacke drzave nema na kugli zemaljskoj (aplauz).

* Govor u Narodnoj skupstini Srbije (25. 04. 1995), Republika br. 115, 1–15. 05. 1995.
 

Poslanicko pitanje*

Pitanje upucujem Ministarstvu unutrasnjih poslova Srbije povodom nezakonitog ponasanja u vezi sa (1) prinudnom mobilizacijom izbeglica u Srbiji koju vrse ljudi u uniformama MUP-a Srbije i (2) javno izrecenim izjavama Stranke srpskog jedinstva da su mobilisane izbeglice podvrgnute torturi (nasilno sisanje, vezivanje za stub i batinanje). Predsednik te stranke za sebe tvrdi da on radi za MUP i da sve sto radi radi pod kontrolom MUP-a Srbije.
S obzirom da nije bilo demantija od strane MUP-a, zahtevam da objasnite po kojem osnovu se izbeglice mobilisu jer, prema mom saznanju, takvog osnova u zakonima nema. Njihova prinudna mobilizacija predstavlja krivicno delo protivpravnog lisenja slobode, a s obzirom da se nakon toga ti ljudi odvode preko granice nase zemlje i predaju paravojnim formacijama, moglo bi se govoriti i o kidnapovanju.
U vezi sa drugom tackom zahtevam da odgovorite: (1) da li je istina da su paravojne jedinice koje operisu u istocnoj Slavoniji i u Bosni i Hercegovini pod direktnom kontrolom MUP-a Srbije, (2) sta ste preduzeli protiv lica iz Stranke srpskog jedinstva, ukoliko se lazno predstavljaju kao saradnici MUP-a, (3) sta ste preduzeli protiv lica iz ove stranke koja su na konferenciji za stampu priznala da batinaju mobilisane izbeglice (“25 po turu”), tj. primenjuju srednjovekovno mucenje ljudi.
Kako javnost nije obavestena da ste lica, koja javno priznaju da vrse torturu, lisili slobode i sa krivicnom prijavom predali nadleznom tuziocu, stice se utisak da je sam MUP Srbije tesko ostetio ugled Srbije i svih njenih gradjana. Problem je utoliko veci jer se radi o jedinicama koje je formirala stranka koja je registrovana i ucestvuje u politickom zivotu nase zemlje. Drzava se ne moze osloboditi odgovornosti za rad ovakvih organizacija za ovaj deo njene delatnosti, bez obzira sto se sprovodi izvan granica SR Jugoslavije.
U Beogradu, 11. 11. 1995.

* Republika, br. 127, 1–15. 11. 1995.
 

Imamo jaku porodicu, nemamo drzavu*

Neki bi hteli da kazu da je ovde rec o nekakvom rezimu. Molim vas, mislim da je to prekrupna rec za ovo sto se ovde desava. Mi smo imali rezim, mi vise nemamo nikakav rezim! Neki bi hteli da kazu da je rec o komunistima. Ja vam kazem, nisu to nikakvi komunisti, to je laz. Gradjanski savez je govorio: to su nacionalisti. Nisu to nikakvi nacionalisti i to je, takodje, laz! Oni sada kazu mi smo mirotvorci i od pocetka vodimo principijelnu, miroljubivu politiku. Laz, totalna laz! Znaci, nije problem u ideologijama. Ideologije su normalne i u drustvu potpuno legitimne.
To je pljackarosko drustvo!
Jos od zajma za preporod Srbije, ono je zaselo, sa jednom porodicom. Molim vas to je porodicna stvar koja je oko sebe okupila nekoliko ministara i direktora, povezala se sa podzemljem i srusila sve drzavne institucije! Imamo jednu jaku porodicu, a drzavu uopste nemamo. Kada imamo na delu porodicnu vlast, nikakve institucije ne mogu pomoci, niti se mogu graditi. Licna vlast ne priznaje nikakvu politiku. Zato predlazem da ovaj Parlament, ako zna o cemu je rec, treba da radi sa cinjenicama.
Ja zato molim da ovo ne bude samo jedna kampanjska akcija koja nam prija, koja nam daje nadu. Mi moramo nase gradjane da izvucemo od ove kriminalne bande koja je zasela kao pijavica i sise krv nasem narodu.

Govor u Paralelnom parlamentu, decembar 1995, odrzan u zgradi Skupstine.

* Srpska rec, 1. 01. 1996.