Kosovo: Vez poruka

josanik@mtb.und.ac.za
Mon, 14 Jun 1999 20:31:57


---------------------------------------------------------------------
K O S O V O mejling lista
Kosovo@yurope.com je privatan forum za razgovor u vezi sa udarom
NATO pakta na SRJ. Lista sluzi kao dopuna vestima, sa temama
vazanim za zivot i prezivljavanje civilnog stanovnistva SRJ.
---------------------------------------------------------------------

Ta sta da Vam kazem sem da vam cestitam svima pobedu. Filozofija ce biti
kratka. Uprava je napisala da ce se lista ponovo otvoriti kada u Srbiju bude
jopet puklo, sto znaci uskoro. Ko zna, mozda se nece ni zatvarati? Dao Bog
da ubijemo dve muve i jednog Slobodana jednim udarcem. Ionako se lepe na
istu materiju.

U svakom slucaju, lepo je to sto mi na internetu filozofiramo, ali to nikome
nece pomoci, niti ima puno vrednosti, jer ono malo Srba to jest nas sto smo
skloni kompjuterima smo van zemlje ili u zemlji nismo dicni oruzju - a
oruzje je jedino sto ovog lopova moze da skine sa vlasti. Stoga i treba
zatvoriti listu. A oni koji hoce da salju pomoc, vrlo je jednostavno -
nazovite bilo koju pravoslavnu crkvu - jedini posten nacin da to sto ste
dali bude pravilno upotrebljeno.

A ostali filozofi da imaju na umu: Srbija je primitivna policijska zemlja,
pa ako nesto i naumite, Slobodan vam nece dozvoliti da to i preduzmete - on
brani svoje feudalno dobro, vrlo efikasno. Policija je tu da napravi
koreografiju govora podrske Slobi: "sve sa mostovima i tramvajem u XXI vek"
(vise lici na XI vek), da zaustavi srpske kosovske izbeglice da ne udju u
Beograd, da uzmu 50% haraca na bilo koju komercijalnu tranzakciju, da
posalje kuci sve one koji nastave da se bune i demonstriraju.

Najbolje ce biti kad se Crna Gora otcepi, a uskoro ce se otcepiti, pa ce
onda Srbija da bude i Srbija i Jugoslavija - koja ce tek to SPRDACINA da
bude! Jedna dupla demokratija.

Neko je na ovoj listi ranije dobro rekao da ta banka za malu privredu sto su
je izmislili u Bostonu treba lepo da finansira promenu razmisljanja srpskog
seljaka, jer nista drugo nece Srbiji omoguciti izlaz iz ovog cistilista koje
se polako priblizava paklu. O vama u gradovima se brine policija.

No sta ja to bilo kome pricam - ako Srbija sada proguta ovo govno sto joj je
Milosevic servirao, kao sto izgleda da trenutno guta i vari, onda nam
jednostavno nema spasa. Bila jednom jedna zemlja. Bio jednom jedan nedozreo
narod, koga je lako prevario nevesti lopov malih debelih prstiju.

From: "Dragan Lalic" <user@sezampro.yu>
To: <Kosovo@yurope.com>
Subject: Ne gasite listu...
Date: Tue, 15 Jun 1999 02:07:41 +0200

Dodajem jos jedan glas u prilog odrzavanja liste i dalje. Ova mailing lista
je izuzetno znacajan izvor informacija u ovim vremenima medijskog mraka i
manipulacije i ne mogu da zamislim da se sada ugasi - buduci da mi se cini,
nazalost, da nam tek svasta predstoji. Pisma koje pisu Gagi i drugi ljudi sa
Kosova su za mene od neprocenjive vrednosti... Molim vas, ne gasite listu.

Pozdrav svima, i budimo jaki.
Dragan

Date: Mon, 14 Jun 1999 23:46:32 +0200
From: Boris <bi@hotmail.com>

Postovane koleginice i kolege,

Do sada sam se jednom javio, i to vrlo davno. Uglavnom sam citao poruke
i slao ih dalje ljudima koji se nisu prikljucili ovoj listi. Kako rece
S. Marovic „ne treba mu suditi u Hagu”. Koliko ih je, trebace mnogo
Apisa...

