Sada je vec malo bolje, imala sam utisak da je sve zamrlo, lakse mi je kada
vidim da ima poruka.
Prvo da sa izgleda malim zakasnjenjem cestitam i maloj Natasi iz Sremske
Mitrovice rodjendan, prvi u nadam se dugackom nizu. Njena mama je u pravu da
je, s jedne strane, teze sa ovim starijima. Moj sin ima 10 godina, ne plasi
se uopste, i to je muka smiriti u kuci, objasniti zasto ne moze napolje pod
uzbunom, taj ima kontra-argumente kako oko nas nema nista za gadjanje, a ja
bas ne bih da objasnjavam da njima nista i ne treba, vazno je da bace negde,
itd. Sto se poseta tice, to se ide na celu noc, nema vracanja po mraku,
odes, sednes da igras karte ili nesto slicno, pa tako do ujutro, naravno uz
uslov da se ne ide na posao.
Htela sam da grdim Gagija sto se ne javlja 3 dana, pa se i za njega brinem,
ali kada sam procitala ovu pricu iz bolnice, nestalo mi je raspolozenja cak
i da ga grdim. Verovatno je to sto je tamo video mnogo gore nego kako je
opisao, setila sam se prica svoje sestre koja je radila na VMA sve vreme
rata u Hrvatskoj i Bosni i sta je tamo videla i koga je i kako negovala,
skoro je sisla s pameti. A ovo sada je verovatno gore, sada imamo i ove na
zemlji i one na nebu. I nemamo pojma ni koliko je momaka izginulo, ni koliko
ih je osakaceno. Mozda je tako bolje, ko zna.
Juce sam nesto pricala sa cvecarkom, radi ovde na Mirijevu, zivi u Zemunu
(ja sam obrnut slucaj, ja radim u Zemunu), i kaze zena kako poludi kada joj
neko ovde kaze kako je sve ovo strasno, kako cuju detonacije, a ona ima
svake noci zemljotrese od Batajnice. Opet, imam kolege koji zive u Batajnici
i kazu da im se kuce uvijaju od detonacija, da avioni ponekad lete toliko
nisko da se njima cini da ce dodirnuti krovove, da im se grane drveca
savijaju do zemlje kada proleti raketa. Valjda samo 5-6 dana od ovih 54 nisu
bombardovali Batajnicu.
Tako vam to dodje: na jedne direktno padaju granate, drugi ih imaju u
neposrednom komsiluku, treci ih jako cuju i osecaju, cetvrti ih samo cuju i
retko osecaju, peti ponekad cuju avione ali ne i detonacije, a sesti ne cuju
nista. I svi misle kako im je grozno. Ja spadam u one cetvrte, pa kada mi
ljudi pricaju kako sve to izgleda kod njih, malte ne da osecam neku vrstu
krivice, meni je bolje nego njima. Kao da sam ja kriva sto stanujem bogu iza
kicme. A u isto vreme osecam i ono 'hvala bogu, kod mene nije tako'. S druge
strane, kada vidim kako se ruse mesta koja nista ni vojno ni privredno
nemaju, uplasim se da bas to sto nema nicega moze da bude opasno. Ova
ogromna skola koja je 200m od moje kuce, ili trafo stanica koja je samo malo
dalje. Kompletna zbrka. A posle svake noci u kojoj Beograd nije direktno
gadjan, pomislim da mozemo da ocekujemo reprizu onog "predivnog" petka kada
je otisla struja, voda, Kineska ambasada, hotel Jugoslavija, Generalstab,
Vlada, Mup, ne znam ni ja vise sta su sve gadjali te noci. Od tada je
Beograd relativno miran, prosto covek da zaboravi sta se desava na drugim
mestima.
Danas je 2 puta bila uzbuna, prvi put su gadjali, a sta bi drugo, Batajnicu,
drugi put Lipovacku sumu. Cula sam samo avione, nista drugo. Sada je 1 posle
ponoci i jos nista nisam cula iako su sirene bile oko 9, valjda, vise i ne
obracam paznju. Da li je to sve zbog proslog petka kada su zestoko
zabrljali, ali i rusili, ili zbog oblaka koji su vec danima iznad nas, ne
znam. Cujem da je bio ponovo i zemljotres. Sta li ce jos da nam se desi:
bombardovanje, zemljotresi, grad koji je vise kamenje nego led, unisteno sve
na poljima. Dobro je da nemamo vulkane, sigurno bi i oni proradili.
Znam (da li znam ili mi se cini?) da je na ovoj listi vec bila adresa na
kojoj se moze naci tekst onog vajnog sporazuma iz Rambujea, ali zaista ne
mogu da trazim po ovoj gomili poste, molim vas da neko posalje jos jednom,
dala sam se u ubedjivanje nekih ljudi po inostranstvima da mi nismo bas
ljudozderi, i za divno cudo, izgleda da su poceli da veruju. Sta znam,
verovatno i bar jedan prosvetljeni covek iz nama bliskih zemalja (oko 5000m
visine) vredi nesto, mozda i taj uspe jos nekome da objasni da nije bas sve
onako kako kaze CNN. Ovim tempom, ubedicemo ih za koju stotinu godina. Ali,
treba pokusati, a ne samo sedeti skrstenih ruku, to je jedino sto ja odavde
mogu da uradim.
Pozdrav svima
Gordana
P.S.
Gagi, znas vec sta imas.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------