Dragi Gagi, moram reci da sam Tvoja pisma ocekivao sa velikom zeljom,
ali i velikom strepnjom. Danima si pisao o stravicnim bombardovanjima
Kosova, a posebno tvog Kosova Polja, Pristine i okoline, sa mirnocom
(ili su bar pisma imala takav ton) i razboritoscu, koja je, znam
pouzdano, hrabrila mnoge ovde u Beogradu, da izdrze ono sto je u
poredjenju sa Kosovom, ipak, bilo „maciji kasalj”. Dragi moj Gagi, nadam
se da si bezbedan tamo gde jesi...Ne znam odakle ti tolika hrabrost da
ostanes tu, pored okupacionih snaga NATO (koje su, po prvim ubistvima,
izgleda, prethodnica i obezbeđenje ąiptarima-teroristima).

„Ovo jeste Kosovo, ali ovo vise nije Srbija...”
Danas sam se cuo sa rodjenom tetkom iz Urosevca. Oni (preostali Srbi,
Crnogorci, recju nesiptarski zivalj) su se u Urosevcu SVI SPREMILI za
pokret i spremni su da prakticno odmah krenu ka severu, ka Srbiji.
Resili su da krenu SVI KOLIKO IH JE OSTALO... Zajedno, kako su i do sada
bili...Deca, veliki deo zena i staraca su vec poslati u Srbiju (u
pitanju je Urosevac), a ostali su uglavnom muskarci (ostali su i moji
tetka i teca). „Ovo jeste Kosovo, ali ovo vise nije Srbija...” tetkine
su reci...Moj teca koji je do nedavno tvrdio da ih niko ne moze oterati
odatle kaze da tamo vise nema zivota. „Siptarima je predato Kosovo i tu
ne treba imati vise iluzija ni trunke sumnje”.

Neka Vam je svima na Kosovu Bog u pomoci da izvucete zive glave...

Pozdrav, Boris

To: bole@bolex.co.yu
From: Bosko Radivojevic <bole@bolex.co.yu>
Subject: Izbeglice...
Content-Type: text

"Kao sto vidite, to nisu izbeglice. To su interno raseljena lica, zbog
agresije NATO pakta i povlacenja nase vojske", rece ministarka B. Morina.
Eto, ako niste znali, da vam ja prenesem.

DOKLE VISE TAKO?! Nas dragi je i danas, ispred porusenog mosta predocio
okupljenima (sa vrlo lepim nastancovanim transparentima 'Novi mostovi za 21.
vek' i slicnog sadrzaja) da smo svi mi pobednici i da je ovo dobro i trajno
resenje kosovske krize. Da izvinete svi na izrazu (prikladniji ne mogu
nesto da pronadjem), jebalo mater.

Taman sam pomislio da ce biti 'sve ok' koliko je to moglo da bude. Bio sam
ogorcen zbog svega sto se desilo i nacina na koji se desilo, ali eto, rekoh,
tako je kako je, tu se sada malo sta da promeniti, barem ce se sacuvati
neciji zivoti. Poceo sam nekako da zivim sve normalnije. Cak sam pre neki
dan hteo da napisem i jedan veoma veseo mail. Onda su mi se sve informacije
o tome sta se tamo desava srucile na glavu. Ocekivao sam nesto. Ponadao sam
se i u Ruse. Rekoh, izbeglice (pardon, interno raseljena lica) sigurno nece
kriti, to se ne sme. Opet sam bio naivan (neko mi rece, 'dobrodosao u svet
odraslih'.. na nesrecu bio je potpuno u pravu). Ovaj put, izbeglice NE
POSTOJE. Cak i ministarka zdravlja ili cega li je vec ispred konvoja ko zna
kolikog broja izbeglica sasvim 'normalno' kaze da to nisu izbeglice. NEGO
STA SU? Ali ne, ne moze da se kazu da su to izbeglice. To ce se odmah,
daleko bilo, protumaciti kao los potez naseg mudrog rukovodstva koje je
uspelo da nasu zemlju izvuce iz najvece krize jos od drugog svetskog rata.
Ne sme se tako. Polako. Kao u filmu, uvodicemo deo po deo. Prvo ce reci da
su RUSI DOSLI. Dakle, moral skace, sve je, jelte, u redu. Onda ce reci da
Rusa ima samo 500-tinjak, gde ce to 'samo' preskociti, pa ce svako
'normalan' reci 'wooow'. Onda, na scenu stupa ulazak NATO trupa, koji su
neki nasi politicari nazivali 'plavi slemovi', a oni svi neke crvene
beretke. Bezveze.

Kad sam vec kod tih NATO trupa... Tako jednog jutra, u njihovom kampu
zasvirala je truba 'budilica' i svi komandosi NATO snaga su otisli na svoje
kroasane i belu kafu. Onda su se obukli, namazali bojama, i krenuli. Gledao
sam na televiziji... Slece njihov helikopter negde u sred ogrome poljane.
Iz aviona se vidi da nigde nema nikoga ko bi mogao da im naudi (OVK sigurno
nece). Iz helikoptera jedan po jedan izlecu komandosi (a ono sve neki zuti i
narandzasti) koji, sa punom paznjom, ispituju teren, cvrstim i ledenim
pogledima sa uperenim puskama u napred. Woooooow. Kakva sila, reklo bi se.
Nesto kasnije, stize vest da ce Francuske trupe uci, ne iz Makedonije, nego
iz Albanije, jer im se prilazni put Kosovu ne svidja, nije dobar, a i boje
se mogucih minskih polja... Joooj, pa nasi bi ih odrali da su krenuli
kopneno, zato valjda i nisu.

Od juce, i zvanicno krece obnova nase porusene zemlje, rece nam On. Kazu
neki, skinite Njega i sve ce biti mnogo bolje. OK, da zaboravimo na tren 'a
koga da stavimo umesto' i da se bacimo na pitanje 'Kako'. Kako? Ne znam,
lici - NIKAKO. Od kad ja znam za sebe, svi mi Njega pokusavamo da oborimo. I
uvek su kao svi protiv, al on nikako da ode. Au. Licno sam 'ucestvovao' na
studentskom protestu '96/'97. godine. Iako nisam student, osecao sam da mi
je mesto tamo. Tolika kolicina pozitivne energije, toliko ljudi, ideja,
sala, pametnih misli... Sve to je trajalo, koliko se secam 112 dana. 112
dana, to je ogroman broj. Svakog od tih 112 dana ljudi su dolazili ispred
Platoa da bi krenuli u setnju. Vreme se za tih 112 dana veoma menjalo.
Pocelo je u jesen, 17. novembra. Polako je bilo sve vise i vise kisa, a i
ljudi je bilo sve vise. Onda je postajalo sve hladnije, a ljudi je i dalje
bilo puno. Posle toga usledio je, neminovno, sneg, koji je te zime bio bas
veliki. I tada je bilo ljudi. Negde u januaru, 7 dana dan i noc ljudi su
stajali u Kolarcevoj ulici ispred kordona policije. Onda je dolazilo
prolece, a ljudi je jos uvek bilo. I sta se postiglo? Jeste, kao su priznali
izbornu kradju, mada krivci nikada na sudu nisu zavrsili. Ako je za to
trebalo 112 dana, koliko treba dana i noci da budemo na ulicama u mnogo,
mnogo vecem broju da bi Oni otisli? 1120 dana, rekao bih.

Ne volim, u stvari, ne bih voleo da se toliko 'mesam u politiku', ali,
jednostavno, moram. Ja ne mogu mirno da gledam.

Pre neki dan (dan posle pobede u rukometu nad Nemcima), u prepunom privatnom
autobusu koji je bio nekada davno proizveden u Nemackoj za prevoz 55 putnika
na nekim medjugradskim relacijama, nagazih ja slucajno neku stariju
gospodju. "Izvitite", rekoh. "Neka, neka, decko. Sada kada smo pobedili sve
ce biti lakse". "Pobedili? Mislite Nemce?". "Da, da, i Nemce i Amerikance i
Engleze i Talijane". Zacudih se. Da nije neko kosarkasko prvenstvo sveta
u toku, a da ja to nisam cuo. Napravih upitnik od svoga lica. Sa nekolicine
strana krenula je paljba na gospodju. "Koja pobeda...", "Mamu mu jebem",
"Vodi ga kuci kad ti se svidja" itd itd... Pobeda.. O tome sam vec pisao,
ali, ja eto jos uvek ne mogu da verujem da ovo neko vodi kao pobedu. Poplava
zurki 'u slavu kraja rata' polako prestaje. Ljudi su se izludeli, a sada su
valjda stavili prst na celo. Procitah pre neki dan onaj sumorni grafik
"Jebes Kosovo, imamo mostove"... Za ovakve ljude nema humanih resenja, tu
jedino metak pomaze. Al' ozbiljno. Kako neko tako moze da razmislja? Da,
znam da ima takvih.

U Beogradu, od nocas, ulicna rasveta radi tu i tamo. Polako se otvaraju
klubovi, kafici i diskoteke. Cak ponesto radi i posle 20h. Svi su u nekom
fazonu, kao gotovo je i ovo, idemo dalje. Posle 11 nedelja strepnje, mi se,
eto konacno, kao osecamo spokojno.

Sta dalje? Izbeglica ce biti sve vise, nesumnjivo. Uskoro se njihovo
postojanje nece moci da negira. Suocicemo se i zvanicno sa cinjenicom da na
Kosovu ima sve manje i manje Srba. Veliki broj njih nece da ide, razumljivo.
Oni su ostali bez odbrane, sa jedne strane im je OVK, a sa druge NATO, a
opet tu su im koreni. Mozda nekome nije bitno, ali meni jeste. Ja ne znam da
li bih mogao da odem, mada znam da za odluku da ili ne ne bih imao dovoljno
vremena, gorelo bi mi pod nogama, kao sto gori onima koji sada, dok ja ovo
pisem, ili ti dok citas, ne spavaju nego cuvaju strazu, umiruju decu negde
na putu, gde nema nikog ni vodu da im donese, nego im, kako cujem, nude
benzin 'za dalje'. Gde za dalje? Da ne misle mozda u prijateljsku
Madjarsku/Rumuniju/Bugarsku da ih smeste? Tuzno, vrlo tuzno. Na zalost,
mnogi
od nas tu nista ne mogu da pomognu. Oni koji mogu, nece ili ne smeju.
Surovo, i to mnogo.

Uhvatio sam se danas u jos jednom 'cudnom' razmisljanju. Razmisljao sam o
28. junu. Razmisljao sam da li ce se desiti nesto magicno, toliko ocekivano.
Hoce li bljesnuti munja i hoce li se sve 'srediti'? Hoce li neko barem
pomisliti 'mozda nije moralo ovako?'. Mozda je cena suvise, suvise velika.
Gde lezi resenje, ili ga, sada, vise nema? Da li je resenje da svi okupljeni
iza Patrijarha krenemo na Kosovo na dan kada su nasi preci, nekako bas kao i
mi, krenuli na neuporedivo jaceg protivnika. I tada smo branili svet, a taj
svet nam nije pomogao, mada smo ga ipak odbranili. Ovog puta, na zalost,
to ocigledno nismo uspeli. I nije nasa krivica. Ucinili smo najvise sto smo
mogli. Neke stvari, ocigledno ne leze u nasim rukama.

Najvazniji cilj sada je da se sacuvaju ljudi, da nema vise zrtava. Jer svaka
dalja zrtva je izgleda uzaludna. Trebalo bi da jos jednom u poslednjih 10
godina povucemo liniju odbrane. Dokle tako? Ne znam... voleo bih da sve ovo
jednom prestane.

Ne znam.. vise ni sta da pisem, svega mi je, vise, muka. Ne, ne predajem se
ja, ne brinite.

Puno pozdrava

From: ognjen55@yahoo.com
To: kosovo@yurope.com
Subject: pasosi

>From: "Gordana Milosavljevic" <gordanam@mail.datanet.hu>
>Subject: Fw: Kosovo: pasosi
>Date: Mon, 14 Jun 1999 21:31:57 +0200
>
> Ja sam takodje to videla na TV - mislim da bi bilo koji nas policajac
>do
>kraja unistio te dokumente.
>Nije logicno da nasi to urade - pazljivo sam gledala-pasosi su uredno
>pocepani na pola i na jednoj gomili ih ima jako mnogo. Takav dokaz za NATO
>bi ostavila samo mentalno zaostala osoba.
>Gordana M.

Povodom mentalno zaostalih osoba, gospodja ocigledno odavno nije imala
iskustva sa srpskom policijom.

PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------